Studenti Univerziteta u Novom Sadu obeležavaju danas u Studenjaku Nacionalni dan studenata.
Ovaj datum obeležava se u znak sećanja na Žarka Marinovića koji je ubijen tokom velikih studentskih demonstracija 1936. godine. Marinović se, kao član Komunističke partije Jugoslavije, borio protiv fašizma, ali i za očuvanje autonomije Univerziteta. Međutim, pitanja od interesa za studente, ali i pomen na Žarka Marinovića, deluju kao da su danas u drugom planu, preneo je 021.rs.
Osim “brojnih studentskih, omladinskih i strukovnih organizacija”, koje podržavaju ovaj događaj, kod fontane se mogu videti i zastave turističkih organizacija, kao i mesta za prodaju alkohola. Između ostalog, obećava se i “nezaboravan dan”, a tu su i zanimljive aktivnosti, nagrade, kao i celodnevni di-džej nastupi.
Predsednik Studentske unije Fakulteta tehničkih nauka, koja je jedan od organizatora događaja, Mladen Popara, navodi da se slaže sa konstatacijom da nedostaje programa.
– Slažem se da nedostaje programa, ali samo dve organizacije pripremaju događaj. Program treba još doraditi, ali je potrebno da učestvuje još organizacija da bi se sve podiglo na određeni nivo. U Beogradu postoji duža tradicija obeležavanja Nacionalnog dana studenata, nego što je to slučaj u Novom Sadu – poručuje Popara dodajući da će se program formirati s vremenom kako bi se više pažnje posvetilo položaju studenata i razlozima obeležavanja Nacionalnog dana.
U proteklim godinama Nacionalni dan studenata nije bio u centru zbivanja zbog apelovanja na to da su mladi veoma izloženi siromaštvu. Pre dve godine pričalo se o poklanjanju putovanja i ulaznica za koncert turbo-folk pevačice Svetlane Cece Ražnatović. Prošle godine organizatori su poručili da onima koji žele da učestvuju na "Protestima protiv diktature" nije mesto u studenjaku, što je bilo paradoksalno, s obzirom na to da se ovaj datum obeležava i kao podsećanje na studentske demonstracije.
Koordinator kancelarije za međunarodnu saradnju Studentske unije Srbije Nikola Srdić, učestvovao je u ponovnom pokretanju obeležavanja Nacionalnog dana studenata u Novom Sadu. Kako kaže da je ideja bila da se tog dana predstave omladinske organizacije, savezi i unije, te da se na taj način, transparentno, vidi ko se čime bavi.
– Tada je Dan studenata počeo da se kvalitetnije obeležava. To je trajalo dve-tri godine, a onda je prošle godine kulminiralo u jednom najkatastrofalnijem obeležavanju Nacionalnog dana studenata. Mislim da je to nešto što ne pristoji našem društvu, niti studentskoj populaciji, ali se nadam da će ove godine biti bolje. Imao sam priliku da vidim kako to izgleda na mnogim drugim univerzitetima. Nedavno smo bili gosti u Rusiji i definitivno da su tamo studenti dosta aktivniji, uključeni su u kvalitetne aktivnosti, razmene, različite strukovne projekte, na čemu je veliki akcenat. Ali se i institucije mnogo više uvažavaju i mnogo više su na raspolaganju studentima i njihovim organizacijama – navodi Srdić.
Naši sagovornici su saglasni u tome da bi sam položaj studenata trebalo poboljšati. Međutim, Popara kaže da ni sami studenti nisu zainteresovani za situaciju u kojoj se nalaze.
– Negde se studentska borba svela samo na rokove, negde traže bolje uslove po pitanju ispita. Najveći je problem možda upravo to što uslovi studiranja nisu svuda jednaki. Na jednom fakultetu su jedne cene, a na drugom imate nešto sasvim drugačije. Veoma mali broj studenata zanima njihov položaj. Ostali ne mare uopšte, gledaju na to kao na prolaznu fazu, odnosno razmišljaju kako da završe taj fakultet koji su upisali – priča on.
Za Natašu Radojčić, članicu Saveza studenata Univerziteta u Novom Sadu studentima je važnije da znaju kako da posle završenih studija dođu do posla.
– Smatram da je većini studenata bitnije umrežavanje privrede sa fakultetima, jer se na taj način studenti upoznaju sa tržištem rada. Velikoj većini je važno da vide u kakvim sistemima mogu da rade i da im se pruži prilika da se sami opredele gde žele da budu nakon završetka studija. U tom smislu, studenti se zalažu za svoja prava, traže određene stvari, žele da rade na sebi, ali sa druge strane postoji dosta aktivnosti u nevladinom sektoru ili vannastavnih aktivnosti koje se ne posećuju. I Nacionalni dan studenata bi trebalo iskoristiti kao priliku za umrežavanje studenata sa različitih fakulteta i kao priliku da se upoznaju sa raznim organizacijama. Da li studenti znaju šta se to obeležava i zbog čega? Verujem da postoje oni koji su upućeni u to – poručuje Radojčić.
Studenti su prešli put od velike grupe koja je spremna na udruživanje i na donošenje određenih odluka ili pak na ustajanje protiv onih koje nisu smatrali dobrima za društvo. Proteklih godina je organizovano nekoliko studentskih protesta, većina se odnosila na ispitne rokove ili na školarine. Da mogu da budu pokretačka snaga, makar na kratko, pokazalo se pre godinu dana kada su upravo studenti započeli “Proteste protiv diktature”.
Srdić kaže da je današnji položaj studenata posledica društvenih kretanja, ali da deo odgovornosti pada i na same studente.
– Treba apelovati na studente da se ozbiljnije angažuju i založe za svoj položaj, za učešće u donošenju odluka, u radu studentskih parlamenata, da zahtevaju njihov transparentniji rad, da budu aktivni učesnici, a ne samo pasivni posmatrači. Mislim da je bitno da se studenti bave suštinskim pitanjima, kako za sebe, tako i za svoje vršnjake, da se izbore da sve ono što ostaje za njima bude kvalitetnije. Studentskih žurki i drugih događaja zabavnog karaktera će uvek biti – zaključuje Srdić.
Nema komentara