Gde je nestala studentska pobuna?

„Da bi se rešio neki studentski problem, važno je da studenti pokažu na njega” bio je jedan od zaključaka tribine Student nije zapalio žito - Kako je propao studentski bunt vol. 2 održane povodom Nacionalnog dana studenata.

Vođena je diskusija o istoriji i ciljevima studentskih pobuna, bolonjskom sistemu obrazovanja i novom Zakonu o visokom obrazovanju.

Na pitanje koliko smatra da su studentski protesti 1968. godine, pa i ovi bliži sadašnjosti, bili uspešni, učesnica studentskih protesta „varljivog leta” Srbijanka Turajlić je odgovorila da se ne može precizno odrediti da li je neki bunt prošao uspešno ili ne.

– Sama činjenica da se vi okupite i nešto tražite, a da to nije samo vaš lični interes, zahteva poštovanje – rekla je ona dodajući da su u tom kontekstu svi studentski protesti bili uspešni.

Objašnjavajući situaciju danas bivša članica Otopra Jelena Kleut napomenula je da više nema dijaloga sa studentima oko njihovih problema.

– Student je pre pitan za sve što se njega ticalo i vlast je ozbiljno shvatala studentsku populaciju, a danas toga više nema – rekla je Kleut, naglašavajući da treba da postoji ujedinjenje motiva kod studenata što bi dovelo do kvalitetnog studentskog organizovanja i umrežavanja.

Zdravko Vulin, koji je svojevremeno takođe kao aktivista Otopra učestvovao na studentskim protestima, rekao je da se nijedan studentski problem ne može rešiti bez artikulacije studenata.

– Ovi što treba da slušaju, a koji to ne rade, su toliko usavršili mehanizme svog komforizma da je sve što oni čine nepojmljivo nekome ko želi da promeni sistema – objasnio je on, dodajući da je jedino pitanje koje studenti treba da postave sami sebi da li žele da budu deo tog poraza ili ne.

Publiku, koju su pretežno činili aktuelni studenti, više su zanimali trenutni studentski problemi, te je student Filozofskog fakulteta Nemanja Nedović izrazio svoju zabrinutost što obrazovanje, kakvo je danas, od studenta ne pravi intelektualca nego, kako kaže, jeftinu radnu snagu.

– Mi studenti tako postajemo ljudi koji nemaju svoje stavove i kulturna interesovanja –  zaključio je Nedović.

Na pitanje, koje je usledilo nakon kritike studentskih parlamenata, kolika je korist od takvih institucija, odgovorila je Jelena Kleut.

– Mislim da je iz današnje perspektive greška generacije kojoj sam ja pripadala to što smo se borili za parlamentarizam studenata – rekla je Kleut. Ona je objasnila svoj stav činjenicom da je toj generaciji izborni sistem među studentima bio neophodan da bi došlo do ujedinjenja ideje, dok se danas sve svodi na pobedu ili gubitak na izborima.

O pitanju bolonjske konvecije i sistema bodovanja studenata, Turajlićka je, kao i više puta u toku tribine, naglasila da joj nije baš sasvim jasan cilj današnjih studentskih buntova.

– Umesto da se pitate zašto vam nije omogućeno da imate 60 ESPB bodova, vi se zadovoljavate otpacima i borite se samo za 48 bodova – rekla je ona pitajući prisutne studente zašto se zadovoljavaju manjim nego što zaslužuju.

Tribina Student nije zapalio žito - Kako je propao studentski bunt vol. 2 je održana u Studentskom kulturnom centru Fabrika u sklopu obeležavanja Nacionalnog dana studenata. Ovaj dan se obeležava u čast studenta Žarka Marinovića koji je ubijen 4. aprila 1963. godine od strane aktiviste ORNAS-a (Organizacija nacionalnih studenata) u toku protesta za očuvanje autonomije fakulteta.