Dvadeset minuta na železničkoj stanici Jatare
Uskom prugom ide voz
Železnička stanica Jatare nalazi se na trasi Šarganske osmice, delu pruge uzanog koloseka koja je u prvoj polovini 20. veka povezivala Užice i Sarajevo. Danas između stanica Mokra Gora i Šargan - Vitasi saobraća voz pod imenom Nostalgija, koji privlači veliki broj turista iz celog sveta. Zaljubljenici u železnicu, ali i "slučajni" gosti, podjednako uživaju u ovoj ruti dugoj 15,5 km na kojoj se nalazi 5 mostova i 22 tunela. Jatare su danas nezaobilazna stanica na ovoj ruti, ali za života pruge Sarajevo - Užice ovde nikada nije prodata nijedna vozna karta, jer je ona služila samo u tehničke svrhe.
Photo: Marko Lazić
Stanica Jatare u Mokroj Gori se zaista nalazi usred nedođije, gore šuma, dole šuma, i jedan put koji vodi do podnožja brda i početne stanice Šarganske osmice. Ipak, na stanici je gužva, improvizovani parking je popunjen, a u restoranu koji se nalazi u okviru kompleksa teško se može naći sto. Letnja je sezona, tada na Šarganskoj osmici ima ubedljivo najviše putnika, toliko da se organizuju tri polaska dnevno. Broj putnika koji se preveze ovim vozom na godišnjem nivou ume da pređe i 70 hiljada. Sve čeka putnike voza koji se u stanici Jatare zaustavlja u povratku iz stanice Šargan - Vitasi...
Prvi nagoveštaj da dolazi voz je njegovo brujanje prugom iznad stanice i prilično glasna sirena. To je znak za pripremu. Prva iz stanične zgrade izlazi žena koja prodaje sladolede i zauzima svoju poziciju. Za njom kreću i neki od gostiju restorana, naivno misleći da će voz biti tu za koji minut. Trasa koju kompozicija prolazi nije tako jednostavna i u obliku je broja osam, pa voz menja smer kretanja. Videvši da voz neće skoro, stariji bračni par se vraća svom ručku u restoranu, a na peronu ostaje mladi tata sa ćerkicom koju pokušava da uspava i njenim starijim sestrama koje okolo voze trotinete i osujećuju njegove planove. Odbor za doček voza je spreman.
Photo: Marko Lazić
Iz šume iznad stanice, kroz koju postoji staza do gornje trase pruge, izlaze kondukteri. Sve je tu, po pravilu službe, svetloplava košulja, tamnoplave pantalone, kapa i čuvena velika kondukterska torba, kao da su izašli iz voza Beograd - Bar. Kondukteri nisu sami, sa njima su deca koja nisu mogla da izdrže dvadesetak minuta do nove pauze nego su se odlučila da prekrate put i siđu pešaka kroz šumu. Eto i prvih mušterija pored frižidera sa sladoledima...
Photo: Marko Lazić
Opet sirena, ovaj put ona prava, voz sada zaista ulazi u stanicu. Devojčice koje su se nalazile na peronu staju u stav mirno, kao u vojsci, i pozdravljaju mašinovođu. Na prazan peron ubrzo izlazi reka ljudi... Brzo se mora smisliti dobar način da se iskoristi ova pauza, a stvari oko stanice je mnogo. Tu su vidikovac na steni, vodopad, restoran i naravno, sladoled! Najbrojniji su oni koji su se odlučili za ovo poslednje, pa se ispod suncobrana ubrzo stvorila gužva.
Photo: Marko Lazić
Fotoaparat u jednoj ruci, i "rumenko" u drugoj, bili su najčešća kombinacija. Prilika za fotografisanje je zaista mnogo. Grupa dece koristi priliku da se popne na lokomotivu, po izrazima njhovih lica, čini im se kao da su na vrhu Kopaonika. Roditelji ih, na njihovu žalost, brzo sklanjaju odatle, da se "ne naljute čike iz železnice", kako reče jedna majka. Posle dece na lokomotivu se penju i neki od starijih putnika, da pokažu da su još u snazi. Većina putnika sedi na pragu u hladu koji prave vagoni, tamo ima mesta za sve. Oni najbrži su zauzeli klupe na vidikovcu i one iz stanice, kojih zaista nema mnogo.
Photo: Marko Lazić
Kondukter objavljuje poziv za polazak. Reka putnika se vraća odakle je i došla - u vagone. Naravno, ima i onih koji rade stvari u poslednji minut. Tako je jedan od putnika baš u momentu polaska poželeo da kupi, pogađajte- sladoled! Kada se uverio da su svi unutra, kondukter zatvara vagone i mašinovođi daje znak za polazak. Na sledećoj stanici se vožnja završava. Možda će se neko od putnika i vratiti u Jatare, makar na sladoled.
Photo: Marko Lazić
Nema komentara