Jedan od najiščekivanijih filmova 2023. godine, Napoleon, donosi nam priču o slavnom vojskovođi i vladaru koji je za svoga života uspeo da pokori pola Evrope i postane najmoćniji čovek na planeti, ali i da dva puta bude prognan iz svoje države, na mesta udaljena od očiju civilizacije. Ovakva biografija i fabula bi, uz činjenicu da je za njenu režiju zadužen čuveni Ridli Skot (Gladiator, Alien, Blade Runner), trebala da garantuju epski doživljaj za gledaoce, ali čini se da ovoga puta svi faktori za stvaranje jednog filmskog klasika nisu u potpunosti ispunjeni.
Foto: Brecht Bug
Film započinje prikazom francuskog društva u godinama krvave revolucije, u periodu kada su mnogi gubili glavu vrlo lako, i to odlaskom na giljotinu. Mladog generala Napoleona Bonapartu, koga tumači maestralni Hoakin Finiks (Joaquin Phoenix), uočavamo kako posmatra pogubljenje kraljice Marije Antoanete i zabrinuta razmišljo o stanju u svome narodu i vojsci. Vrlo brzo Napoelona pratimo kao predvodnika vojske u opsadi grada Tulona 1793. godine, gde se pokazao kao vešt lider i vojskovođa, čiji napredak u karijeri je bio neminovan. Dalji pohodi u Egipat i sukobi unutar države sa protivnicima režima, rojalistima, prikazani su u vrlo kratkim sekvencama, možda nedovoljnim da opišu važnost tih događaja. Umesto detaljnijeg prikaza preuzimanja vlasti od strane Napoleona i njegovih saradnika, kao i pozadine oko političkih dešavanja i sukoba, centralni deo filma zauzima odnos Napoleona i žene koju će zavoleti i kojom će biti opsednut do kraja života – Žozefine (Vanessa Kirby).
Susreti i pisma između Napoleona i Žozefine nam daju uvid u Napoleonovu stranu ličnosti u kojoj nije na funkciji surovog vladara i tiranina, već nam ga približavaju kao običnog čoveka sa svim svojim manama. Te „mane” se, ipak, kroz radnju filma stalno prepliću, na trenutke dobijaju i apsurdnu i karikaturalnu formu, te njegova ekscentričnost, posesivnost i ambicija za uspehom nekada prevagnu i pobede ljubav koju nesumnjivo gaji prema Žozefini. Upravo ovakav način praćenja priče, u kome su porodični problemi i ljubavne nesuglasice sa Žozefinom u prvom planu, mogao bi da odbije ljubitelje istorijske akcije i ratnog spektakla kakav se očekuje od ovakvog filma i od samog Ridlija Skota. Čini se da je tako pokušano da se pribegne drugačijem načinu naracije i nekom kompromisu koji bi mogao da privuče i dodatni deo publike, ali se postavlja pitanje koliko uspeha u ovome film zaista postiže.
Najveći adut ovog ostvarenja svakako jeste vizuelni momenat i kadrovi kroz koje pratimo Napoleona kako predvodi svoju vojsku protiv brojnih protivnika tadašnje Francuske. Kroz film prolazimo sve strane sveta i sva godišnja doba u čuvenim bitkama kod Austerlica i Vaterloa, u pohodu na Egipat i u borbi francuske vojske sa hladnim čeljustima nemilosrdne ruske zime. Bitka kod Austerlica verovatno predstavlja najuzbudljiviji deo filma u kome možemo uživati u prikazu epske borbe u kojoj je skok adrenalina zagarantovan. Vizuelno, pozitivan utisak ostavlja i scenografija i kostimi koji nose svi glumci, a posebno sam Napoleon, sa svim svojim vojničkim i carskim odelima. Na tom polju je potpuno jasno da se radi o holivudskom ostvarenju sa najvišim budžetskim dometima, i da mesta za grešku nema.
Tamo gde film, čini se, ne uspeva da postigne dovoljnu dubinu, jeste odsustvo prave šire slike i konteksta društva, političkih i vojnih prilika u tadašnjoj Evropi i Francuskoj. Scene se vrlo brzo ređaju bez pravih poveznica, pa tako u jednom momentu vidimo Napoleona u prijateljskom razgovoru sa ruskim carem Aleksandrom Prvim, a već u narednoj sceni Napoleon kreće u invaziju na Rusiju. Za one koji istorijska zbivanja ne poznaju u dovoljnoj meri, ovakav razvoj događaja na trenutak deluje površno i konfuzno. Odsustvo sporednih likova sa ikakvom bitnijom ulogom i razgrađenom pričom u filmu svakako ne potpomaže shvatanju celokupnog utiska. Osim Žozefine, svi drugi likovi su vrlo prolazni i usputni, bez većeg značaja, dok Hoakin Finiks izvanredno iznosi ulogu centralne ličnosti, dokazujući da je glumac koji iz svake uloge izvlači maksimum i svoj deo posla obavlja na sjajan način.
Određene istorijske nedoslednosti, kojih je očekivano moralo biti, a deo publike ih je dočekao na nož (reditelj im je na to odgovorio sa „otkud znate, jeste vi bili tamo“), u neku ruku mogu da se oproste i razumeju kao potreba filma da bude dinamičniji i vizuelno efektniji (gađanje piramida topovima). Razumljivo je i da je život jedne takve kontroverzne ličnosti teško prikazati da svima bude po ukusu (određeni deo publike u Francuskoj smatra da je ovo omalovažavanje Napoleona Bonaparte), te da je teško jedan dugačak istorijski period pun burnih događaja i situacija spakovati u „samo“ 158 minuta filma. Upravo zato raduje najava reditelja Ridlija Skota da će u bliskoj budućnosti biti izbačena i produžena verzija filma (director's cut), na platformi Apl TV +, gde će mnogi likovi i događaji biti dodatno razrađeni. Zbog takve najave se dobija utisak da je ova bioskopska verzija pomalo „iskasapljena“ radi što komercijalnijeg proboja na tržištu, pa je onda jasno zašto mnoge scene i događaji deluju pomalo ubrzano i konfuzno.
I pored svih očiglednih manjkavosti i nedoslednosti, ovo je jedan filmski blokbaster o jednoj od najslavnijih istorijskih ličnosti, koji nam u svojim najboljim trenucima pruža dovoljni udar adrenalina i eksplozivnosti da nas privuče u bioskope i zasluži preporuku za gledanje.
Nema komentara