Novinari u Srbiji poslednjih godina sve češće su izloženi pretnjama. Na meti napada poslednjih nedelja našli su se novinarka N1 Ksenija Pavkov i novinar 021 Žarko Bogosavljević zbog izveštavanja o radu novosadskog Centra za socijalni rad u jednom slučaju, a odmah potom i Ana Hegediš Lalić, predsednica NDNV-a, zbog stavova iznetih na tribini održanoj početkom meseca u okviru festivala ,,Rebedu'' u Dubrovniku.
Među onima koji su postali meta nalazi se i prošlogodišnji gost na festivalu, novinar i profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu Dinko Gruhonjić, koji je izložen pretnjama već dugi niz godina. Međutim, ovog puta je suočen sa novom vrstom napada – zahtevom za sankcionisanjem zbog širenja govora mržnje, što je izazvalo pažnju javnosti.
Ono što se ističe u ovom nedavnom slučaju jeste namerna selekcija sadržaja, što je poslužilo kao primer koliko naše društvo nije dovoljno medijski pismeno i koliko je lako manipulisati informacijama.
Pojam medijske pismenosti definisan je simbolično 1992. godine. Ovu godinu, obeležilo je konačno slaganje nakon decenija diskusija, te je na Konferenciji o medijskoj pismenosti ovaj termin definisan kao sposobnost pristupa, analize, vrednovanja i odašiljanja poruka posredstvom medija.
Ključno za dublje razumevanje medijske pismenosti su različite veštine koje Tomislav Šikić definiše, poput veštine za pristup medijima, kritičko razumevanje i procenu medijskih sadržaja, kao i praktičnu sposobnost kreiranja medijskih poruka.
Mediji koji su preneli ovaj montirani video naklonjeni su vladajućoj stranci i o njenom radu izveštavaju uvek afirmativno. S obzirom na to da Dinko Gruhonjić kontinuirano kritikuje određena politička zbivanja, ovo ciljanje svakako ima i političku dimenziju. Pored toga, i studentski parlament Filozofskog fakulteta važi za posebno politički obojenu grupu i poznat je slučaj iz 2022. kada su isti članovi ponovo izabrani, bez učešća studenata i na izborima gde su oni bili jedina opcija, izborima obeleženim kontroverzama i nemogućnošću učešća novooformljene alternative opcije – Studentske reakcije.
U nastavku se nalazi detaljna analiza, kako montiranog video-snimaka tako i celokupne tribine, te su istaknute sve greške u izveštavanju koje su svi mediji koji su preneli ovaj klip napravili. Pored toga, ističe se značaj medijske pismenosti svih pojedinaca koji su reagovali na određen način na sadržaj koji im je serviran.
U kontroverznom video klipu, koji već nekoliko dana kruži društvenim mrežama i koji portal NS Uživo koristi kao dokaz u svojim tekstovima o izjavama profesora Gruhonjića, zapravo je objavljen samo deo:
„Ja dolazim dakle iz Vojvodine. Mi smo jedini ostali sa Srbijom, ni krivi ni dužni. Pa čak su mi i smislili ime Sabahudin, iako imam jedno lepo ime - Dinko, kao Dinko Šakić.”
Dakle, izjava profesora Gruhonjića nije u potpunosti preneta, što je jedna od ključnih tačaka koje su sporne u ovom videu jer dovodi do pogrešnog shvatanja i širenja dezinformacija. Zašto je bitno da se izjava prenese u celosti? U nastavku iste izjave, profesor Gruhonjić autoironijski ističe da osobe koje su mu dale ime Sabahudin kao uvredu nisu pokazale dovoljno maštovitosti. A šta tačno žele da prikažu kada ga nazivaju Sabahudin?
Jedan od bitnih aspekata medijske pismenosti je definitivno provera bekgraunda ili takozvane pozadine, odnosno istraživanje svih informacija o određenom događaju kako bi se razumeli razlozi koji su doveli do tog događaja. Da bismo bolje shvatili da izjava profesora Gruhonjića nije ozbiljna, već sarkastična reakcija na često ponavljanu etiketu srbomrsca, potrebno je analizirati njegovu prethodnu sliku u medijima.
Kao što je i prva izjava u spornom video-klipu preneta selektivno, isto se dešava i sa ovom izjavom. Ipak, ovde važnu ulogu ima kontekst situacije. Kontekst, odnosno okolnosti ili okruženje u kojem se nešto dešava ili izgovara, igra ključnu ulogu u potpunijem razumevanju date situacije. Tema same tribine „Nacionalizam u regionu: Povratak u 19. vek” predstavlja ključni fokus diskusije, omogućavajući nam dublje razumevanje izjava. Ova tema postavlja kontekst i pruža osnovu za analizu stavova i ideja koji se iznose tokom tribine. Ona daje kritički ton na pojavu nacionalizma i ukazuje i na mogući povratak unazad u društvenom razvoju. Pored teme, zarad konteksta važno je naglastiti da su gosti tribine pored profesora Gruhonjića, bili novinar i satiričar Zoran Kesić, kao i novinar i kolumnista Dragan Bursać, koji su nekolicinu puta kroz šalu i satiru kritikovali dešavanja u svojoj zemlji, ali i regionu.
Montirani video-klip ignoriše deo gde Dinko Gruhonjić napominje značaj istorijske i arhitektonske tradicije pravoslavlja, te se fokusira na deo gde on te crkve kritikuje kao takve, ignorišući napomenu da mu posebno smeta neophodnost prilagođavanja i religijske arhitekture slici koju moćnici žele da pošalju o srpskoj tradiciji i nacionalizmu.
Ukoliko uzmemo njegovu izjavu onako kako je video predstavlja, ova izjava sama po sebi ne predstavlja govor mržnje. Govor mržnje podrazumeva govor kojim se napada ili omalovažava određena društvena ili etnička grupa ili pripadnik te grupe. Iako Dinko Gruhonjić govori o hiperprodukciji crkava i političkom i društvenom kontekstu koji ova gradnja podrazumeva, ni u jednom trenutku on ne diskredituje bilo kog pripadnika verske grupe.
Ova izjava predstavlja odgovor profesora Gruhonjića na moderatorovo pitanje i ovde još jednom treba istaći važnost razumevanja konteksta. Naime, pored toga što je ceo festival protekao u satiričnom tonu, cela njegova svrha i jeste da bude satiričan. Ovaj festival slavi novinara Predraga Lucića, koji je kroz celu svoju karijeru o najozbiljnijim i najvažnijim temama govorio na vrlo šaljiv način i time izazivao društvene promene. Nijedna izjava, posebno ne one sa vrlo karikaturisanim metaforama, ne može se stoga uzeti kao stvaran i direktan citat koji odražava stavove profesora Gruhonjića.
Posledice nepotpunih i neproverenih informacija mogu biti ozbiljne, što se jasno vidi na primeru profesora Gruhonjića, koji je poslednjih nekoliko dana bio meta pretnji, kako na svoj, tako i na račun svoje porodice, kao i na primeru studenata koji su stali u odbranu profesoru i zbog toga dobijali pretnje na društvenim mrežama. Medijska pismenost i kritičko razmišljanje su od esencijalne važnosti kako bismo uočili kada su informacije namerno nepotpune ili iskrivljene radi širenja propagande, a ključna karakteristika takve propagande je selektivno predstavljanje informacija.
Dokle god mediji izveštavaju neetički i selektivno, oni omogućavaju i ohrabruju ovakvo targetiranje. Za slobodne novinare, neophodni su nam slobodni i nezavisni mediji.
Nema komentara