Zbog pandemije virusa Korona klasično funkcionisanje nastave nije bilo moguće, te su studenti slušali onlajn predavanja. Pored uticaja na već ustaljen način izvođenja nastave, novonastala situacija delovala je i na poslove koji su prethodnih godina bili izvor zarade za studente.
Foto: Unsplash
Dodatni prihodi ili plaćanje školarine, razlozi za studentsko zaposlenje su razni, ali im je zajedničko da su studenti prethodnih godina u letnjem periodu imali veću paletu ponude poslova, a potencijalno i šansu za veću zaradu.
Jedan od načina na koji studenti i studentkinje mogu da pronađu takozvane privremeno-povremene poslove jesu i studentske zadruge. U doba interneta i društvenih mreža dovoljno je samo da student ima profil na Fejsbuku, te da prati stranicu određene studentske zadruge. Da je proglašenje pandemije virusa Korona i donošenje neophodnih mera za sprečavanje širenja virusa uticalo na smanjenje broja ponude pomenute vrste poslova, za Univerzitetski odjek potvrdila je i predstavnica Studentske zadruge „Pravi pobednik” iz Novog Sada Valentina Krstić Budimirović.
„Obim privremeno-povremenih poslova od kada je proglašena pandemija virusa Korona smanjen je za dve trećine u odnosu na obim poslovanja od prošle godine. Od juna je postepeno počela da se povećava ponuda, ali još uvek smo na polovini onoga što se nudilo u 2019. godini“, rekla je Krstić Budimirović i dodala da je zbog novonastale situacije najviše opao obim poslova iz oblasti ugostiteljstva, to jest restorani, kafići i kiosci brze hrane.
„Firme kojima je bila potrebna ispomoć jer su nekada imale povećan obim posla sada se oslanjaju samo na svoje zaposlene, jer im se obim poslovanja smanjio“, zaključila je Krstić Budimirović.
Poslovi u ugostiteljstvu pretrpeli su veliku štetu zbog zatvaranja objekata na određen period, a potom i sprovođenja mera zabrane okupljanja, što je dovelo do otkazivanja proslava i muzičkih izvedbi u takvim objektima. U jednom trenutku vlasnici i zaposleni u ovom sektoru uputili su apel za pomoć državi koja je, prema njihovim rečima, neophodna da bi ta vrsta poslova opstala i da bi ljudi koji rade u toj branši mogli imati prihode potrebne za normalno funkcionisanje života.
Prema rečima studentkinje psihologije Teodore Kermeci, koja je zaposlena u ugostiteljstvu već pet godina, obim posla se definitivno smanjio, dok su po njenom mišljenju najviše pretrpeli noćni klubovi.
„Od kada sam u ugostiteljstvu radila sam i kao konobar, šanker, barmen i menadžer. Definitivno se smanjio obim posla, samo što se to u početku mnogo više osetilo jer su se u prvom naletu ljudi više uplašili“, rekla je Kermeci i dodala da se u drugom naletu virusa Korona osetila razlika, ali ne prevelika. Kako kaže, što se tiče lokala koji rade tokom celog dana u periodu nakon ukidanja vanrednog stanja, pa sve do ponovnog uvođenja pojačanih mera za sprečavanje širenja virusa, nikada više ljudi nije bilo u izlascima.
Iako nema zvaničnih podataka o tome koji je broj ljudi radio u inostranstvu, već duži period među studentima ima i onih koji su leto provodili radno na primorju u Hrvatskoj ili Crnoj Gori. Ove godine zbog zatvaranja granica, ali i prvenstveno zbog očuvanja zdravlja, većina njih je leto provela kod kuće.
Jedna od njih je i studentkinja ekonomije Silvija Malacko, koja je prethodne dve godine radila u restoranu u mestu Rabac u Hrvatskoj. Na osnovu njenih reči, prosečna zarada tokom leta u mestima gde je razvijen turizam u Hrvatskoj četiri puta je veća nego plata koju trenutno može da zaradi u Srbiji, radeći istu vrstu poslova.
„Radila sam većinu poslova koje je moguće raditi u ugostiteljstvu u zavisnosti od toga koliko je bilo gostiju. Meni je bilo najbitnije da do leta položim sve ispite da mogu rasterećeno da se fokusiram isključivo na posao“, rekla je Malacko i dodala da je, nažalost, ove godine situacija takva da niti ima dovoljno posla da bi otišla ponovo u Hrvatsku, niti želi da rizikuje sopstveno zdravlje.
Foto: Unsplash
Sa druge strane, u situaciji u kojoj određeni sektori privrede nemaju potrebe za povećanjem broja zaposlenih, postoje oni sektori kojima je pomenuta situacija pomogla. Jedan od primera poslova koji su profitirali, to jest čiji se obim poslovanja povećao, jesu usluge dostave hrane i ostalih osnovnih potrepština. Uz nekoliko kompanija koje imaju i sopstvene aplikacije za pametne telefone, u Novom Sadu uspešno posluju i kompanije koje nisu uvele najnoviji način poručivanja hrane.
O povećanju obima posla u pomenutom sektoru svedoči student ekonomije i zaposleni u jednoj novosadskoj firmi koja se bavi dostavom Denis Tiganj. Kao dostavljač potrepština iz apoteka, prodavnica i restorana on radi već godinu dana.
„Obim posla se mnogo povećao za vreme epidemije virusa Korona. Faktički za osam sati smo imali duplo više posla nego ranije, dok nije bilo uvedeno vanredno stanje“, rekao je Tiganj. On je dodao da mu rad na ovakvoj vrsti poslova ne predstavlja problem za posvećivanje pažnje učenju, jer je u kompaniji u kojoj on radi fleksibilno radno vreme.
Popuštanje donesenih mera za prevenciju širenja virusa korona u Srbiji je već najavljeno i postepeno se sprovodi. Pozorišta i bisokopi su, posle višemesečne pauze, ponovo počeli sa pripremanjem sadržaja za publiku uz poštovanje propisanih mera kao što su fizička distanca od jedan i po metar, nošenje maski i ograničavanje broja ljudi koji mogu biti u publici.
Već pomenuta relaksacija u oblastima privrede koje vrše uslužnu delatnost radi stabilizacije ekonomije i života ljudi doprinosi osećanju optimizma i kod studenata, kojima je takva vrsta poslova izvor prihoda. Međutim, najavljivani „drugi talas“ epidemije predstavlja razlog za zabrinutost i strah od ponovnog ograničavanja „normalnog“ funkcionisanja života.
Nema komentara