Na Rektoratu u Novom Sadu od 19. do 23. februara održana je Zimska škola „Rod i nasilje“, na kojoj su učestvovali predavači i predavačice iz regiona, kao i studenti i studentkinje iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatske.
Učesnici i učesnice su dolazili iz različitih stručnih i privatnih pozadina, ali su ipak nalazili konsenzus kroz debate i razmenu mišljenja.
Foto: Jelena Cvejin Poznić
Studentkinja Međunarodnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta Crne Gore Marija Blažević, istakla je koliko joj je značajno bilo da kroz predavanja uvidi koliko je patrijarhat sveprisutan u svim sferama društva i da su joj razmena mišljenja omogućili da sagleda stvari iz različitih uglova i da oblikuje svoje stavove u boljem pravcu.
Jedna od najvažnijih stvari koje su studenti i studentkinje istakli kao krucijalan faktor u uspešnosti događaja su multikulturalnost i različita profesionalna orijentacija njenih učesnika. Svi su se složili da bez ovoga, ne bi mogli da dobiju kompletnu sliku.
Student Politikologije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Đorđe Gajić dodao je da ono najvažnije što nosi iz Novog Sada potpuno novo razumevanje osvešćenosti i svih suptilnih i prikrivenih društvenih obrazaca koji afirmišu patrijarhalne norme.
Iako su svakako prisutna različita mišljenja, čini se da je kolektivno najsnažniji utisak ostavilo predavanje Nade Padejski Šekerović iz Novosadske sigurne kuće o Trgovini ženama.
Student Socijalnog rada na Filozofskom fakultetu u Mostaru Ivan Petrović, rekao je da za njega ovo verovatno bilo najmračnije predavanje tokom cele nedelje i da ga je najozbiljnije nateralo na promišljanje. Pored toga, rekao je da ga je iznenadilo koliko su zapravo istovetni problemi koja naša društva doživljavaju iznova i iznova te da ga je ovo samo motivisalo da još napornije radi da pokuša da promeni nešto u svojoj okolini.
I to je zapravo najuniverzalnija posledica zimske škole. Svi učesnici i učesnice se slažu da bi najtoplije preporučili svima da se prijave, kako onima koji su već zainteresovani za temu rodnosti tako i onima čije oblasti su možda na prvi pogled daleko od ovih problema. Oni ističu značaj umrežavanja, razmenu mišljenja i upoznavanje budućih saboraca i saborkinja u ovoj neprestanoj borbi.
Foto: Lamija Subašić
Studentinja Vizualne komunikacije i grafičkog dizajna na Akademiji primijenjenih umjetnosti u Rijeci Ira Andrea Potnar, najtoplije preporučuje prijavljivanje. Kaže da iako je na trenutke umelo biti mentalno teško slušati sve nijanse ovih problema, neizmerno ceni što je nadogradila svoje prethodno znanje konkretnim primerima i mogućnostima prepoznavanja svih faktora rizika. Zaključuje da, ma koliko teško radili i napredovali, ne smemo se zadovoljiti rezultatima. „Nitko nije riješio problem dokle god do rodno zasnovanog nasilja i dalje dolazi.“
Ono što je takođe izazvalo kolektivno slaganje je novi pristup promišljanju svih aspekata problema kroz koje prolazimo kao društvo. Svim sagovornicima je od krucijalnog značaja bilo da imaju i predavače i učesnike iz različitih profesionalnih afiniteta, kako bi temu najbolje razumeli na što više načina.
Foto: Jelena Cvejin Poznić
U toku nedelje održana su predavanja, redom, u ponedeljak - Pol, rod i (ne) ravnopravnost koje je vodio Marko Konjović sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta o Beogradu, Patrijarhalne strukture u domaćinstvu kao osnova neravnopravnosti koje je vodila Irena Fiket sa istog Instituta i Univerziteta, Rod i digitalno nasilje koje je vodila Bojana Dinić sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i na kraju Patrijarhat, Žene, Norma, Društvo koje je vodila Đurđa Trajković iz Rekonstrukcije Ženski Fond.
U utorak su održana predavanja na teme (Raz)otkrivanje femicida od strane Vedrane Lacmanović koja je nezavisna ekspertkinja i istraživačica, Krivični aspekti femicida od strane Nermina Šehovića koji je stručnjak iz prakse, Medijsko izveštavanje o rodno zasnovanom nasilju od strane Smiljane Milinkov sa novosadskog Filozofskog fakulteta i Pozitivne obaveze države u suzbijanju rodno zasnovanog nasilja od strane Midhata Izmirlije sa sarajevskog Pravnog fakulteta.
U sredu se diskutovalo o Trgovini ženama a diskusiju je vodila Nada Padejski Šekerović iz novosadske Sigurne ženske kuće, o Pristanku i seksualnom uznemiravanju i odnosu moći u vezi sa telom sa Zonom Zarić sa beogradskog Instituta za filozofiju, o Ženama i ženskom telu u medicini sa Ljiljanom Pantović sa pomenutog Instituta i o Rodu, seksualnost, nasilju i diskriminaciji sa Marijom Radoman sa beogradskog Instituta za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta.
U četvrtak teme su bile Problemi sa rodno osetljivim jezikom sa Marijom Mandić sa beogradskog Instituta za filozofiju, Status trans žena u švedskom društvu sa Zarom Saedzadeh sa Orebro univerziteta u Švedskoj i rodno zasnovano nasilje u savremenoj ženskoj književnosti sa Vladislavom Gordić Petković sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.
Konačno, poslednjeg dana se raspravljalo o Uticaju nauke na rodnu neravnopravnost sa Aleksandrom Knežević sa beogradskog Instituta za filozofiju, o Negativnim reakcijama na promišljanja i istraživanja o rodu sa Milicom Resanović sa istog instituta i na kraju, okrugli sto na temu Razmišljanja i sugestija o promenama koji je moderirao Bojan Todorović a u kom su učestvovali Gorjana Mirčić Čaluković, Sadija Gicić i Nermin Šehović zatvorio je ovogodišnju ediciju zimske škole.
Foto: Jelena Cvejin Poznić
Ovo je druga godina da regionalni univerziteti šalju učesnike na Zimsku školu ,,Rod i nasilje“ i nakon prošlogodišnje edicije u Sarajevu i ovogodišnje u Novom Sadu, ostaje nada da će škola nastaviti da postoji u novim gradovima i sa novim studentima i da će značajno doprineti promenama koje su neophodne našim društvima.
Nema komentara