Medijska pismenost je pismenost 21. veka

Na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu održana je tribina „Tehnologija i javna komunikacija: Šta nas čeka 2040. godine?“ koja je okupila stručnjakinje, studente i studentkinje da zajednički razmisle o budućnosti medija. U fokusu su bili uticaj društvenih mreža, veštačke inteligencije na evoluciju javne komunikacije, i kako se nositi s povećanom odgovornošću medija u doba širenja dezinformacija i nasilja na internetu. Gošće su bile Mila Bajić iz fondacije SHARE, Iva Parađanin koja vodi podkast „Tampon zona“ i astrofizičarka Tijana Prodanović koja je stekla veliku popularnost na društvenim mrežama.

Foto: Jovana Lovre

            „Važno je da skrenemo pažnju na činjenicu da digitalni svet nije odvojen od našeg realnog sveta, već je njegov produžetak i integralni deo koji se prožima sa svim događajima u analognom svetu,“ istakla je na početku tribine Mila Bajić iz fondacije SHARE, postavljajući ton za diskusiju koja će obuhvatiti temeljne dileme i izazove s kojima se medijska industrija suočava na pragu nove ere.

            Ovaj skup je inspirisan projektom Media 2040 u kom su učestvovali studenti Žurnalistike i Komunikologije sa Filozofskog fakulteta, kao i predstavnici drugih država Zapadnog Balkana. Tokom projekta studentima je bio zadatak da zajedno razmotre kako se tehnološki napredak odražava na medije i komunikaciju. Na ovoj tribini, kroz dijalog i razmenu mišljenja, učesnici su pokušali da iscrtaju mapu budućnosti medija, oslanjajući se na trenutne trendove i anticipirane tehnološke promene.

Kako digitalni svet oblikuje našu stvarnost?

            Razgovor, kome je medijator bio student žurnalistike Aleksa Ćirić, započeo je usmeren ka sveprisutnom uticaju digitalnih tehnologija na svakodnevni život. Učesnice su istakli da digitalni i analogni svet više nisu odvojeni entiteti; oni su zapravo isprepleteni do te mere da se granice između njih brišu.       

„Sad više ne možeš ni da veruješ svojim očima. Kad vidiš sliku, ne znaš šta je generisano, a šta pravo. Tu se sad stavlja velika odgovornost na medije, ali i mi kao pojedinci se moramo edukovati o tome – čemu da veruješ, a čemu ne, ali glavna odgovornost na medijima jeste da oni to sve isfiltriraju.“ istakla je Tijana Prodanović.

            Edukacija je identifikovana kao ključan element u navigaciji kroz ovaj sveprisutni digitalni pejzaž: „Na medijsku pismenost najviše treba da se ulaže. Medijska pismenost je pismenost 21. veka, to je srpski jezik 21. veka. Nama odavno više škola nije primarni izvor informacija, ali škola treba da nas nauči kako da se ophodimo prema novim tehnologijama i veštačkoj inteligenciji.“ naglasila je Iva Parađanin, naglašavajući važnost razumevanja i kritičkog sagledavanja informacija koje dolaze iz digitalnih izvora. Ovaj stav odražava rastuću potrebu za edukacijom pojedinaca, posebno mladih, da kritički analiziraju medijske sadržaje i razlikuju činjenice od dezinformacija.

Foto: Marko Antić

Dezinformacije i nasilje na internetu

            Jedna od tema na tribini bila je problematika dezinformacija i nasilja na internetu. „Sad više ne možeš ni da veruješ svojim očima. Kad vidiš sliku, ne znaš šta je generisano, a šta pravo. Tu se sad stavlja velika odgovornost na medije, ali i mi kao pojedinci se moramo edukovati o tome – čemu da veruješ, a čemu ne, ali glavna odgovornost na medijima jeste da oni to sve isfiltriraju“, objasnila je Tijana Prodanović, ističući kako su mediji u obavezi da obave fektčeking pre nego što ih prenesu javnosti. Ovaj izazov postaje sve složeniji s pojavom tehnologija kao što su deepfake i drugi oblici manipulacije medijskim sadržajima, koji mogu imati ozbiljne posledice na javno mnjenje i demokratske procese.

            Sagovornice su takođe razgovarali o sve prisutnijem nasilju na internetu, koje odražava šire društvene probleme. Iva Parađanin podvukla je da novi oblici nasilja, koji nastaju u sinergiji sa tehnološkim napretkom, zahtevaju hitnu pažnju i akciju kako na nivou regulative, tako i u kontekstu društvene osude: „Mi danas imamo posla sa novim formatima nasilja koji zajedno sa tehnologijama i sadašnjim trenutkom pronalaze nove oblike, a mi ne prihvatamo da ih deklarišemo kao nasilje, čak je i Vlada rekla da je to nešto periferno čime oni ne treba da se bave i što ne zaslušuje novi zakon i neko novo preispitivanje. A u međuvremenu se pojavljuju novi oblici nasilja sa novim tehnologijama, a mi ni ove stare nismo sankcioniali, niti imenovali šta su tačno“.

Kako se pripremiti za budućnost ako nam pažnja traje tri sekunde?

            U eri digitalne eksplozije i konstantnog pristupa informacijama, jedno od ključnih pitanja koje se nametnulo bilo je kako mediji i obrazovanje mogu da se prilagode i ostanu relevantni u kontekstu sve kraćeg vremenskog trajanja pažnje kod ljudi. „Moraš da probudiš ljudima neku vrstu radoznalosti, a ne da se primanje poruka svede na puko prisvajanje stavova, bez daljeg istraživanja i promišljanja“,  naglasila je Iva ukazujući na izazov u privlačenju i održavanju pažnje publike u vremenu kada su informacije samo na klik od nas.

            Mila komentariše složenost ovog izazova, ali i ističe pozitivne aspekte novih tehnologija: „Umreženost nam opet omogućava da primamo različita znanja i da se interesujemo za različite stvari.“ Ona naglašava kako digitalne platforme pružaju priliku za širenje horizonta, ali takođe i kako se „menja značaj znanja zbog novih tehnologija“, što zahteva od edukacijskih sistema da se prilagode novoj realnosti.

Foto: Marrko Antić

Kreiranje Otpornijeg Medijskog Pejzaža

            Kako tribina ulazi u svoje završne faze, razgovor se okreće ka potrebi za prilagodljivošću i inovacijama u medijskoj industriji. Sagovornice su se složile da je adaptacija ključna ne samo u odnosu na tehnološki napredak već i u smislu kako mediji odgovaraju na promenljive potrebe i očekivanja publike.

            Iva Parađanin iz Tampon Zone posebno je naglasila ulogu inovacija u medijskom sadržaju: „Veštačka inteligencija može da pojača i naglasi ljudski karakter u novinarstvu. Ona može da nam pomogne u pisanju, ali isto tako može da ogoli ljudskost koja nedostaje u digitalno generisanom sadržaju.“ Ova perspektiva ukazuje na potencijalnu budućnost u kojoj tehnologija služi kao alat za isticanje duboko ljudskih priča i emocija, unoseći više empatije i dubine u medijske sadržaje.

            Tijana, sa druge strane, ističe potrebu za edukativnim sistemom koji se razvija u korak sa tehnologijom: „Obrazovni sistem mora da se prilagodi, usvajajući kritičko razmišljanje i medijsku pismenost kao osnovne komponente.“ Ovo podvlači značaj obrazovanja u oblikovanju sposobnosti mladih ljudi da se nose sa izazovima i mogućnostima koje donosi medijska budućnost.

            Mila Bajić dodaje da je „umreženost“  ključna za razumevanje i interakciju sa širokim spektrom znanja i kultura. „Internet nam omogućava da primamo različita znanja i da se interesujemo za različite stvari, ali to takođe menja značaj znanja zbog novih tehnologija“, objašnjava Bajić, ističući kako digitalna era transformiše način na koji pristupamo informacijama i obrazovanju.

            Edukacija je jedino rešenje

            Tribina „Tehnologija i javna komunikacija: Šta nas čeka 2040. godine? “ pružila je platformu za razmenu ideja i vizija o budućnosti medija. Razgovori su pokazali da su pred medijima brojni izazovi, ali i da postoji jasna putanja napretka kroz edukaciju, adaptaciju i odgovornost.

            Sagovornice, Iva Parađanin, Mila Bajić i Tijana Prodanović, kroz svoje perspektive, naglasile su važnost pripreme za digitalnu eru koja je već tu. Kroz obrazovanje, etičku odgovornost i tehnološko prilagođavanje, medijski pejzaž Zapadnog Balkana može se transformisati u prostor koji promoviše istinu, pismenost i kritičko mišljenje.