Tokom prethodne dve godine trajanja pandemije COVID-19, odluku o organizovanju nastave na fakultetima Univerziteta u Novom Sadu donosio je svaki zasebno u skladu sa odlukama i merama nadležnih organa. Preporuke za visokoškolske institucije izdavalo je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja koje su se, između ostalog, odnosile na realizaciju nastave i ispita, dok su za razliku od fakulteta sve osnovne i srednje škole bile su u obavezi da poštuju propise od strane Ministarstva prosvete.
Foto: iz arhive autora
Epidemiološke mere u Srbiji ukinute su 21. marta 2022. godine, a pojedini fakulteti u Novom Sadu neposredno nakon isteka istih počeli su sa redovnim radom i nesmetano su izvodili nastavu kao i pre pandemije, dok je nekolicina visokoobrazovnih ustanova odlučila da realizuje nastavu još neko vreme po kombinovanom modelu, održavajući predavanja onlajn, a vežbe uživo.
Poljoprivredni fakultet izdvojio se od drugih po odluci da nastavu tokom školske 2020/21. godine izvodi u zgradi fakulteta uz poštovanje propisanih epidemioloških mera o ograničenom broju studenata u učionicama i amfiteatrima. U oktobru 2021. godine Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja priključio se ovakvom modelu rada.
Različiti faktori uticali su na odluku o planu i realizaciji modela održavanja predavanja i vežbi. Prirodno-matematički fakultet (PMF) je na nekim od svojih departmana celokupnu nastavu držao uživo tokom zimskog semestra. Prodekan za nastavu na PMF-u dr Tatjana Pivac navodi da ovaj fakultet ima pet departmana koji su međusobno veoma različiti po svom funkcionisanju kao i da su uzete u obzir specifičnosti pojedinih studijskih grupa.
„Na odluku Prirodno-matematičkog fakulteta o organizaciji nastave pre svega su uticale analize i procena uprave, uz preporuke nadležnih organa. Na primer, na Departmanu za geografiju, turizam i hotelijerstvo, kao i na Departmanu za fiziku, sva nastava se održavala uživo. Formirane su manje grupe, uz pridržavanje svih propisanih epidemioloških mera”, objašnjava dr Pivac i dodaje da su se optimizacijom i usklađivanjem predloženih mera trudili da studenti što manje izgube na kvalitetu nastave.
Prodekan za nastavu Medicinskog fakulteta u Novom Sadu dr Zoran Komazec ističe da je nastava održavana po preporukama Vlade Srbije i Kriznog štaba i da je tokom školske 2020/21. godine teorijska nastava za studijske programe strukovnih i akademskih studija bila većim delom uživo, dok je na integrisanim studijama bila uglavnom onlajn.
„Praktična nastava je na predmetima koji nisu zahtevali rad u bolnicama, vrtićima, školama i ustanovama socijalne zaštite bila održana u manjim grupama i u nešto izmenjenom režimu. Studenti su je obavljali u „narandžastim zonama“ nastavnih baza, odnosno u prostorijama u kojima su boravili pacijenti bez utvrđenog Covid statusa (Urgentni centar, Poliklinika), u zgradi fakulteta, kao i u Centru za medicinsku edukaciju i simulaciju“, govori dr Komazec.
Pored visokoobrazovnih ustanova koje su nastojale da veći deo predavanja i vežbi kao i održavanje kolokvijuma uz poštovanje mera bude uživo, s druge strane su i one koje su svoje studente tek od nedavno vratile u potpunosti u amfiteatre i učionice. Među njima je i Ekonomski fakultet u Novom Sadu koji od 19. aprila ove godine održava celokupnu nastavu na programima osnovnih studija uživo.
Prodekan za nastavu Ekonomskog fakulteta dr Radenko Marić navodi da su na početku pandemije primenjivali isključivo model potpuni onlajn uključujući i polaganje kolokvijuma, dok su u pauzama između talasa pandemije prelazili na kombinovani model.
„Pratili smo situaciju koja je epidemiološki dominantna u zemlji, onda smo odlučili da vežbe krenu po starom režimu, odnosno uz fizičko prisustvo, vežbe smo organozavali tako što smo podelili studente u veliki broj grupa i samim tim smo mogli da obezbedimo sve one mere poput socijalne distance. Ključan kriterijum je bio da su to male grupe, da su nam sale velike te da smo bili u mogućnosti. Takođe, pritisak je bio veliki i od strane studenata, gde su oni javno iskazivali nedvosmislenu želju da se vrate u učionice“, kaže dr Marić.
Rektor Univerziteta u Novom Sadu dr Dejan Madić istakao je da, imajući u vidu da su postojala jasna uputstva i preporuke nadležnih organa, Senat i rukovodstvo Univerziteta nisu usvajali dodatne akte u vezi sa organizacijom nastavnog procesa, jer je to u ingerenciji samih fakulteta, koji inače pokrivaju različite oblasti visokog obrazovanja i naučnoistraživačkog rada, te da su organizovali svoj rad prema sopstvenim specifičnostima, prostornim, tehničkim i drugim kapacitetima, poštujući sve propisane mere u datom trenutku.
Sproveden je veliki broj istraživanja na temu koji je model nastave studentima i profesorima najefikasniji, kako na teritoriji fakulteta pojedinačno, tako i na državnom nivou. Na PMF-u je tokom decembra 2020. i januara 2021. godine sprovedeno istraživanje među nastavnicima i saradnicima fakulteta o prednostima i nedostacima onlajn nastave. Dr Tatjana Pivac objasnila je da su na strani onlajn nastave fleksibilnost, udobnost, bolja samoorganizovanost, kao i mogućnost snimanja predavanja te laka distribucija materijala studentima. Ono što nedostaje, jesu povratne informacije u vezi sa razumevanjem predmeta i adekvatna radna atmosfera.
„Najbolji je klasičan model nastave uživo, potom hibridni model, a najmanje dobar potpuno onlajn. Profesori imaju više mogućnosti i bolje uslove kada predaju na tradicionalan način, jer je interakcija između njih, studenta i nastavnog materijala, zajedno sa emocionalnom i socijalnom podrškom neophodan element za efikasno učenje“, ističe dr Pivac.
S druge strane, rezultati studije koju je naša država objavila pokazuju da je najefikasniji model održavanje nastave potpuno onlajn prema prisustvu i uspešnosti na kolokvijumima i ispitima. Dr Radenko Marić ističe da ovu studiju ipak uzima sa velikom rezervom i misli da standardni način izvođenja nastave u učionicama daje najbolje rezultate jer je to direktna komunikacija i rešavanje problema koje se ne može ni sa čim zameniti.
Epidemiolog Zoran Radovanović smatra da je problem što se autonomija često demonstrira na pogrešan i manje relevantan način, kako to upravi fakulteta odgovara. On zaključuje da je sasvim normalno da se odluke centralizuju kada je epidemiološka situacija u pitanju, da dolaze iz kriznog štaba, iz Ministarstva zdravlja i iz Instituta za javno zdravlje Batut. On smatra da treba da se donesu osnovna uniformna pravila, a onda da se prema specifičnosti nastave na pojedinim studijskim programima ona održava prema planu koji donose eksperti koji imaju u vidu celu epidemiološku situaciju, kao i visokoškolski nastavnici jer znaju za pojedinosti programa, kako se na kom fakultetu izvodi nastava i kakve su studijske grupe.
„Najbolje rešenje bi bila centralizacija, da postoji princip subordinacije, kao u vojsci, onda se tako donose odluke i preuzima odgovornost za odstupanje od tih pravila ako neko uprkos tome reši da okuplja studente u vreme kada je rizik zaražavanja veliki u malom prostoru. Demokratski je bolje da se odluke donose na nižem nivou, ali u situacijama kakva je epidemija, ima osnova da se globalna slika sagleda“, zaključuje on.
Nastavu za vreme pandemije obeležila su mnogobrojna odstupanja od tradicionalnog modela održavanja, ali tokom onlajn predavanja fakulteti su našli adekvatan program rada i završili školsku godinu. Studenti na Univerzitetu u Novom Sadu su se od nedavno vratili u kampus i trenutno pohađaju nastavu uživo.
Nema komentara