Ministar Bačević najavio je da će Kina u naš region investirati 10.000 milijardi evra, a ispostavilo se da je suma o kojoj se pregovara hiljadu puta manja. U nameri da ukažu na dimenzije ove „greške u prevodu“, novinari su, kao po šablonu, i sami grešili.
Dopisivanjem nula stvarnost možemo učiniti srećnijom. Nije li se Bačević poslužio oprobanim trikom iz devedesetih, kada su svi građani okrnjene Jugoslavije imali priliku da postanu milijarderi? Bajka bi zahvaljujući inspirisanom ministru mogla da se nastavi: zamislimo da je prosečna plata u Srbiji 44 miliona dinara, a da za kulturu iz budžeta izdvajamo 16 triliona!
Koliko god da je ogromna, Bačevićeva greška je zaista slučajna. Velike sume lako mogu da zbune čoveka, naročito onda kada se o njima govori na engleskom jeziku. Milijarda začas postane trilion i - eto nevolje. Ne treba sumnjati u to da će ministar rudarstva biti daleko oprezniji u budućnosti, ali šta je sa novinarima koji uporno iskazuju svoje jezičko neznanje, a pritom nemaju problema sa prevodiocima?
Dnevnik „Danas“ donosi redakcijski komentar o kineskim trilionima, u kojem između ostalog piše da je: „Izjava ministra prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja […] naišla na nevericu i demantije stručne javnosti, ali i ministarke energetike, razvoja i zaštite životne sredine Zorane Mihajlović, pogotovo jer je ranije pominjana 1.000 puta manja cifra.“
Cifra, za razliku od broja, sume ili iznosa, nikako ne može da bude „1.000 puta manja“. Cifra je jedan jedini znak (od 0 do 9), što znači da ne postoje ogromne ili astronomske, velike ili male cifre. Ova reč potiče iz arapskog jezika, a možemo je zameniti sinonimom brojka. Dakle, svaka investicija čiji bi se iznos mogao izraziti brojkom ili cifrom - mizerna je. U najboljem slučaju iznosi devet evra ili devet dolara. Za taj iznos moguće je jedino odštampati ugovorni materijal i za kusur kupiti hemijsku olovku kojom će biti potpisan.
Nema komentara