Bezimeni heroji

Svakoga dana preuzimamo titlove da bismo pogledali najnoviji film. A da li ste se nekada zapitali ko su ljudi koji utroše po nekoliko sati da bi preveli taj film ili epizodu neke serije? Univerzitetski odjek! jeste.

Pored profesionalnih prevodilaca čiji prevodi krase bioskopska platna ili male ekrane, postoji i nekoliko zajednica jednako profesionalnih ljudi koji velikom brzinom prevode filmove. Dva najpoznatija takva sajta su titlovi.com i prijevodi-online.org. Oba sajta imaju svoja pravila u pogledu tehničke ispravnosti titla. Najvažnija pravila tiču se trajanja linija i broja karaktera po redu. Budući da se od dobrovoljnog prevodilaštva ne zarađuje, prevodioci su objasnili zašto se time bave.

– Zadovoljstvo je prevesti nešto za šta prevod ne postoji. Novca nema, ali izuzetna je stvar kad znaš da si pomogao hiljadama ljudi da uživaju uz svoje junake iz filmova i serija. Drago mi je kad me ljudi pohvale i zahvale mi se– rekao je Zkarlov, hrvatski prevodilac sa sajta prijevodi-online.org.

Bambula, jedan od najpoznatijih srpskih prevodilaca sa sajta titlovi.com, rekao je da je višak slobodnog vremena razlog zašto je počeo da se bavi prevođenjem.

– Ovaj hobi me opušta i srećan sam kad ljudima izađem u susret i omogućim im da pogledaju najnoviji film kod kuće– rekao je Bambula.

Prevodilački proces je jednostavan, ali dugačak. Počinje se od običnog transkripta, ili ređe „praznog papiraˮ, ukoliko transkript ne postoji. Tada je posao znatno teži jer ne postoje reperi za tajming i trajanje linije i posao traje mnogo duže. Bez obzira na transkript, sav rad se obavlja u posebnim programima za prevođenje od kojih je najpopularniji Subtitle Workshop. Transkript i film se učitaju preko SW-a i posao isprekidan stalnim pauziranjem videa može da počne. U zavisnosti od dužine filma, termina, ali i snalažljivosti prevodioca, prevođenje traje po nekoliko sati.

Mirha, jedna od bosanskih prevoditeljki sa sajta titlovi.com smatra da je današnja prevodilačka scena, kao i svaki segment društva, podeljena i da se u njoj oslikava sve što nas čini ljudima, od ego-manijaka do altruista.

– Najglasniji u ispravljanju krive Drine obično su oni tašti mediokriteti koji misle da ono što rade ne može niko drugi i spremni su uložiti sate tražeći greške koje će poslužiti kao opravdanje za pljuvanje po tuđem trudu– rekla je Mirha i dodala da ne smatra da postoji neka žestoka podela na prevodioce i prevoditeljke već podela po tome zbog čega se ljudi bave prevođenjem i za šta se usput zalažu.

(titlovi.com)

Zkarlov je istakao da je dobrovoljna prevodilačka scena puno kvalitetnija nego kada je počeo prevoditi pre desetak godina jer nije mogao naći titlove za crtani film za ćerku.

– Puno toga je krenulo nabolje, od same pismenosti prevoda do tehničkih pojedinosti titla koji su važni kao i sam prevod. Kakva je korist od prevoda kad rečenice vremenski traju kratko i ne mogu se ispratiti na ekranu? Zato sam posebno ponosan na svoj već spomenuti sajt Prijevodi online, koji je prvi na ovim prostorima počeo izdvajati kvalitet od kvantiteta prevoda te smo na taj način stvorili više desetina vrlo kvalitetnih prevodilaca koji mogu raditi u bilo kojoj TV kući na ovim prostorima– zaključio je Zkarlov, dok je Bambula rekao da na današnjoj prevodilačkoj sceni ima nekoliko ljudi koji stvarno profesionalno odrađuju svoj posao.

Mirha smatra da prevođenje serija i filmova uvek nudi neki izazov, neki novi idiom i mogućnost za proširivanje vokabulara.

– Mislim da je to glavni razlog zašto se ovim bavim uz činjenicu da sam, barem virtuelno, upoznala neke sjajne ljude i sklopila nova prijateljstva, a toga nikad nije na odmet– rekla je Mirha, koja je zaposlena kao profesorka engleskog i francuskog jezika.

Bambula i Zkarlov se slažu da je mnogo teže prevesti knjigu nego film ili epizodu serije.

– U prevođenju filma ili serije ipak imamo pomoć vizualnog doživljaja koji uveliko može pomoći u prevođenju, dok knjiga pruža samo sirovi tekst na papiru– rekao je Zkarlov, a Bambula je dodao da prevodioci knjiga moraju imati i umetničku dušu.

Prevodioci uglavnom prevode ono što vole jer je im je, kako kaže Zkarlov, mnogo teže prevoditi nešto što im ne odgovara.

– Iz ličnog iskustva tvrdim da je puno teže prevoditi ono što ti nije „seloˮ, jer je to ponekad pravo mučenje a i puno puta takav prevod ne ugleda svetlost neta, jer ga prekinem prevoditi. Uglavnom, film bi za mene trebalo da ima meni dragu tematiku (horor, naučna fantastika ili triler), a puno puta su važan faktor glumci i režiser. Ima kolega koji prevode samo blokbastere, valjda im pričinjava zadovoljstvo broj skidanja titla, ali meni to nije odlučujući faktor– zaključio je Zkarlov.

Trenutno postoji više stotina ljudi na našem govornom području koji nam svakodnevno ulepšavaju živote i omogućavaju da uživamo u najnovijim ostvarenjima iz sedme umetnosti, a najmanje što mi za njih možemo da učinimo je da budemo svesni njihovog postojanja i zahvalni na tome što čine za nas.