Nastavak školovanja u inostranstvu, a naročito u Sjedinjenim Američkim Državama, san je mnogih studenata i predstavlja pravu avanturu. Na ovom putu, Međunarodni akademski centar pruža najkvalitetniju stručnu pomoć našim studentima koji odlaze „preko bare“.
foto: vaughannotarypublic.ca
Centar je deo mreže obrazovnih informacionih centara EducationUSA, koje odobrava i podržava Biro za obrazovne i kulturne poslove Stejt departmenta. Ima za cilj da obezbedi tačne i nepristrasne informacije o akreditovanim visokoškolskim institucijama u SAD i već deset godina obaveštava javnost u Srbiji i Crnoj Gori promocijom punog spektra viših američkih obrazovnih institucija i mogućnostima međunarodne razmene u SAD.
Pored informacija koje veoma olakšavaju odabir studentskih programa i univerziteta na teritoriji SAD-a, Centar nudi i kvalifikacione testove, pomoć pri pisanju motivacionog pisma i instrukcije koje olakšavaju tranzicioni period od momenta pristizanja na izabrani Univerzitet.
Direktor ove organizacije Dragan Stojković u razgovoru sa nama objašnjava na koji način studenti mogu da apliciraju za razmenu, kako Centar funkcioniše i šta sve studenti mogu da očekuju od ovog programa, po odlasku, ali i nakon povratka u Srbiju.
Kolika je zainteresovanost naših studenata za školovanje u Sjedinjenim Američkim Državama?
- Domaći studenti se interesuju za programe studiranja u Americi, o čemu govore hiljade poseta našem sajtu, stranicama na društvenim mrežama, a brojni su i telefonski pozivi i pristigla elektronska pošta. Interes za studiranje u Americi nije masovan, verovatno zbog činjenice da svi srednjoškolci i studenti shvataju da ih očekuje dosta posla oko izbora fakulteta i pronalaženja finansijske podrške za obrazovanje, ali se opet može reći da postoji i da se ne smanjuje.
Koje uslove moraju da ispune studenti koji nastoje da se akademski razvijaju na teritoriji SAD-a?
- Moraju pre svega da završavaju ili da su završili program studiranja koji nadležni organi Republike Srbije priznaju kao akreditovan i da imaju ili će dobiti barem Bachelor diplomu na akademskim studijama. Strukovne studije nisu osnov za upis master i doktorskih studija u Americi na ogromnom broju institucija. Tu su, zatim, standardni uslovi, a njihova primena će donekle zavisiti od samih univerziteta – znanje engleskog jezika potvrđeno nekim od odgovarajućih testova, prevedeni transkripti i druga potrebna dokumenta, pisma preporuke, motivaciona pisma, posebni testovi neophodni za prijem. Univerziteti mogu zahtevati i dodatna dokumenta kojima se potvrđuje potreba za finansiranjem studija ili kojima se objašnjavaju drugi aspekti upisa.
Kakva su dosadašnja iskustva onih koji su se odlučili na ovaj korak?
- Iskustva domaćih studenata o obrazovanju u Americi su veoma pozitivna. „Iskustvo koje menja život“ toliko se puta pominje da je postalo standard u izjavama domaćih studenata. Ogromna većina njih na osnovnim i postdiplomskim studijama je za vreme trajanja obrazovanja u Americi saznalo mnogo više o svojoj struci, sebi i načinu razmišljanja kod rešavanja svih problema sa kojima se suočavamo u modernom društvu. Osim toga, činjenica je i da je svaki domaći student tokom procesa obrazovanja stekao brojne prijatelje u struci koji su uvek od koristi u daljem profesionalnom i akademskom životu.
foto: Vrata Međunarodnog akademskog centra uvek su otvorena za studente
Kada već govorimo o iskustvima naših studenata koji su „otišli preko bare“, koliko je u proseku potrebno vremena za prilagođavanje tamošnjem načinu studiranja? U čemu se ogledaju razlike naša dva obrazovna sistema?
- Najveći problem na početku je uvek činjenica da su neki fakulteti ogromni i studentima izgledaju poput omanjih gradova. Snaći se u takvom lavirintu može da bude problem kada se dođe, ali se studenti brzo naviknu na krstarenje po kampusu. Razlike obrazovnih sistema su brojne, ali je najveća u odnosu predavača prema studentima. Sve ono što je u Srbiji standard u tom polju, u Americi je nezamislivo. Rad predavača je podložan ocenjivanju i nezadovoljni studenti imaju priliku da se njihov glas čuje. Pisanih ispita ima dosta, kao i raznih evaluacija tokom godine, a sami predavači su svesni da gomila studenata koji nisu prošli ispit negativno govori o njihovoj sposobnosti da objasne gradivo. Predavači su tu da vas motivišu i to rade prilično dobro. Način rada, predavanja i ispitivanja je nešto što se može savladati tokom prve godine studija, u prvih nekoliko meseci.
Osim što obezbeđujete informacije o akreditovanim visokoškolskim institucijama u SAD-u, na koji još način pomažete srpskim i crnogorskim akademcima koji bi tamo da studiraju?
- Zainteresovanima je dostupna literatura o načinima finansiranja, pronalaženja i prijave za te institucije, strategiji daljeg obrazovanja, pripremi za standardizovane prijemne testove i o životu i studiranju u SAD. Osim literature, obezbeđujemo i predavanja domaćih i stranih studenata koji su voljni da sa svima podele svoja iskustva o obrazovanju u Americi, kao i savetovanja naših i stranih stručnjaka o svim delovima procesa pripreme i odlaska na dalje obrazovanje u SAD. Priprema za testove jedna je od važnih aktivnosti, a za domaće studente koji su već u Americi otvoreni smo i za polaganja univerzitetskih testova na daljinu. Centar je i zvanično mesto za testiranje za brojne standardizovane ispite neophodne za upis studija u Americi.
Kao što ste spomenuli, u vašem centru studenti imaju mogućnost da pohađaju različite pripremne programe. Za ovdašnje standarde, cene nisu baš pogodne za svakoga. Da li centar izlazi u susret socijalno ugroženim studentima po tom pitanju?
- Centar može da ponudi dosta toga studentima koji nisu u mogućnosti da pohađaju pripremne kurseve. Pre svega, besplatna grupna savetovanja su otvorena u kancelariji i onlajn i imaju za cilj ne samo pripremu za prijavljivanje, već i za sam proces testiranja. Kandidati sa dobrim nivoom engleskog jezika mogu da uz besplatne savete i korišćenje literature krenu u proces pripreme za testove. U tom procesu oni nisu sami, jer su naši predavači u mogućnosti da ocene njihov rad, da daju smernice i da budu podrška u procesu. Dosadašnja iskustva su nam pokazala da domaći studenti koji imaju dovoljno inicijative i upornosti da krenu u ovakvu proceduru mogu da stignu do željenog cilja, odnosno odgovarajućeg broja bodova na testovima. Redovni proces priprema je jedan od načina za funkcionisanje Centra i u tom okviru su nam mogućnosti ograničene.
Zbog čega su ovi pripremni programi važni? Kakvu korist dobijaju studenti koji ih pohađaju?
- Važni su zbog činjenice da se u kratkom periodu stiču sve potrebne veštine za savladavanje komplikovanih standardizovanih ispita. U akademskoj zajednici je poznato da dobar rezultat testa ne mora da znači i prijem na fakultet, ali da loš rezultat definitivno znači da prijema neće biti i mi se trudimo da studentima usadimo veštine i pojačamo znanje kojim će se loš rezultat izbeći. Najveća korist koju studenti za kratko vreme dobiju je uvid u strukturu testa, zahteve koji se postavljaju pred njih i dobijanje strategije za rešavanje problema u kratkom roku.
Kakav je vaš utisak o obrazovnom sistemu u Srbiji? Koje aspekte obrazovanja bismo mogli da implementiramo iz obrazovnog sistema Sjedinjenih Američkih Država?
- Srbija bi dosta toga mogla da primeni iz američkog iskustva i tu najviše mogu da pomognu mladi ljudi koji se vraćaju iz Amerike. Oni sa sobom donose promene u pristupu obrazovanju, ali za sada to nije dovoljno da se sistem promeni. Već pomenuti odnos profesora i studenata bi mogao da bude prvi korak, ali primena američkih aspekata je posebna tema o kojoj bi moglo dosta toga da se napiše.
Da li se saradnja sa studentima koji su boravili u inostranstvu nastavlja i kada se vrate sa razmene?
- Saradnja sa domaćim studentima se nikada ne prekida. Nakon njihovog povratka, volimo da čujemo iskustva i ideje kako naš domaći sistem može da se promeni nabolje. Sa akademcima razmatramo pitanja daljeg zapošljavanja, obrazovanja i svega sa čime se oni suočavaju. Na redovnim događajima koje organizujemo trudimo se da što više domaćih mladih stručnjaka obrazovanih u Americi spojimo sa drugim stručnjacima i na taj način im omogućimo da se povežu u mrežu od koje će svi imati koristi.
Nema komentara