Čini se da su neki mladi reditelji rođeni sa neosporivim darom za pretvaranje jednostavne priče u nešto duhovno i fantastično u isto vreme. Nesumnjivo, prvi film koji je napisao i režirao mladi reditelj Majkl Sarnoski otvara mu vrata na koja će da uđe na veliku scenu i sa sobom povede davno zaboravljenog holivudskog glumca Nikolasa Kejdža.
Foto: Printskrin (Movieclips Trailers)
Kejdž je poznat po tome što svoje umetničko znanje voli da deli sa raznolikim rediteljima i ujedno daje šansu onima koji su popularni kao i onima koji su se tek upustili u rediteljske vode. Sve ovo rezultiralo je decenijom loše ocenjenih filmova kao i padom popularnosi ovog čuvenog glumca. Film ,,Svinja“ je pravi pokazatelj Kejdžovog zaboravljenog talenta i dokaz da filmovi sa niskom budžetom mogu biti remek delo.
Radnja filma, koja bi neke mogla navesti da ovaj film uporede sa Džonom Vikom, svakako polazi od iste početne tačke, ali se usput stvari okreću u neočekivanom pravcu. Prvi kadrovi filma upoznaju nas sa Robom (Nikolas Kejdž) koji je pobegao iz civilizacije i miran život pronašao u šumi u Oregonu sa svojim ljubimcem, svinjom. On preživljava kao lovac na tartufe, a glavni pomoćnik mu je upravo njegova najbolja prijateljica svinja. Zaplet priče počinje kada razbojnici upadaju u Robov dom u šumi i kradu mu svinju. Nakon ovoga Rob polazi u potragu za svojom prijateljicom te je tako primoran da se vrati u civilizaciju, Portland, gde saznajemo da je nekada bio najugledniji kuvar ovog grada.
Vešto napisan scenario Majkla Sarnoskog u nastavku sve se više udaljava od akcionog filma i kreće ka psihološkoj drami koja ističe grad Portland i njegov neobičan podzemni svet u kojem je Rob nekada živeo. Saznajemo njegovu prošlost, upoznajemo ljude iz njegovog života i postepeno otkrivamo misteriju o ćutljivom Robu.
Mnoge scene ističu Robovu umetnost kuvanja, te se tako u njima može pronaći fascinantan vizuelni pristup koji zaista budi apetit. Sam film podeljen je u tri celine koje su svoje ime dobile po jelima, a servirane su nam na originalan način, sličan onom koji se može pronaći u menijima najuglednijih svetskih restorana, čemu svedoče i fontovi korišćeni u filmu. Mračna estetika dodatno doprinosi misterioznosti i u momentima se čini da je ona prisutna kako bi zamaskirala jedna, a probudila druga čula, baš ona koja se ne mogu osetiti prilikom gledanja bilo kog drugog filma.
Majkl Sarnoski ističući skrivenu lepotu najjednostavnijih i najobičnijih stvari, kao što je prijateljstvo između dva bića, čoveka i životinje, uspeva da preokrene našu skalu vrednosti i na taj način nudi nam nešto novo, obično, ali opet i fenomenalno, a to je film „Svinja“.
Nema komentara