Novi Sad je ugostio više desetina hiljada ljudi u najvećem protestu koji grad pamti a ipak, neki su protest napustili nezadovoljni.
Šta je uspelo a šta ne na najvećem protestu u istoriji "srpske Atine"?
Za početak, masovnost i brojnost su svakako ispunili svako očekivanje pred studentima. Po procenama nekih optimističnijih, na protestu se pojavilo preko 60.000 ili 70.000 ljudi. Ovo gotovo sigurno nije istina ali skup od negde oko 40.000 ljudi ili nešto manje je svakako neverovatan za jedan grad poput Novog Sada.
Procentualno, da je skup ove veličine održan u Beogradu, to bi značilo da je na ulicama preko 200.000 ljudi.
Ovo dakle znači da je ovo ubedljivo najveći protest u istoriji grada i u zavisnosti od tačnih brojki, koje nećemo imati jer Arhiv javnih skupova nema običaj da prebrojava okupljene na skupovima dužeg trajanja, da je ovaj protest i duplo veći od prethodna dva koji su se smatrali najvećim ikada u vojvođanskoj prestonici a na kojima je bilo oko 22.000 ljudi.
Pored toga, studentska organizacija i regulacija protesta takođe je bila na visokom nivou. Desetine vozila Hitne pomoći su gotovo nesmetano i sa minimalnim usporavanjem svaki put prošli kroz kolonu, na crveno se nije prelazilo i sve je proteklo bezbedno sa gotovo sve učesnike sa minimalnim posledicama.
Na kraju, nije izostalo ni učešće građana iz svih sfera. Na protestu su na jedan ili drugi način učestvovali studenti i studentkinje, glumci i glumice, profesori i profesorke, vozači, bajkeri, poljoprivrednici, lekari i lekarke, advokati i advokatice, vojni veterani, horisti, umetnici i umetnici, muzičari i muzičarke i mnogi, mnogi drugi.
Činilo se kao da ulice Novog Sada nikad ranije nisu izvele tako raznovrsnu skupinu ljudi ujedinjenih oko jedne stvari - podrške studentima i njihovim zahtevima.
Foto: Marko Antić
Dodatno, studenti su našli sjajan način da se izvuku iz nezgodne pozicije u koju su se postavili. Naime, nakon najave prvog građanskog plenuma, brojni analitičari postavljali su pitanja o logistici dugotrajne blokade jednog mosta, posebno u hladnim, zimskim danima. I pitanja su bila opravdana i studenti su ih izgleda čuli i našli su sjajan način da aktiviraju građane, daju im demokratski proces u kom će uživati a ne postave sebe u nemoguću poziciju.
Blokada mosta je jednoglasno produžena za još tri sata tokom kojih je organizovana akcija čišćenja te su tako studenti pokazali zrelost i spremnost da i teške odluke i donesu i predstave na pravi način.
Pored toga, studenti iz Beograda, Niša, Kragujevca i svih drugih gradova pokazali su spremnost i solidarnost da učestvuju na protestu koji organizuju njihove kolege iz Novog Sada i da priteknu u pomoć kada je to neophodno.
Tako je ovaj protest mnogo više naličio petooktobarskim nego petonovembarskim sentimentima i kao takav, predstavlja važan korak koji će definisati budućnost studentskog pokreta i protesta i u narednim nedeljama i mesecima.
Ipak, ta važnost nije suštinska samo zbog solidarnosti i spremnosti na pomoć koja je prikazana.
Blokada tri mosta izvela je na ulice ljude koji nikada ranije nisu izašli na protest i koji verovatno nisu skloni da to opet urade sami od sebe.
Kako ova blokada, tako i brojni drugi protesti i izvori pokazali su da je studentski bunt nemoguće ugušiti ili obesmisliti kao što je to ranije često bio slučaj sa drugim opoziciono-orijentisanim masovnim oblicima bunta.
Studenti dakle imaju neverovatnu količinu političkog i društvenog kapitala i postavlja se pitanja da li će je unovčiti. I to je upravo, čini se, najveći problem ovog protesta.
Beogradski Filozofski fakultet javno se ogradio od svojih novosadskih parnjaka i distancirali su se od njihovih odluka u vezi sa govornicima. I ta rasprava je na društvenim mrežama trajala do kasno u noć a nastavila se i danas.
Naime, prvobitni problem u očima mnogih bilo je govorenje Dragana Bjelogrlića na protestu koji je poznat kao jedan od osnivača ProGlasa.
ProGlas dakle nije stranka, ne učestvuje na izborima ali svakako ima određeni politički kapital. I činilo se da nekim studentima odluka ove vrste nije po volji, ili da im je pre najveća zamerka što oni nisu imali učešća u njenom donošenju.
Tokom verbalnih rasprava, dovela se u pitanje i kadrost i govornička podobnost i Zorana Kesića kao i Jelene Obućine.
Ispostavlja se dakle da je studentima, ili barem nekima od njih, nepodoban, ne samo politički angažman pa čak i kad nije direktno stranački, već i direktna opoziciona obojenost novinara koji rade u okviru produkcije United Media korporacije.
Ili pak, kako kažu neki od njih, problematiku im predstavlja netransparentnost i nekolegijalnost u donošenju odluka koja ih je dočekala.
Novosadski studenti ipak tvrde da se o svim govornicima znalo unapred te smatraju nekolegijalnim takvo saopštenje dela beogradskih kolega tokom protesta a ne ranije.
Foto: Marko Antić
Pored toga, predsednik Srbije Aleksandar Vučić blokadu tri mosta nazvao je vašarom i rekao je da je imala "Egzit atmosferu" i stiče se utisak da je ovo pravac koji će pratiti prorežimski mediji.
Već danas pojavio se značajan broj snimaka koji se bave upravo atmosferom u kasnim večernjim satima sinoć na Mostu slobode i iako studenti svakako ne mogu da regulišu nekoliko desetina hiljada građana, postavlja se pitanje koliko će fokusiranost na ovakvo ponašanje u prorežimskim i tabloidnim medijima biti efektivan način da se spreči uključivanje nekih, do sada neuključenih građana.
Danas je blokada nastavljena i nakon sinoćnih filmova, usledilo je jutarnje Mentalno razgibavanje, potom nekoliko govora studenata i glumaca te na kraju i gorespomenuti, prvi građanski plenum. Blokada je nakon tri sata čišćenja u kojima su svi učestvovali i zvanično završena oko 18 časova.
Beogradske studente su masovno u prestonicu Srbije vozili taksisti i drugi organizovani građani dok su se Novosađani vratili na svoje fakultete.
Našu prvobitnu analizu svega što se dešavalo juče možete pročitati ovde.
Nemanja Šarović je na svojim kanalima otkrio da je čuo da Aleksandar Vučić sledeći kontramiting planira upravo u Novom Sadu i to 15. februara, na Dan državnosti Srbije kada je istovremeno i Sretenje a pojavila se i nezvanična informacija da i studenti u blokadama planiraju protest tog dana.
Ostaje da se vidi kako će se politički akteri i nestranačka lica u budućnosti postaviti prema ovome kao i da li je ovaj protest početak pada aktuelnog režima ili najava raskola među, do sada potpuno ujedinjenim studentima.
Da li je najveći protest u istoriji Novog Sada još jedan pokazatelj da je Jagodina bila Vučićeva verzija Miloševićevih Berana ili je pak prva rupa u neprobojnom oklopu studentskog protesta?
Stanko in 50 minutes
Zbog zabrinutosti da raskol među studentima nastao pogrešnim izborom govornika u Novom Sadu ne poprimi šire razmere, želim da iznesem svoje mišljenje.
Nije tačno da ne postoji spisak govornika koji bi svima bio po volji. Dovoljno je da se masi ne obraćaju ljudi koji su članovi stranaka, organizacija i pokreta, kao i pojedinci koji su javno i često ostrašćeno iznosili svoje stavove o Kosovu, EU, crkvi, Srebrenici itd. Bez obzira kakvi su ti stavovi.
Ono što se dogodilo u Novom Sadu moglo je da se dogodi i u Beogradu da su Novosađani došli na protest na kom govori npr Miloš Ković na poziv npr Filozofskog fakulteta.
Proglas i Junajted medija govornici ako zaista žele uspeh studentskih protesta i blokada ne treba više da govore čak i ako budu pozvani od strane pojedinih fakulteta.
Studenti su heterogena masa i ne treba ih razdvajati homogenim govornicima, a kada dođe vreme za slobodne izbore neka svako izabere opciju koju simpatiše.
Pozdrav iz sunčane Mačve 🚜🌾🇷🇸