„La La Land” je trenutno jedan od najpopularnijih filmova u bioskopima širom sveta. Pored brojnih osvojenih nagrada, ovaj mjuzikl krasi i dobra glumačka postava.
UPOZORENJE: RECENZIJA OTKRIVA NEKE DELOVE RADNJE
Sâm naziv filma odnosi se na Los Anđeles, grad zvezda i večitih snova. U centru priče je Mija Dolan (Ema Stoun) koja sanja da da postane glumica. Nakon susreta u klubu sa džez pijanistom Sebastijanom (Rajan Gosling), njihov život počinje da se menja.
Film je svrstan među mjuzikle, ali izuzev nekoliko prvih minuta, nema velikih plesnih numera, koje su „zaštitni znak“ ovog žanra. Pretežno preovlađuju džez melodije koje je komponovao Džastin Harvic, koji je već sarađivao sa režiserom Dejmijenom Šazelom na dva muzička filma: „Ritam ludila“. Muzički deo se sastoji iz nekoliko melodija koje se ponavljaju u različitim varijacijama i koje vrlo brzo „ulaze u uši“. Već na prvo slušanje odišu nekom nostalgijom. Film je urađen u stilu starih mjuziklova poput „Pevanje na kiši“ (1952) ili „Šerburski kišobrani“ (1964). Čak je i scenografija urađena kao omaž tim starijim filmovima.
„La La Land“ je podeljen na pet delova, od koji je svaki najavljen natpisom nekog godišnjeg doba. Počinjemo i završavamo zimom. Budući da je u pitanju Los Anđeles, vremenske razlike su neprimetne, ali svaki novi deo donosi nove promene u životu glavnih likova. Svi natpisi godišnjih doba su ispisani preko ekrana neke scene, osim „jeseni“, ali sa dobrom namerom.
Zima predstavlja deo filma gde se glavni likovi još nisu upoznali. Proleće i leto su najlepši delovi života. Tada se Mija i Sebastijan zaljubljuju, ljubav cveta i počinju da vode zajednički život. Deo filma koji nosi podnaslov „jesen“ ispisan na crnoj pozadini. U tom delu dolazi do raskida između glavnih likova i pada na Sebastijanovom profesionalnom planu jer je odlučio da svira muziku koju ne voli. Vrlo je odgovarajuće da taj deo nosi takav podnaslov jer reč „fall“ (jesen) istovremeno može značiti i pad. Čak su i glavni likovi o ovom delu obučeni u crno.
Iako se radnja filma odvija u modernom dobu, priča o izboru između ljubavi i karijere je večna i može se smestiti u bilo koji vremenski period zato što je ovo priča sa kojom se svi mogu poistovetiti. Film nam ukazuje na važnost izbora i njihov uticaj na dalji život. Iako su neke scene u filmu kao iz bajke, završetak nije. Svi smo navikli na bajkovite priče, ali je Šazel rizikovao i ponudio nam drugačiji, neočekivani završetak kojim nije razočarao publiku.
Šazel često snima u total planu koji obuhvata likove i celu scenu. U nekoliko scena je napravio dugačke kadrove od po nekoliko minuta. Odeća i scenografija su pretežno u žutim, plavim, crvenim i zelenim nijansama koje se u svakom kadru ističu i daju draž filmu.
Rajanu Goslingu i Emi Stoun je ovo treći zajednički film, i, igrom slučaja, sva tri se odvijaju u Los Anđelesu. Prva dva su „Ta luda ljubav“ (2011) i „Gangsterski odred“ (2014). Režiseru i scenaristi Dejmijenu Šazelu je ovo treći film koji se bavi džezom, a ujedno najbolji i najuspešniji.
Zanimljivo je da je Miju prvobitno trebalo da igra Ema Votson koja je odustala da bi glumila u novoj adaptaciji „Lepotice i zveri“, dok je Gosling takođe trebalo da igra u tom filmu, ali je odustao radi ovoga. U ulozi Sebastijana bi tada bio Majls Teler, koji je već imao glavnu ulogu u filmu „Ritam ludila“, Šazelovom prethodnom ostvarenju.
Film je nagrađen sa sedam Zlatnih globusa, što je apsolutni rekord. On je prvi mjuzikl u istoriji koji je dobio Zlatni globus za scenario, i drugi koji je dobio statuu za režiju posle filma „Moja lepa gospođice“ (1964). Originalna pesma „City of Stars“ i muzika nagrađene su ovom nagradom. Takođe je izjednačio rekord od nominacija za 14 oskara, iako ne može osvojiti svih 14 jer je u kategoriji originalne pesme nominovan dva puta. Druga dva filma sa 14 nominacija bila su „Sve o Evi“ i „Titanik“, još jedan od najvećih ljubavnih klasika.
Ocena: 95/100
Nema komentara