Svake godine oko 700 mladih iz Srbije iskoristi priliku da svoje studije nastavi u inostranstvu u okviru nekog od programa razmene. Studentima novosadskog Univerziteta na raspolaganju su JoinEU-SEE, Basileus, Sigma, Tempus, Eraweb, Euroweb, Global Upgrad, Campus Europa, Ceepus i drugi programi i projekti koji njihovu akademsku karijeru mogu usmeriti u sasvim novom pravcu.
Nenad Karać, student Ekonomskog fakulteta, proveo je godinu dana na studijama u Litvaniji. Ugostio ga je Univerzitet u Vilnjusu, a u Srbiju se vratio sa željom da doprinese poboljšanju našeg obrazovnog sistema po uzoru na tamošnji. Ideju da studira u Litvaniji smatra svojom najboljom akademskom odlukom, s obzirom na količinu znanja koju je stekao u toku dva semestra. I to ne samo količinu, već i način učenja koji se bazira na produkciji a ne reprodukciji.
„Profesori nisu isključivo univerzitetski naučni radnici, već i predavači koji su pozvani iz litvanskih kompanija da nam tokom semestra drže nastavu ili gostujući predavači iz Velike Britanije, Rusije, SAD-a. Sveže znanje servirano ,na izvol'te'. Profesori su više nego pristupačni, nastavni materijal je interesantan i sadrži mnogo studija slučaja, video lekcija, preporučenih tekstova, a i knjiga. Znate, knjiga nije jedini izvor znanja. Ona je tu da se čita i razume. Profesori kače materijale za predavanja nedelju dana unapred, što je dovoljno vremena da se studenti spreme za diskusiju, te se tokom predavanja najčešće zapisuju neke dodatne stvari koje u celom tom nedeljnom paketu nisu prisutne“, kaže Nenad i ističe da su upravo diskusije, studije slučaja i projekti najefikasniji prenosioci znanja.
Dolasci na predavanja nisu obavezni, ali studenti su prisutni jer dolaze po kreativnost. Veliki broj studenata pored fakulteta mora i da radi, pa je sistem u potpunosti prilagođen njima. Po Nenadovim rečima, ovaj način rada je dugoročno mnogo korisniji za društvo: „Napravljen je balans između onoga što pojedinac donosi državi kao student, i onoga što stvara direktno kroz rad. Ako si pola dana na fakultetu, a drugu polovinu provedeš kod kuće, učeći preobimnu zastarelu literaturu - koliko država stvarno dobija od tebe?“
I same predispitne i ispitne obaveze osmišljene su tako da maksimalno angažuju studente i pokažu im da mogu biti korisni članovi društva. „Imali smo zadatak koji je bio bodovan, tj. nosio 40 odsto ocene, da uradimo dobru stvar za okruženje. Predmet je Internacionalno pregovaranje i bilo je zahtevano od nas da tokom semestra pregovaramo sa kompanijama o pružanju podrške socijalnim ustanovama (sirotišta, azili za napuštene životinje), a onda da predstavimo rezultate. Postoji li bolji način da se nauči suština predmeta?“
Univerzitet se trudi da sve studente tretira jednako. Zato su svi fakulteti u univerzitetskom kompleksu potpuno identični. Litvanski studenti kroz program „Izazovi sebe“ mogu da se odluče da ceo studijski program ili njegov određeni deo slušaju na engleskom jeziku. Tako u svakom semestru dolaze u kontakt sa velikim brojem stranih studenata koji su tu na razmeni.
Nenad je nakon dva semestra u Litvaniji shvatio da su mladi u Srbiji generalno pasivni jer ne prihvataju šanse koje su im ponuđene: „Nalaze se u poslednjim redovima kada se nudi stvarna mogućnost ličnog razvoja, a u prvim redovima kad se kritikuju stvari.“
Ako postoji način da unapredimo svoj obrazovni sistem na koji se svakodnevno mogu čuti ozbiljne pritužbe, zašto studenti toga ne bi postali svesni? „Mislim da bi trebalo da se intezivnije promovišu programi studiranja u inostranstvu, da to ne bude nepoznata tema, kako bi u dogledno vreme uspeli da uvide direktnu korist. Ovako, oni razumeju formu, ali ne i suštinu studiranja u inostranstvu. Takođe, uvek bi trebalo razmišljati o tome da li i koliko jedno takvo iskustvo doprinosi poslovnom životu u skorijoj budućnosti.“
Zbog međunarodne perspektive koju je stekao Nenad sada smatra da je svet odavno postao jedna razgranata i uska mreža, a jedino oni koji su snalažljivi u međunarodnom okruženju mogu ga pravilno razumeti.
Nema komentara