„Glavni problem u našem obrazovnom sistemu nije u samom obrazovanju, već u nedostatku podrške za obrazovanje iz šire zajednice, za razliku od Kine u kojoj postoji široka društvena podrška. To je deo njihove tradicije, ali oni i stalno rade da to održavaju”, rekla je danas profesorka sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu Bojana Pavlović.
Foto: Radovan Ciganović
Kao stubove uspeha školstva u toj zemlji označila je pre svega društvo i tradiciju, ali i roditelje koji, kako kaže, nose veliku ulogu u intelektualnom razvoju svoje dece, jer nastoje da se maksimalno posvete radu sa njima.
– Primenjuje se autoritativni tip vaspitanja, ali je prisutno veliko poverenje dece da im njihovi roditelji zaista žele samo najbolje. Odnosi sa roditeljima i odnosi sa profesorima, nastavnicima, učiteljima, vaspitačima podrazumevaju jedan stepen bliskosti. To je možda ono što gura tu kulturu i te vrednosti napred i dovodi do uspeha – rekla je Pavlovićeva.
Kao jako važan faktor istakla je i kulturu i vaspitanje dodavši da to daje duhovnu dimenziju da bi se mogli zapravo izdržati svi napori koje iziskuje proces obrazovanja. Prema njenim rečima, učenici podstiču jedni druge u učenju, radu i napredovanju.
– U osnovnoj školi u Kini sam videla da kada neko dete od 100 odsto na testu dobije 94 odsto, čitavo odeljenje se oko njega okupi i kažu mu „moraš da zapneš, moraš da radiš više”. Postoji veliki pritisak i upravo su ti pritisci doveli do toga da se razviju dobre veze od detinjstva i to je ono što ih udružuje i međusobno povezuje – navela je profesorka Pavlović.
Govoreći o odnosu profesora i učenika istakla je da, iako umeju da budu jako oštri i kritički nastrojeni prema đacima, postoji neverovatan stepen brige nastavnika prema njima, izuzetno velika podrška i međusobna bliskost, ali i veliko poverenje roditelja prema profesoru.
– U Kini je vrlo važno da se, bukvalno, proizvede i iškoluje kvalitetan čovek. Sam profesor ima moralnu obavezu da bude primer svojim učenicima i to je ta komunikacija koja postoji i u učionici i izvan nje – rekla je Pavlovićeva i dodala da smo i mi takođe nekada imali mnogo više izraženu hijerarhiju, poslušnost i poštovanje i da bismo iz kineske kulture mnoge stvari dosta lakše usvojili upravo zbog toga što su, kako kaže, mnoge od tih stvari deo i naše tradicije – ocenila je Pavlovićeva.
Dekanica Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Ivana Živančević Sekeruš osvrnula se na značaj drugih kultura i podsetila da je izuzetno važno učiti o njima.
– Ja sam četiri godine radila na tome da budemo u kontaktu sa Kinom i kineskom kulturom i mislim da je vrlo značajno usvajati znanja i o drugima. Sada imamo institut i izvorne govornike, ali nije ideja da imamo samo Kineze, već i sve druge sinologe koji mogu da nam ispričaju o svojim iskustvima. Svet je globalan, a mi smo sebi kao Evropljani dozvolili da jako dugo imamo evropocentrični pogled – zaključila je Zivančević Sekeruš.
Na Filozofskom fakultetu danas je otvorena i izložba fotografija „Kina – put jedne emocije” čije su autorke studentkinja Doroteja Klačar i profesorka Bojana Pavlović sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu.
„Konfučijanstvo i obrazovanje u Kini” poslednje je u nizu predavanja koja su, povodom obeležavanja Kineske nove godine, održavana tokom februara na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu u organizaciji tog fakulteta i Konfucijevog instituta pri istom fakultetu.
Nema komentara