Članovi redakcije Univerzitetskog odjeka! imali su jedinstvenu priliku da posete redakcije nekoliko eminentnih medija koji posluju u Srbiji, upoznaju se sa njihovim radom, razmene iskustva sa starijim kolegama i upiju neke značajne savete. Na ruti su se našli televizija N1, kompanija Ringier Axel Springer i dnevne novine Danas, ali i američka ambasada u Beogradu.
Da novinarstvo nikako nije “rekla-kazala” profesija to je svima jasno. To nije puko prenošenje informacija, već sistem složenih socijalno-ekonomskih fenomena koji svakodnevno zahtevaju više, bolje, brže. Nekada je bilo dovoljno da pretrčite 42 kilometra, prenesete jednu informaciju, padnete mrtvi, i da vas istorija nazove prvim novinarom. Danas, ukoliko biste zaista prešli 42 kilometra i “doneli” samo jednu informaciju, verovatno bi epilog bio isti – urednik bi vas “ubio”. Nije se mnogo toga promenilo za nešto više od 2500 godina.
Nije se promenilo mnogo, a opet i jeste. Nije se promenila prirodna ljudska znatiželja, težnja da saznajemo stvari, ali jeste se promenilo naše okruženje, promenili su se ponuda i potražnja. Jedna savremena novinarska redakcija, jedan savremeni medij, da bi opstao i bio konkurentan na tržištu, mora pronaći pravi balans između ova dva elementa. Članovi Univerzitetskog odjeka! su dobili priliku da vide na koji način se “veći, bolji i brži” od njih snalaze po tom pitanju, kakvim resursima raspolažu i kakvim se sredstvima služe, a kroz oči Odjeka!, preko četiri stanice, priliku dobijate i vi. Kupite kartu.
STANICA PRVA: Inicijativa
Foto: novosti.rs
Za svaki projekat potreban je početni kapital, a kada je projekat perspektivan, taj isti kapital nije teško naći. Univerzitetski odjek je 2012. godine počeo sa radom uz finansijsku podršku američke ambasade u Srbiji. Tada je prepoznat potencijal i uloženo je u njega, a sada je investitor imao priliku da se upozna sa svojom investicijom.
Članove redakcije dočekao je savetnik za javne poslove u ambasadi Vilijam Henderson. On je pojasnio na koji način funkcioniše ambasada, šta su primarna polja njenog delovanja, ali i uputio na glavne razlike između kultura, medija i medijskog života u Sjedinjenim Američkim Državama i Srbiji. Prema njegovim rečima nedostatak istraživačkog novinarstva je najveći problem novinarstva u Srbiji.
– Na neki način za sebe mogu reći da sam fanatik po tom pitanju. Mislim da je israživačko novinarstvo izuzetno važno i žao mi je što ono nije zastupljenije u Srbiji. Razumem i nemotivisanost novinara da se njime bave. Viđao sam da novinari ukažu na bitne propuste, na malverzacije, da svoju priču dobro potkuju validnim argumentima, ali da vaši nadležni organi prosto ne odreaguju. Takođe, bavljenje ovom vrstom novinarstva može biti opasno i po fizički integritet novinara, što u SAD-u nikako nije slučaj – podvukao je Henderson, dodajući da se nada kako će dovođenje američkih istraživačkih novinara, koji su mnogo “agresivniji” i uporniji od ovdašnjih, dovesti do pomaka na tom polju.
Predstavnici ambasade veoma su zainteresovani za opšta pitanja poput razvijenosti kulture čitanja kod mladih, za koju su istakli da nije na zavidnom nivou, te sve većem uticaju društvenih mreža i sve češćoj pojavi građanskog novinarstva.
Ambasada u okviru rada sa medijima, sprovodi i volonterski program u kom mladi novinari mogu da pokažu svoje kvalitete, steknu iskustvo, važne kontakte, i možda sebi obezbede budući posao u ambasadi.
STANICA DRUGA: Mesto pod suncem
Svedoci smo da se ljudi danas sve više informišu preko ekrana i da su elektronski mediji u ekspanziji. Modernizacija kao proces donekle je i dovela do ovakvog stanja društva, i upravo u skladu sa tim i televizije zaslužuju svoju moderniju verziju. Modernizacija ekrana u Srbiji u velikom je zaostatku sa globalnog aspekta, a to pokušava da promeni televizija N1, koja je počela sa radom u oktobru prošle godine. Ona teži da podigne televizijsko novinarstvo na viši nivo i time doprinese kvalitetnijem informisanju društva.
N1 televizija je CNN-ov partner za region jugoistočnog Balkana. Ovo obeležje govori o veličini terena koju pokriva, a ono što je specifično jeste prenošenje vesti iz više država. Razlog je taj što je televizija N1 zapravo skup tri televizije „pod jednim krovom“, te pored Beograda postoje sedišta i u Zagrebu i Sarajevu. Dobra komunikacija među regionalnim centrima je ono što N1 omogućava potpunu pokrivenost regiona i veoma efikasno cirkulisanje informacija.
Ova televizija, nastala kao dvadesetčetvoročasovna „news“ platforma, okuplja veliki broj pristalica koji pre svega cene informativno novinarstvo. Modernom tehnikom i jakim stručnim kadrom svakodnevno delovanje ove televizije ispunjava zadatak koji je programskom šemom i predviđen, što je još jedna dobra odlika koju nemaju sve televizijske kuće u regionu.
„News novinarstvo“ podrazumeva neprestanu distribuciju vesti i upravo to je razlog što je u ovoj redakciji rad konstantan. Kako ceo njihov sistem funkcioniše za Odjek! je objasnila novinarka Jovana Štetin.
– Svoj radni dan počinjem i završavam u redakciji, međutim period između provedem na terenu. Zahvaljujući modernoj tehnici naše redakcije ovakav način rada i nije toliko naporan jer kada dođem u redakciju sa terena prikupljeni materijal me čeka u kompjuteru, tako da odmah mogu da počnem sa spremanjem teksta. Sa druge strane nikada ne znam kada moj radni dan počinje, niti kada će se završiti – izjavila je Štetin naglašavajući da bi tako trebalo da izgleda prosečan dan svakog novinara i da je predanost poslu iznad svega.
Osim televizijskog programa, N1 nije ostao imun ni na zahteve virtuelnog društva u kome živimo, te poseduje svoje onlajn izdanje, koje je, čini se, postalo nužnost svakog medija. Tako ova redakcija ima razrađen čitav sistem za distribuciju vesti na „web“. Prednost ovakvog rada je veća dostupnost auditorijumu jer sadržaje mogu da prate i preko svojih mobilnih uređaja. Sve ovo je neophodno u potrazi ove televizije za, kako kaže izrvršnji producent Igor Božić, njenim parčetom kolača na medijskoj sceni.
STANICA TREĆA: Zenit
U tom novom okruženju, u promenjenim uslovima ponude i potražnje našli su se i oni koji apsolutno znaju da ih iskoriste. Oni nisu tek dobili ideju, nisu tek krenuli u realizaciju, oni su već tu i već poznaju pravila igre, oni su svoji na svom. I oni nisu ti koji menjaju stvari, oni se prilagođavaju. Oni kažu: Ako ljudi nešto žele mi ćemo im to i dati. A na pitanje kako znaju da ljudi žele to nešto, odgovaraju: Pa ljudi na to klikću.
Ringier Axel Springer, vodeća je medijska kuća u Srbiji, a pod njenim okriljem nalazi se najveća integrisana redakcija na Balkanu. Redakcije više od deset štampanih i onlajn izdanja smeštene su na jednom mestu. Tu su Blic, Blic žena, Alo, 24 sata, nedeljnik NIN, Puls, Auto Bild i drugi. Primenjen je zapadni koncept “otvorenog prostora”, gde su sve redakcije u bliskom kontaktu i komuunikacija im je olakšana. Kada se tome pirododa i najmodernija tehnika kojom raspolaže integrisana redakcija jasno je zašto je Rangier trenutno na pol-poziciji u Srbiji.
Ovo je primer pravog medijskog giganta koji svoj uspeh zasniva na tome što medijski posao gleda, pre svega, kao biznis. Oni svojoj publici, pored informativnosti, pružaju i zabavu.
A tako je i sa radnicima. Ako ste ikada videli kako izgledaju prostorije Gugla ovo će delovati poznato. Pored kompaktno raspoređenih redakcija, Ringier ima i kafe-restoran i sobu za odmor i razonodu, sa pločama, knjigama, video-igricama. Sve kako bi svoje zaposlene držali zadovoljnim. Uz ovakve uslove, te pretpostavljena pristojna primanja, ovo deluje kao idealno radno mesto za svakog novinara.
Međutim, ovakav konvencionalan pristup ima posledica po ozbiljno, informativno novinarstvo, čega su ljudi u Ringier-u sasvim svesni. Predstavnik Blica, najveće i najuspešnije redakcije u ovom kompleksu, Milan Vukelić, razume da tabloidizacija donosi štetu ozbiljnom novinarstvu, ali i naglašava da je zakon tržišta takav i da Blic mora tako da funkcioniše ukoliko želi da ostane na vrhu i pomera granice, a da ljudi svakako uvek imaju pravo na izbor.
On je takođe naveo da uspeh Blica ima i dobrih strana po pitanju ozbiljnog izveštavanja, jer je redakcija sada dovoljno velika i moćna da može ispratiti sva najvažnija dešavanja i priuštiti ogromnu dopisničku mrežu.
– Kada god se dešava neki događaj koji je neobičan ili aktuelan mi imamo svoje ljude koji ga prate, dok smo ranije morali da se oslanjamo na agencije i da se dovijamo na razne druge načine. Tako da sada, na primer, dok traje izbeglička kriza mi imamo svoje ljude na svim gorućim tačkama, koji nam javljaju šta se dešava i odmah imamo ekskluzivne fotografije i snimke. To je dosta promenilo dinamiku i brzinu rada Blica – konstatovao je Vukelić, izražavajući još jednom svoju uverenost da će Blic i u narednom periodu ostati najčitaniji medij u Srbiji, a Ringier Axel Springer najjača medijska kuća na ovim prostorima.
STANICA ČETVRTA: Preživljavanje
Medijsku scenu u Srbiji karakteriše pregršt trivijalnog, vulgarnog, tabloidnog i senzacionalističkog sadržaja. U takvoj atmosferi funkcionisanje jednog ozbiljnog medija veoma je teško. Borba za opstanak vodi se konstantno, jer je pažnja javnog mnjenja nažalost usmerena ka onome što je većinski oko nas, a to su kič i šund.
Jedan od štampanih medija koji neguje ozbiljno novinarstvo koje za cilj ima da prenese informacije od javnog značaja i kritički se bavim njima, svakako jeste dnevni list Danas. Početak ovih novina datira iz 1997. kada je list osnovala grupa uglednih novinara koji su napustili nekadašnju redakciju lista Naša borba. Zbog spoljnih pritisaka tokom vladavine Slobodana Miloševića bile su zabranjene 1999. godine.
Jedan od osnivača, Zdravko Huber, vreme u kojem živimo naziva vremenom tabloida koje svakako preti opstanku dnevnih novina Danas:
– Dnevni list Danas nije najtiražniji, ali njegova relevantnost je neosporna. S obzirom na to da živimo u vremenu tabloida, Danas se može okarakterisati i kao potpuno netipičan list za ovakvo vreme. Što se tiče onlajn izdanja mislim da je pitanje godine ili decenije kada će to postati dominantna platforma, a mi za sada tu platformu koristimo za podizanje vidljivosti – istakao je Huber, još jednom napominjući da niko ne može da zna koliko će još Danas istrajavati u svojoj borbi, a samim tim i postojati.
Na trendove jeftinog novinarstva Danas nikako ne pristaje, ali na tehnološke inovacije svakako da, te se tako list Danas pored svog onlajn izdanja oglašava i putem Tvitera. Za razliku od mnogih drugih medija koji onlajn izdanja, pa i Tviter, koriste kako bi prvi postavili neku informaciju, makar ona bila i neproverena, Danas se ipak drži novinarskog i etičkog kodeksa da je bolje i ne objaviti neku informaciju nego dozvoliti sebi lansiranje dezinformacije. Poštovanje novinarskog kodeksa samo je jedan od razloga zbog kojeg dnevni list Danas zasluženo zauzima mesto među uglednim medijima u Srbiji.
Na kojoj stanici vi silazite?
Nema komentara