„Praia do ventu eternu” kao dah prošlosti

Dokumentarni film „Praia Do Ventu Eternu“ predstavlja poslednji angažman Zadužbine Milana Mladenovića u očuvanju autorske i lične zaostavštine jednog od najuticajnijih muzičara na ovim prostorima. Njegova premijera bila je završetak priče o čuvenom albumu „Angel's Breath”, koji je obeležio eru stvaralaštva, protkanu borbom za istinskim vrednostima i slobodom. 

Foto: Zadužbina Milana Mladenovića

Film u režiji Đorđa Marjanovića, urađen na osnovu privatnih VHS snimaka, prikazuje slike nekog prošlog vremena uz nezaistovne delove Milanovog dnevnika i naraciju Slobodana Cvetkovića. Beskrajna prostranstva, plavetnilo vrelih i mirisnih plaža, stapaju se sa zvucima brazilske muzike, dok kadrovi večernjih zabava i druženja doprinose osećaju buđenja ideja i neistraženih puteva u radu Milana Mladenovića i Mitra Subotića na novom projektu „Angel’s Breath”. Brazil je 1994. godine bio izvor spontanosti, stvaralačke energije, ali i eksplozije nakupljenih misli, bola i besa. Idilični prizori i prvobitni osećaj bezbrižnosti su u kontrastu sa dubljim smislom deonica pesama „Praia Do Ventu Eternu” i „Courage III”, iz čega se rađa misao o velikim unutrašnjim promenama Milana Mladenovića i njegovoj potrebi da svoju imaginaciju i vizije pretvori u stvarnost. Dokumentarni film „Plaža večnog vetra” razotkriva stvaralačkе procese i ambijent u kojem je nastao kultni album, kao i njegova celokupna zamisao u periodu teskobe i krize u matičnoj zemlji.

Projekat „Angel’s Breath” proizvod je dugogodišnjih težnji da se ispolji nezadovoljstvo primitivizmom u kulturi jednog naroda, kao posledice konstantnih političkih manipulacija i kontrole. Već tokom 1991. godine Ekatarina Velika objavljuje album „Dum dum”, a potom 1993. „Neko nas posmatra”, koji svojom težinom predstavljaju reakciju na politička i društvena strujanja u Jugoslaviji. Mračni, pomalo jezivi i preteći ambijent pesama na ovim albumima, svojom robusnošću i težinom kritikuju i suprotstavljaju se beskrupuloznosti tadašnje vlasti, režimu Slobodana Miloševića. Usled rata, gladi, krize i bede, javlja se muzika i pojedinici sa humanijom i boljom vizijom stvarnosti. Istom motivacijom, Milan Mladenović stvara „Dah anđela“ sa jedinstvenom pričom o rađanju čoveka iz blata, sa željom da se u njega udahne novi život, svet i iskustvо. Nastala je umetnost sa univerzalnim zvukom, čija je poruka mira namenjena svakome od nas, bez obzira na to ko smo i odakle dolazimo. Pronađena je tanka nit koja muziku čini zajedničkim komunikativnim sredstvom za sve ljude, a to potvrđuje prelamanje muzičkih motiva tipičnih za naše prostore, ali i za Brazil. Spojem različitih senzibiliteta i doživljaja tadašnje društvene stvarnosti, brazilski muzičari Žoao Parahiba i Fabio Golfeti sa Milanom Mladenovićem i Mitrom Subotićem stvaraju umetnost prožetu dubokim emocijama i individualnošću. Pesme Metak, Praia Do Ventu Eternu i Crv jasno kritikuju nedostatak svesti tadašnjeg čoveka o problemima i nepravilnostima koje ga okružuju u društvu, kao i nedostatak želje da se odupre moći i bezumnosti moćnih pojedinaca. Dokumentarni film „Plaža večnog vetra” nas vraća jedan korak unazad i postavlja pitanja koja se tiču naše egzistencije, razuma i borbe za slobodu. Radi se o osvrtu na umetnost koja prevazilazi prostorna i vremenska ograničenja, koja se regeneriše kroz vreme i uvek izaziva u nama jednak osećaj dužnosti prema sebi i svom okruženju.