Intelektualna apatija, preblage kazne i lenjosti, najčešći su razlozi zbog kojih se akademci odlučuju za plagiranje seminarskih, doktorskih i master radova. I dok je jednima preuzimanje tuđih zasluga u zamenu za novac prihvatljivo, drugi se ove pojave groze jer predstavlja ponižavanje onih koji se iskreno trude.
foto: punio.tumblr.com
Osobe koje pišu seminarske radove su uglavnom i same studenti koji, pišući radove svojim kolegama, zarađuju za džeparac, ali ima i osoba koje svoj biznis pravdaju time što nemaju gde da se zaposle, pa su primorane. Pitali smo devojku koja se profesionalno bavi plagiranjem, da nam objasni svoju proceduru:
– Kada pišem rad koristim se knjigama, internetom i dodatnom literaturom. Literaturu lako nabavim jer sam i sama student. Naplaćujem u zavisnosti od rada, teme, broja strana. Cena se kreće od 10 do 30 evra – izjavila je za Univerzitetski odjek „Anđela“ i dodala da ne smatra da u ovom poslu ima nešto loše, ali i da studenti uglavnom ne žele da se trude oko radova jer misle da ih profesori ne čitaju:
– Mislim da nema tu ništa loše. Oni uvek rizikuju da ih neko od nastavnika ili profesora „provali“, ali to već nije moja stvar. Taj neko svejedno mora da nauči ono što mu pošaljem, kako bi odbranio taj rad – smatra ova mlada „plagijatorka“.
Prema pravilnicima o disciplinskoj odgovornosti studenata, korišćenje nedozvoljenih sredstava prilikom polaganja ispita spada u težu povredu za koju se izriče strogi ukor ili isključenje sa fakulteta u trajanju od jedne godine. Ni u jednom pravilniku se ne definiše precizno plagiranje radova.
Međutim, prema članu 101 Zakona o visokom obrazovanju predviđeno je oglašavanje diplome ništavnom, ako vlasnik diplome nije ispunio sve ispitne obaveze na način i po postupku utvrđenim zakonom i studijskim programom visokoškolske ustanove, odnosno ako završni rad nije rezultat samostalnog rada kandidata.
Prof. dr Aleksandar Grubor, prodekan Ekonomskog fakulteta objasnio je da kazne za plagiranje radova idu od opomene do isključenja sa fakulteta.
− Slučaj isključenja sa fakulteta zbog plagiranja još nismo imali, ali događalo se da mentor više ne želi da radi sa studentom za kog otkrije da plagira, pa student mora da traži novog mentora – objašnjava Grubor.
Jedna od predispitnih obaveza koju studenti uglavnom ne vole da ispunjavaju jesu seminarski radovi, te na razne načine pokušavaju da se reše te obaveze ili da je urade čisto „reda radi“, bez većeg udubljivanja u tematiku. Oko razloga plagiranja i kupovine seminarskih postoje razne teorije, ali dominiraju lenjost, nezainteresovanost i nedostatak vremena:
– Ne vidim nijedan drugi razlog za kupovinu tuđih radova, izuzev lenjosti i bezvolje studenata. Smatram da ukoliko neko nema volju da ih radi, ne bi trebalo da se služi nedozvoljenim metodama kako bi uvećao svoju ocenu. Treba nagraditi one studente koji rade, a ne one koji imaju dovoljno novčanih sredstava – rekla je Anja Zelenbaba, studentkinja Ekonomskog fakulteta.
foto: Paul Thurlby (theguardian.com)
Zabrinjavajuća je sve češća nezainteresovanost studenata za male istraživačke radove, ali i sve veći broj oglasa na Fejsbuku, raznim sajtovima i lecima zalepljenim na banderama i drveću sa rečenicom „Pišem maturske, seminarske, diplomske radove“.
Naime, kupovina seminarskog je prilično jednostavna. Studenti se jave na jedan od mnogobrojnih oglasa, dogovore se za temu i novac. U mnogim oglasima studenti mogu da dobiju seminarski i nakon nekoliko dana ili čak posle samo 24 sata za 1500 ili 2000 dinara.
Studenti koje smo anketirali uglavnom su imali stav da je kupoprodaja rada potpuno neopravdana:
– Praksa kupoprodaje seminarskih i drugih radova je izuzetno loša. To me veoma pogađa i frustrira. Smatram da upravo zbog ovakvih osoba, koje kupuju svoje radove, imamo sve više lažnih „eksperata“. Mislim da studenti to rade jer su lenji i ne shvataju ništa ozbiljno – rekla je studentkinja Filozofskog fakulteta Margareta Smišek.
Upravo zbog plagiranja pojavila se informacija da Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu ukida seminarske radove. Docent Bojan Lalić je za Odjek istakao da seminarski nisu ukinuti,već da je medijski promovisan pristup koji se koristi na ovom fakultetu:
– Nismo ukinuli seminarske radove, već smo promovisali metodološki pravilno korišćenje istih u komunikaciji između nastavnika i studenata. Seminarski rad može da nosi najviše 30 odsto ukupne ocene na predmetu, ali tek nakon što je predat nastavniku i na osnovu njegove sugestije korigovan i konačno usmeno odbranjen. Nastavnici zadavanjem tema koje su nestandardne i nikako generičke svakako onemogućavaju lako pronalaženje radova na internetu.
Docent Lalić je takođe dodao da je siguran da je ipak reč o manjini studenata koji plagiraju svoje radove i da to rade iz istog razloga zašto prepisuju na ispitima, koriste "puškice" i druga nedozvoljena sredstva.
Sa razvojem tehnologije postalo je lakše otkriti plagijatora. Ipak, Ekonomski fakultet je jedini na Univerzitetu u Novom Sadu koji ima Ephorus, softver koji prepoznaje plagijate. Ovaj program upoređuje sadržaj sa radovima koji su objavljeni na internetu i onima koji se nalaze u bazama fakulteta i univerziteta.
Prof. Dr Aleksandar Grubor, prodekan za doktorske studije i naučnoistraživački rad na Ekonomskom fakultetu naglasio je da plagiranje predstavlja velik problem koji muči akademsku javnost, ali je takođe ukazao i na manu ovog programa:
– Plagiranje je problem sa kojim se sve teže izlazi na kraj. Mana Ephorus-a je što on detektuje samo one radove koji su objavljeni u elektronskoj formi. Zbog toga može da se desi da student ne bude otkriven jer je plagirao iz neke stare knjige na primer, koja nije poznata programu – ukazao je prodekan Grubor. On se usaglasio sa stavom da studenti plagiraju i kupuju radove uglavnom iz lenjosti i nespremnosti da se prihvate izrade rada koji ima i istraživački karakter.
Nema komentara