Serija „Koža“ predstavlja finalni deo banjalučke trilogije nastale po scenariju Nikole Pejakovića. Nakon izuzetnog uspeha prva dva dela „Meso“ i „Kosti“, „Koža“ donosi dublji uvidu mračnu stranu i razorene moralne i društvene vrednosti jednog posleratnog društva na veoma prodoran i surov način.
Prva epizoda nas uvodi u život glavnog lika Slobodana Miloševića (Nikola Pejaković), koji već 15 godina boraviu Hagu u zatvoru zbog šverca droge. Bivši diler, narkoman i muzičar izlazi iz zatvora i suočava se sa problemima oko dokumenata, koji ga sprečavaju da se vrati kući. Uz pomoć sveštenika uspeva da se vrati u Beograd, gde je proveo studentske dane tokom devedesetih godina, a potom čamcem, preko Drine stiže u svoju rodnu Banja Luku.
Reditelj Saša Hajduković, čiji se talenat mogao videti i u prethodim delovima, sada u potpunosti uspeva gledaoce da ostavi bez reči. Flešbekovi koji se provlače kroz sve epizode, od početka do kraja, stvaraju izuzetan utisak i obogaćuju doživljaj serije na nezaboravan način.Njihova prisutnost donosi ne samo retrospektivu života likova, već i dublje razumevanje njihovih odluka i sudbina.
Foto: Freepik
Dolaskom u rodni grad, Slobodan se suočava sa surovom realnočću, sa nekom novom Banja Lukom, sa posleratnim kriminalcima i izgubljenim moralnim vrednostima. Ipak istovremeno se suočava i sa prošlošću koja ga prati. U stanu, u kome je sve ostalo netaknuto od trenutka kada je napustio grad, bude mu se uspomene na roditelje, ali i osećaj krivice. Pred sami rat Slobodanovi roditelji odlaze u Sarajevo, gde su, kako je Slobodan čuo, svirepo ubijeni za vreme rata.
Susreti sa ljudima iz prošlosti, naročito sa prvom ljubavlju Draganom, koju fantastično igra Nataša Ninković, bude bolne upomene. Pored Dragane, tu su i Slobodanova tetka (Vesna Trivalić), komšija Boško (Slobodan Ninković), najbolji prijatelj iz mladih dana Kita (Ljubiša Savanović) i još sporednih likova. Svaki lik sa sobom nosi tamnu priču punu tajni, protkanu teškim sudbinama. Istovremeno, banjalučki kriminalci i dileri, uz pomoć politike i samog državnog vrha, haraju gradom i dolaze do kulminacije sukoba u gradskom podzemlju. Na prvi pogled vidimo više različitih priča, ali kako epizode odmiču sve sudbine se polako prepliću, otkrivajući gledaocima tajne. Sve do sedme epizode radnja teče polako, Pejaković nas fantastičnim scenarijem uvodi u priču, te se u sedmoj epizodi, pod nazivom „Svadba“, svi važni likovi okupljaju na istom mestu. Od tog momenta, ostatak serije se gleda u jednom dahu.
Na početku svake epizode predstavljen je citat iz bajke sa određenim motivima, ali Pejaković pokazuje da njegova serija nije bajka, da uopšte život nije bajka i da ne mora kraj uvek da bude srećan. Motivi kriminala, droge, mržnje i pohlepe za novcem provlače se istovremeno među skoro svim glavnim likovima. „Koža“ je serija koja predstavlja društvo u punom svetlu, bez ulepšavanja i ublažavanja, u gledaocima budi tugu i bes, izaziva jezu i suze.
Ova serija istinski prevazilazi dramske okvire domaće kinematografije, nadmašujući čak i "Meso" i "Kosti". Kroz svoju najmračniju priču, uspeva na autentičan način da prikaže surovu realnost današnjice, istražujući posledice rata na društvo. Dok sa jedne strane ratni profiteri uživaju u svom plenu i imaju obilje bogatstva, drugi jedva da preživljavaju.
Tokom epizoda, Pejaković u svom scenariju istražuje složene motive poput braka bez ljubavi, ljubavi iz interesa, narušenih porodičnih vrednosti i osećaja krivice. Kroz likove i njihove međusobne odnose, priča otkriva dubine ljudske duše i suočava nas sa moralnim dilemama koje se protežu između prošlosti i sadašnjosti. Svaki od ovih motiva otkriva složenost ljudskih odnosa i postavlja pitanja o ljubavi, odgovornosti i surovoj stvarnosti savremenog društva.
Neočekivan rasplet događaja u poslednjoj epizodi gledaoce navodi na duboko razmišljanje ostavljajući veoma jak utisak. Trilogija završava na impresivan način, ispunjavajući sva očekivanja publike. Svaka epizoda je bila sve upečatljivija od prethodne, a „Koža“ je postavila novi standard u domaćoj kinematografiji. Snažno utičući na publiku, otvara nova pitanja i teme koje su retko obrađivane u domaćim serijama. Kako je sam Nikola Pejaković rekao: „Meso je predjelo, Kosti su glavno jelo, a Koža je desert“, iako taj desert ostavlja gorak ukus, sa pravom je poslednji deo trilogije tako nazvan. Spoj ovakvog scenarija, režije i glumačke ekipe ispostavio se kao dobitna kombinacija sa jakom porukom gledaocima. Serija oslikava priče „malih, običnih“ ljudi ispričane na veoma surov i realan način.
Nema komentara