Na novosadskim ulicama je slika napuštenih pasa, koji se individualno ili u čoporima kreću, svakodnevni prizor koji se u skoro svim delovima grada može uočiti.
Prema Zakonu o dobrobiti životinja Republike Srbije, koji obuhvata kućne ljubimce, napuštene i izgubljene životinje, dužnost svakog građanina Srbije jeste da spreči i prijavi nadležnim organima sve oblike zlostavljanja životinja, ugrožavanja njihovog života, zdravlja i dobrobiti.
Međutim, na osnovu prizora napuštenih pasa, koji se svakodnevno mogu videti, u praksi se ova stavka Zakona ne ostvaruje. Prema rečima volontera Udruženja za zaštitu životinja Spans iz Novog Sada, prebrojavanje napuštenih životinja nikada nije zvanično izvršeno i nemoguće je govoriti o okvirnoj cifri napuštenih životinja u našem gradu.
– Prebrojavanje napuštenih ljubimaca je prvi korak ka rešenju problema, jer da bi se sa problemom suočili, moramo znati koliki je. Veoma je zabrinjavajuće što ovo još uvek nije učinjeno. Radi se o velikom projektu, ali neophodnom. Udruženje za zaštitu životinja Novi Sad- Spans u ovom trenutku brine o oko šezdeset životinja, među kojima su psi i mačke. U radu Udruženja učestvuje petnaest volontera, više ili manje aktivnih, jer svi ovo radimo isključivo volonterski, pored naših redovnih obaveza. Broj životinja se menja, ali je to neka okvirna cifra, jer čim se neko udomi na njegovo mesto dolazi nova životinja, jer je broj ugroženih i napuštenih mnogo veći od naših kapaciteta – kaže volonterka Udruženja Spans Milena Brkljačić.
Naša sagovornica naglašava da postoje sistemske mere za rešavanje ove problematike, koje bi dale odlične rezultate, kao što su sterilizacija, čipovanje, izgradnja prihvatilišta, udomljavanje, kažnjavanje nesavesnog vlasništva i mnoge druge mere.
– Srbija nema loše propise koji regulišu ovu oblast, ali se oni ne primenjuju, niti se u dovoljnoj meri kontroliše njihova primena. Jedan od glavnih krivaca za ovakvo stanje je Uprava za veterinu, odnosno Republička veterinarska inspekcija koja ne sankcioniše neodgovorno vlasništvo, ne vrši kontrolu čipovanja, ilegalnih odgajivačnica i lokalnih zoohigijenskih službi. Sistem je kriv što nije došlo do napretka u rešenju problema napuštenih životinja, jer ne sprovodi dosledno mere koje su neophodne. Bez dosledne primene nema rešenja problema – dodaje Brkljačić.
Iz novosadske Zoohigijene, nadležne ustanove za zbrinjavanje napuštenih pasa nisu odgovorili na pitanja o stanju nezbrinutih pasa, koji se redovno mogu videti na ulicama vojvođanske prestonice.
S druge strane, ima Novosađana, koji se odlučuju za udomljavanje životinja, o kojima brine Udruženje Spans, a jedan od njih je i muzičar Đorđe Skorumpan.
– Pse držim veći deo svog života, ovo mi je, ako se ne varam, šesti po redu. Od osnovne škole pa dosad, s kraćim pauzama, odgajam pse . Iako sam čitav život držao isključivo rasne pse vrhunskog pedigrea poput nemačkog ovčara, vremenom sam došao do zaključka da je većina rasa toliko upropašćena besomučnom eksploatacijom, te je njihov uzgoj izgubio svaki smisao, čast retkim izuzecima. Moj sadašnji pas Spaske nađen je u cevi dubine četiri metra . Ekipa iz Spansa spustila mu je sajlu i on se bukvalno sam izvukao napolje. Nije upao sam nego je bačen unutra. Ljudska surovost i njegova neverovatna želja da preživi i da se snađe bili su više nego dovoljni da pomislim kako boljeg psa neću naći. Bio sam u pravu. Pas je odgovornost, i ljudi toga nisu svesni – poručuje Skorumpan.
On smatra da je problem u tome što ljudi kupuju pse kao poklon, koji im se tog trenutka svideo, iz razloga što se nesterilisana kuja oštenila, pa vlasnici odlučuju da štence prodaju.
– Posle psi dosade, “pa on stalno piški, ne sluša, nemam ja vremena za to, pojeo mi je tepih”. Samo stalnim ponavljanjem i edukacijom možete nekom nešto objasniti. Nema tih kazni, iako su one neophodne, koje će tako nešto potpuno iskoreniti. Ali ako postoje kazne, bar će dvaput razmisliti pre nego što uopšte uzmu psa. Ovo je uspelo u mnogim evropskim zemljama, gde su za udomljavanje pasa potrebni čak i žiranti – zaključuje Skorumpan.
Nema komentara