Koordinatorka i novinarka dokumentarnog TV serijala „Zelene patrole na delu” koji se bavi istraživačkim novinarstvom u oblasti žaštite životne sredine, Milica Alavanja, dobitnica je nagrade Novosadske novinarske škole za najbolju mladu novosadsku novinarku u 2015. godini. Ovaj serijal je pokrenuo rešavanje brojnih problema zagađenja životne sredine u Srbiji i regionu, alarmirajući nadležne institucije.
Foto: facebook.com
Milica Alavanja je rođena 1986. godine u Benkovcu, u Hrvatskoj, ali se tokom rata devedesetih na tim prostorima preselila sa porodicom u Vrbas, a zatim u Novi Sad. Interesovanje za zaštitu životne sredine pokazala je još u srednjoj školi, te je na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu studirala Inženjerstvo zaštite životne sredine i diplomirala 2009. godine. Zajedno sa kolegama sa fakulteta pokrenula je udruženje za zaštitu životne sredine „Zeleni skok” preko kog je stupila u saradnju sa nevladinom organizacijom „Vojvođanskom zelenom inicijativom” i ogrankom ove organizacije, „Zelenom patrolom na delu”. Milica piše projekte na osnovu kojih se konkuriše za finansijsku pomoć, a sa druge strane učestvuje u celokupnoj realizaciji kao novinarka.
„Zelena patrola na delu” kroz svoje emisije predstavlja javnosti neki ekološki problem koji građani prijavljuju putem imejla i alarmiraju nadležne da ga reše. Najveći deo serijala realizovali su u Srbiji, ali i u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Grčkoj. Nakon emitovanja pojedinih emisija, meštani Mesne zajednice Palić su dobili put, zatvorena je livnica u Kragujevcu, zaustavljena je gradnja brane na Limu, zaustavljen je rad fabrike „Farmakom” u Zajači koja je ugrožavala zdravlje ljudi. Ovaj serijal se emituje na 80 nacionalnih TV stanica, na austrijskoj televiziji „Okto” i makedonskoj „Tera”.
Šta ovakve nagrade donose mladim novinarima koji su na početku karijere?
– Ovakve nagrade su veoma značajne. Nikada nisam razmišljala o novinarstvu, nisam se nikada videla u tom poslu, ali spletom srećnih okolnosti došla sam baš do toga i vremenom ga zavolela. Nagrade i priznanja nam pokazuju da smo na dobrom putu. Doprinose afirmaciji njihovih dobitnika, pogotovo mladih koji tek grade svoju karijeru, i otvaraju im put za nove poslove.
Kako negujete kvalitetno, profesionalno istraživačko novinarstvo u eri tabloidizacije i senzacionalizma?
– Istraživačko novinarstvo u Srbiji izumire. Naša emisija nema konkurenta, u medijima skoro da nema nikakvih informacija o zaštiti životne sredine, medijska scena je preplavljena rijaliti programima. Trudimo se da poštujemo određene principe i od njih ne odustajemo. Najvažniji su nam građani, i kao izvor informacija, ali i u kontekstu javnog interesa. Takođe, nastojimo da u svakoj emisiji imamo obe strane, i građane koji su nam prijavili problem i odgovor nadležnih organa. Svoj posao radimo predano i s ljubavlju i ispostavilo se da je to dobar pristup.
Na koji način novinari treba da se bore sa cenzurom, pogotovo u istraživačkom novinarstvu?
– Pre svega, novinari ne smeju da se plaše cenzure. Treba da budu hrabri, da se ne plaše teških tema. Ako ne pokušate da objavite nešto, nećete znati da li će to proći i naći put do javnosti. Delom su sami novinari krivi za cenzuru, jer su to dozvolili. Međutim, mi dobro sarađujemo sa mnogim medijima i ako se desi da jedan medij ne želi da objavu našu emisiju, sigurno će se naći drugi koji će to uraditi.
Kako birate priče koje ćete raditi u emisiji s obzirom na to da imate mnogo prijava građana suočenih sa zagađenjem okoline?
– Uvek izlazimo u susret građanima koji se već dugo bore sa nekim problemom. Priču radimo kada su iscrpljene sve mogućnosti, tj. kada se građani obrate svim nadležnim organima, ali od njih ne dobiju odgovor. Mi smo tu da ukažemo na problem, a nadležni organi treba da ga reše. Naravno, posle pratimo šta se desilo sa određenom pričom, da li je rešena ili ne.
Koja priča vam je do sada bila najteža?
– Najteža je bila situacija u Zajači, selu u blizini Loznice. Građani u Zajači imaju problem sa povećanom koncentracijom olova u krvi zbog fabrike „Farmakom” koja je tamo izgrađena, a naučno je dokazano da olovo utiče na smanjenje inteligencije kod dece. Ta priča je emotivno bila najteža, jer smo gledali bolesnu decu i njihove nemoćne roditelje.
Nema komentara