Tokom intervjua, glumica Olivija Kuk i glumac Ema Darsi pitani su kako bi opisali seriju Kuća Zmaja u tri reči, na šta su oboje odgovorili: ,,Malo previše muškaraca”. Očigledno je da je ova serija produkt umetnika koji su dubinski analizirali i razumeli izvorni materijal ,,Vatra i krv”, ali i raniju knjigu ,,Princeza i kraljica”. Kao prednastavak, Kuća Zmaja ima veliku prednost retrospektive, što znači da se može kretati po istom konopcu, ali pokušati da uspostavi bolju ravnotežu od svog preteče.
Izvor: Pinterest
Ova serija ima svoje kontroverze, kao i njen hronološki nastavak Igra Prestola. Najveći deo kritika dolazio je zbog načina na koji su ženski likovi tretirani u prvoj seriji, tj. na sam prikaz ženske patnje i seksualnog zlostavljanja nad ženama. Deneris Targerjen siluje muž, Sansu Stark brutalno siluje Remzi Bolton i Sersei Lanister siluje brat tokom sahrane njihovog sina, a mi smo bili prisutni za svaku od tih morbidnih scena. Naravno, to su činovi nasilja izvršeni samo na glavnim ženskim likovima. Čak su i prijatniji seksualni susreti i dalje mogli da se osećaju eksploatativno, jer liberalna upotreba ženskih tela u medijima radi dokazivanja poente ili boljeg prikaza scene je seksualna ekspozicija. Kuća zmaja nam ne dozvoljava da zaboravimo način na koje muškarci objektifikuju žene.
Ženski likovi Igre Prestola su redovno bile meta nemilosrdnog fizičkog i seksualnog nasilja, što bi se moglo smatrati relevantnim, jer svet Džordž R.R. Martina uzima za inspiraciju način na koji su žene tretirane u stvarnom društvu. Problem nastaje što nijedna od tih scena ne prikazuje iskustvo same žene, već je uglavnom iz perspektive napadača ili bespomoćnog posmatrača. Kuća zmaja ne beži od ovoga, ova serija je možda čak i nemilosrdnija u prikazu ženskog bola i traume, samo je promenjena perspektiva iz koje pratimo priču.
Mnogi smatraju da ne postoji nijedan etičan ili kreativan razlog za prikazivanje scene silovanja u medijima, što je pravilo kojim se Kuća zmaja vodi. Kada kraljica Alisent Hajtauer sazna da je njen sin silovao služavku, prvi put vidimo žensko iskustvo i način na koji se one nose sa takvim bolom, umesto da vidimo tu devojčicu kako biva silovana. Glavna razlika između dve serije je ta da Kuća zmaja sadrži mnogo više ženskih pisaca. Najpohvaljeniju epizodu prve sezone (Epizoda 8: Gospodar plima) režirala je Gita Vasant Patel, a napisala Ajlin Šim, obe azijsko-američkog porekla. Samim tim, ne samo da ima više žena u kreativnim prostorijama, već se čuju i dalje marginalizovaniji glasovi.
Umesto muškog nasilja nad ženama, serija se bavi prikazom grube i smrtonosne prirode porođaja. Prva epizoda nas je dočekala sa jednom od najtraumatičnijih scena na savremenoj televiziji - smrt tokom porođaja kraljice Aeme Arin. Razlog zašto je ta scena toliko teška je zato što se ženski bol i patnja ne smeju romantizirati. Njena smrt je tim tragičnija zato što je baš njen muž odgovoran za nju, što je realnost za mnoge žene čija su tela smatrana muškim posedom. Pored kraljičine smrti, vidimo i brutalnu smrt Lene Velarion koja radije bira hrabru smrt jahača zmaja (da je sopstveni zmaj, Vagar, spali) umesto da umre tokom porođaja.
Za deset epizoda, princezu Reniru vidimo trudnu čak tri od šest puta, od čega su dva porođaja prikazana na neverovatno srcekidajući način. Kada prvi put vidimo glumca Emu Darsi u ulozi Renire, princeza se jedva kreće kroz dvorac prekrivena krvlju, nakon svog trećeg porođaja. U desetoj epizodi, poslednje dete koje je nosila (ćerka Visenija) umire zato što je princeza ušla prerano u trudove zbog besa. Trudnoća je bolna i ugrožava život osobe koja nosi bebu, a serija je želela da dokaže da je porođaj smrtonosan kao i sam odlazak u rat.
Zapravo, cela serija se fokusira na prikaz žena na moćnim pozicijama, a kroz Reniru i Alisent vidimo kontrasta u ženskom preživljavanju. Renira pokušava da bude glasna i promeni pravila, dok Alisent radi sve u svojoj moći da zadovolji muškarcima u svom životu, miselći da će tada konačno dobiti mir i moć. Ova serija želi više da se bavi time zašto je toliko teško prihvatiti žensku moć i autoritet, umesto da kažnjava žene ako ga poseduju kao u Igri Prestola, gde je potiskivanje žena prihvaćeno kao činjenica, dok ovde zapravo vidimo žene kako navigiraju kroz takav život i pokušavaju od detinjstva da ga razumeju ili promene.
Ženska seksualnost je takođe deo koji nismo videli na ovakav način do sada, ponovo iz ženske perspektive i bavi se ženskim zadovoljstvom. Cela četvrta epizoda se fokusira na ovo. Dok smo ranije mogli da vidimo samo muškarce kako posećuju javne kuće Vesterosa, ovaj put vidimo seksualnost sa tačke gledišta mlade Renire koja se prvi put susreće s tim. Paralelno vidimo tužan i traumatičan doživljaj Alisent koja kroz seks mora da vrši svoju “dužnost”, i ako su obe istih tinejdžerskih godina.
Glumci Kuće zmaja su veoma jasno skrenuli pažnju na to da najstrastveniji motivi odnosa između Alisent i Renire na ekranu imaju podtekst koji istražuje njihov homoerotičan odnos. On je veoma očigledan i najjači kada su obe tinejdžerke, jer je upravo to period kada mladi pronalaze sebe prvi put. U istoriji filma, kvir podtekst je bio jedini način na koji su LGBTA+ filmadžije mogle da se bave kvir temama, zbog holivudskih moralnih smernica kao što je “Hejsov kodeks”. Serija na ironičan način koristi taj motiv, ne zato što se odnos između dve osobe istog pola i dalje ne sme prikazati na ekranu, već zato što se veza između Alisent i Renire ne sme dogoditi u njihovom svetu. Ovakav detalj dodaje nivo briljantnosti koji je serija uspela da dodirne.
Kao delo zapadnih medija, davanje uloge kuće Velarion glumcima crne rase je bio mali korak, jer zapadne države imaju veoma najraznolike demografije. Svakako, to je i dalje napredak. Porodica Velarion ne samo da je poštovana, ona je čak druga najmoćnija kuća u Vesterosu, što postavlja i odnos sa rasom u drugačiju perspektivu. Takođe, imamo i lika Misariju, osnivačicu javne kuće ,,Beli Crv” koja nas prati kroz obe serije. Njen lik je bitan kao prikaz žena drugih rasa u ovom svetu (a da nisu samo robovi), ali i kao prikaz ženskog nepristanka da bude mašina za stvaranje dece. Naime, ona princu Dejmonu Targerjenu saopšti da se odavno pobrinula da nikada neće zatrudneti, pružajući novu žensku perspektivu, onu u kojoj nema mesta za decu.
Možemo kritikovati ovu seriju kao delo fantastike i umetnosti, ali ona mora biti posmatrana i kao nešto revolucionarno na socijološkom nivou. I ako je glavni lik serije žena, Reniru igraju nebinarni glumac Ema Darsi čije su zamenice oni/njihovo. Ovo dovodi do mnogih pitanja: Zašto su mediji tako brzi da pišu o njima u ženskom rodu (pogotovo srpski mediji)? I šta će rodni identitet Eme značiti za sezonu nagrada? U savremenom društvu su nebinarne osobe apsolutno izbrisane iz priče, a u Srbiji nisu ni shvaćene kao legitimne zbog manjka razumevanja razlike između roda i pola. Emin identitet je sveden na ženski, a ako budu nominovani za Emija ili neku drugu nagradu - ne postoji kategorija za njih. Ova serija nam daje savršenu priliku da vodimo konverzacije kojih se inače možda ne bismo dohvatili.
Prerano je reći da li će Kuća zmaja nadmašiti svog preteču. Dela fantastike više ne pružaju sigurnost i nevinost koju smo osećali tokom detinjstva, ako su to ikada i pružala. Umesto toga, Kuću zmaja pruža uživanje u apsolutno najgorem što čovečanstvo može da ponudi. Tempo serije je mnogo brži od onoga na šta smo navikli, jer tok ostatka priče prati civilni rat pod imenom Ples zmajeva, što znači da smo videli najviše skokova u vremenu koje ćemo videti. Ovako čist fokus na tematiku ima dosta dinamike, ali i manjak šokantnih ili epskih momenata koje je prva serija imala.
Bilo bi preterivanje da kažemo da su svi ovi dobri aspekti serije dovoljne reparacije za način na koji su marginalizovane grupe tretirane na velikom ili malom ekranu, ali definitivno je među najboljim komadima televizije koje imamo da ponudimo trenutno. Ovo je neverovatno veliki korak, pogotovo 2022. godine kada su osnovna ljudska prava žena širom sveta ugrožena. Umetnost koju pravimo i koju konzumiramo ima mnogo veći uticaj nego što mislimo. Svaka naša odluka može biti smatrana revolucionarna jednom.
Nema komentara