Svetski Dan planete Zemlje, 22. april, ove godine obeležava se po 44. put u više od 190 zemalja širom sveta. Nizom različitih manifestacija i skupova, nadležne institucije ovaj dan obeležavaju i u Srbiji s ciljem da skrenu pažnju javnosti i podignu ekološku svest pre svega mladih, a potom i ostalih građana o problemima s kojima se svakodnevno susrećemo, a u neposrednoj su vezi sa očuvanjem naše životne okoline.
foto: jutarnji.hr
Pokret gorana grada Novog Sada ove godine se pridružio Zavodu za zdravstvenu zaštitu studenata u obeležavanju ovog datuma. Na trgu u kampusu univerziteta, ispred studentskog doma „Slobodan Bajić“ u periodu od 11 do 13 časova, nevladine i vladine organizacije predstavile su zainteresovanim studentima svoje programe ekoloških kampova, upozorile ih na opasnost koja preti životu na Zemlji usled razvoja industrije i porasta potrebe za energijom, te skrenuli pažnju na to sa kakvim se problemima suočavaju ekosistemi.
Dan planete Zemlje obeležava se od 1970. godine, kada su se dogodili prvi protesti u cilju zaštite životne sredine. Na konferenciji Ujedinjenih nacija (UN) o životnoj sredini u Rio de Ženeiru 1992. godine, 22. april i zvanično je usvojen kao Dan planete Zenlje. Predstavnici Vlada i državnih institucija tada su doneli dugoročni program za promociju održivog razvoja planete.
U svetu na svakih dva i po minuta nestanu zelene površine veličine 100 fudbalskih terena. Na godišnjem nivou se poseče oko devet miliona hektara šume, što predstavlja površinu jedne Srbije. U Pokretu gorana Novog Sada rekli su nam da je upravo to jedan od gorućih problema sa kojim se susreće civilizovano društvo:
- Najveći problem današnjice koji se odnosi na loš uticaj i stanje životne sredine, svakako su prevelika emisija štetnih gasova u atmosferu, kao i rapidno nestajanje zelenih površina - posebno tropskih šuma, koje se zbog svog značaja i smatraju „plućima planete“. I jedan i drugi problem su rezultat globalizma i međunarodne politike velikih svetskih sila.
U ovoj organizaciji takođe su naveli da su nedostatak prečistača za otpadne vode koje se izbacuju direktno u Dunav, nedovoljno zelenih površina i neodgovarajuće upravljanje otpadom, što dovodi do potencijalne ekološke katastrofe, samo neki od konkretnih problema koji utiču na svakodnevni kvalitet života naših sugrađana.
Stručnjaci iz ove oblasti saglasni su da bi, ukoliko se ekološka svest na globalnom planu ne podigne na viši nivo, ljudski faktor mogao da bude uzrok nesagledivih posledica u budućnosti.
Nema komentara