Mađarska: U pozadini studentskih poslova

Ako u svom internet pretraživaču ukucate „studentski poslovi u Mađarskoj“, nailazite na pregršt mogućnosti: veliki broj sajtova nudi studentima još veći broj poslova na prostoru Mađarske. Međutim, šta se krije iza svih tih mogućnosti?

foto: ilustracija

Mađarska je prethodne godine uspela da smanji do sada visoku stopu nezaposlenosti, na svega 9,3 odsto, što je ujedno stavlja i među bolje situirane zemlje Evropske unije.

Nasuprot tome, u krugu studenata odslikava se sasvim drugačija situacija. Od poteškoća u pronalaženju mesta za stručnu praksu do honorarnih poslova koje rade kako bi pokrili troškove svog studiranja, studenti su izloženi velikom broju nepravdi, skrivenim odeljcima u ugovorima i nehumanim uslovima za rad. Mnogi od njih se ne usuđuju da se žale jer, kako kažu, „gledaju svoje roditelje koliko naporno rade“, te smatraju da su strogi uslovi rada - jedini uslovi rada. Istovremeno, niko ne razmišlja o napomeni koja stoji u ugovoru svih studentskih zadruga – mogu se zaposliti samo aktivni studenti.

Samo jedan od primera je rad studenata u buticima smeštenim u velikim tržnim centrima. Ono što se od studenta očekuje jeste da radi minimalno osam sati dnevno (pauze se ne računaju u radno vreme), a prodavnice najčešće zadaju studentima radno vreme od po devet i deset, a u nekim slučajevima i 12 sati. Ukoliko student radi više od osam sati, ima pravo na polučasovnu pauzu. Van pauze, odnosno na radnom mestu, student ne sme da konzumira ni piće, ni hranu, ne sme da sedne, kao ni da napusti svoje radno mesto (čak ni radi odlaska do toaleta). Od njega se očekuje isključivo ljubaznost ka kupcima, ma koliko on umoran, žedan i gladan bio.

Kada je reč o poslovima u tržnim centrima, isplaćuje se minimalna satnica, čija neto vrednost iznosi oko 400 forinti. Na to dodajte da zadruga svakom studentu po sklopljenom ugovoru sa poslodavcem uzme 1.000 forinti, a isto toliko još jednom po raskidu istog ugovora. Zadruga takođe od plate oduzima i izvesnu svotu novca za osiguranje u slučaju povreda na radnom mestu. Nakon izvršenih kalkulacija, možete i sami da zaključite da takav rad jednom studentu donese više štete nego koristi. Od deset studenata sa kojima smo razgovarali, njih sedmoro je od poslova ovakve vrste odustalo nakon četiri radna dana.

Studenti koji znaju barem jedan strani jezik imaju nešto veće šanse za dobijanje plaćenijeg posla. Međutim, kada je radno vreme u pitanju, tu se teško nalaze zadovoljavajući uslovi. Svaki treći student godinama gleda ponude studentskih zadruga bez mogućnosti da se prijavi na bilo koji posao, jer je radno vreme u 80 odsto slučajeva celodnevno i zahteva nedeljno barem četiri odrađena dana (bez vikenda). Čak i kada se prijave na određeno radno mesto i odrade samo nekoliko dana, prijave poreza i prikupljanje neophodnih papira od zadruge traju mnogo duže.

Poslednjih godina neretka je pojava da profesori na fakultetima prave ustupke studentima koji rade uporedo sa fakultetom. Njima se izlazi u susret i daju im se kasniji rokovi za predaju radova, brišu im se izostanci kako ne bi morali da ponavljaju predmet i slično. S jedne strane profesori su izuzetno korektni, ali tu je i druga strana – da li to stvarno treba tako da bude? Jesu li zaista profesori dužni da prave ustupke kako bi studenti mogli da finansiraju svoje studiranje? Šta se u ovom slučaju dešava sa klauzulom – mogu se zaposliti samo aktivni studenti?

„Put do uspeha je trnovit“, kaže izreka. Nažalost, neki do svog uspeha moraju da prođu kroz gušće trnje, neki malo manje gusto, a neki se ne ubodu ni na jedan trn na putu do uspeha. Bilo kako bilo, škola je uvek bila i ostala na prvom mestu. Posle svakog od tih honorarnih poslova, student se vraća učenju svog „zanata“ kako bi jednog dana radio ono što voli, a za to mu danas, nažalost, ne ostaje mnogo vremena.