Ove nedelje održava se prva novosadska Nedelja ponosa, dok je sam Prajd zakazan za petak, 17. maj u 12 časova na Trgu republike. Iako je tog datuma pre 29 godina Svetska zdravstvena organizacija uklonila homoseksualnost sa liste mentalnih poremećaja, u Srbiji se ona u većini slučajeva i dalje doživljava kao bolest.
Photo: Yannis Papanastasopoulos
Problem autinga
– Na sreću, ja nisam imao nikakvih problema kada sam se autovao svojim prijateljima i roditeljima, ali znam nekolicinu ljudi koji jesu. Mog druga je pretukao otac kada mu je pronašao poruke na kompjuteru sa partnerom, dok njegova majka i dalje veruje da je to samo neka prolazna faza – rekao je naš sagovornik Jovan.
Mnogi ohrabrenje pronalaze u javnim ličnostima sa kojima se mogu poistovetiti, a jedna od njih je autor knjige „Zašto“ Stefan Radaković, koja govori upravo o problemu autinga. Ona je pisana u dramskoj formi i opisuje položaj mladića koji je „izašao iz ormara“, te svojim prijateljima i porodici saopštio svoju seksualnu orijentaciju.
– Rekao bih da sam imao sreće jer sam odrastao u Pragu, a pohađao nemačku školu, pa nisam bio maltretiran ili izvrgnut raznim uvredama za razliku od ljudi koji žive u Srbiji. Ipak, kada sam priznao svojim roditeljima da sam gej, dobio sam klasičan srpski tretman – rekao je Radaković na promociji svoje knjige u Novom Sadu, dodavši da ga je nakon priznanja otac poslao u Beograd kod psihijatra u penziji, koji je navodno trebalo da ga „izleči i vrati na pravi put“.
Njegov roman baziran je kako na njegovom životu tako i na istinitim pričama nekolicine drugih LGBT osoba. Stefan kaže da do sada nije nailazio na negativna iskustva, izuzev u Nišu, gde mu je lokal u kome je promocija trebalo da bude održana otkazao svega četiri dana pre dolaska.
– Bilo je dosta ljudi koji su mi se javili posle promocije knjige, ili onda kada su je pročitali, i rekli da im je pomogla, ako ne da se autuju, a onda bar da prihvate sebe i budu sigurni sami sa sobom – kaže Stefan i dodaje da bi se velika razlika u Srbiji napravila ukoliko bi se na časovima seksualnog obrazovanja, koji su retki, govorilo o o istopolnim parovima, kao što je to slučaj u inostranstvu.
Slučaj: premijerka
Photo: Sharon McCutcheon
Kada je Ana Brnabić postavljena za premijerku, činilo se da će stvari za LGBT populaciju krenuti nabolje, te da će se premijerka potruditi da se zakon izmeni u korist istopolnih partnerstava, kako bi i oni imali prava da, recimo, posećuju svoje partnere u bolnicama, naslede imovinu, da imaju pravo na brak i usvajanje dece ili vantelesnu oplodnju, ali i da ravnopravno uživaju sva prava koja im pripadaju po Deklaraciji o ljudskim pravima.
Dve godine kasnije, Ana Brnabić postaje majka deteta, dok je zakon i dalje nepromenjen.
Na sajtu najstarije lezbejske organizacije u Srbiji LABRISA navodi se da premijerku zakon ne prepoznaje kao roditelja, te da neće moći da odvede dete u vrtić, školu, na letovanje, jer je ona samo partnerka žene koja je dobila dete.
I pored toga, evidentno je da premijerka ipak uživa određene privilegije, koje ostatak pripadnika LGBT zajednice i dalje nema.
U ime organizacije „Izađi“ iz Novog Sada, koja se već godinama bavi položajem LGBT osoba u Srbiji, kao i edukacijom mladih, Filip Kocevski navodi da ne treba tražiti krivca već se posvetiti rešavanju konkretnih problema i edukaciji.
On kaže da je premijerka pokazala zalaganje za LGBT zajednicu svojim javnim nastupima, kao i reagovanjem na govor mržnje određenih ministara.
– U Srbiji postoji veliki broj istopolnih parova, kako u većim tako i u manjim gradovima i sredinama. Opšti utisak je da je čovečanstvo postalo prihvatljivije, i LGBT zajednica Srbije se svaki dan trudi da ide korak unapred i da sve što radi ima cilj – rekao je Kocevski.
Od prvog Prajda do danas – gde smo?
Photo: Josh Wilburne
Iako se dosta toga promenilo od 2001. godine, kada je održan prvi Prajd u Beogradu, posle kojeg su mnogi završili sa teškim povredama, a ulice glavnog grada bile demolirane, položaj LGBT osoba i dalje nije na zavidnom nivou.
Nešto kasnije, tačnije 2008. godine, organizacija Gejeho sprovela je anketu među maturantima gimnazije „20. oktobar“ u Bačkoj Palanci, te utvrdila da osobe ženskog pola imaju pozitivniji stav prema osobama homoseksualne orijentacije od osoba muškog pola.
Ipak, Član zakona 54a, koji se bravi diskriminacijom i krivičnim delima učinjenim iz mržnje na nacionalnoj, etničkoj, rasnoj osnovi, kao i krivičnim delima koja su učinjena zbog seksualne orijentacije, postoji od 2013. godine, dok je prvu primenu imao tek nakon pet godina.
Nema komentara