Redakcija Univerzitetskog odjeka juče je na svojoj Fejsbuk stranici održala sedmu lajv emisiju iz serijala „Odjekni”, pod nazivom „Mediji u rukama studenata“. O studentskim medijima, njihovom značaju, ali i problemima sa kojima se suočavaju razgovarali su urednica Slušaonice 6 (Beograd) Jovana Radivojević, urednica magazina Student (Beograd) Danica Vasović i zamenica urednika Studentskog dnevnog lista (Niš) Emilija Kostić, dok je razgovor moderirala urednica Univerzitetskog odjeka (Novi Sad) Iva Gajić.
Veličine redakcija su srazmerne veličini Univerziteta, navela je urednica magazina Student Danica Vasović, i podvukla da se njihovom magazinu zamera što se ne bavi češće dnevnim dešavanjima, političkim i ekonomskim temama, pogotovo zbog činjenice da je Student ostao poznat kao pokretač revolucionarnih promena.
„Naša redakcija nije toliko velika i nemamo infrastrukturu za tako nešto, a i našim čitaocima su mnogo interesantnije stvari na Univerzitetu kojima se drugi mediji bave sporadično. Studenti su našli svoje mesto ovde. Oni nam veruju, obraćaju nam se i u nama vide mesto gde mogu pronaći odgovore na sva svoja pitanja“, rekla je Vasović i dodala da su probali da prošire tematski krug, ali da publika tome nije dala poseban značaj, pogotovo u vremenu u kom smo okruženi portalima.
Da teme iz kulture zauzimaju posebno mesto među interesovanjima studenata, rekla je urednica Slušaonice 6 Jovana Radivojević. Međutim, ona je navela da Slušaonica 6 nije fokusirana samo na studentske teme, već i na sve ono što je akutelno.
„Ako smatramo da je nešto aktuelno i da je važno informisati javnost o tome, obradićemo tu temu bez obzira na to što nije usko vezana za studente. Verujem da su mladi zainteresovani da čuju ne samo neke zanimljivosti koje se tiču kulture, već i politike, ekonomije i društva, i ukoliko mi uspemo to da im približimo na način koji je u skladu sa našim generacijama, onda to može biti vrlo uspešno“, podvukla je Radivojević i dodala da su studentski mediji dobro polazno mesto gde se stiče zajedničko iskustvo i gde ne postoji autoritet, već svi funkcionišu kao jedno.
Da studentskim temama nije mesto samo u studentskim listovima i da one traže mesto tamo gde ga ne dobijaju, složila se i zamenica urednika Studentskog dnevnog lista Emilija Kostić.
„Mi smo tema u komercijalnim medijima samo kad se dešava nešto loše. Nemamo taj kredibilitet i glas koji će da pokrene na razmišljanje i uveri starije građane da mi nismo više deca i da treba da imamo neka prava jer su studenti budućnost njihovog sveta. Mislim da nismo onoliko loši koliko nas mediji prikazuju i da studentski mediji moraju da se protrude da daju glas svim studentima”, rekla je Kostić i dodala da se nada da će studentske teme jednog dana ipak zaživeti u većim medijima.
Kostić je naglasila da je primetno da motivacija studenata zavisi od generacije do generacije, te da je sadašnja prva godina novinara izuzetno ažurna i voljna da piše i prati terene. Ipak, kada je reč o novijim generacijama, Vasović je navela da postoji problem, a on se tiče tendencije da se mediji veoma slabo prate i da glavni izvori informisanja postaju društvene mreže.
„Ubeđena sam da je manje od jedan odsto ljudi sa Univerziteta u protekla tri meseca kupilo novine ili poslušalo neku radijsku emisiju. Televizijski formati ili neke emisije govornog tipa su verovatno zastupljeniji, ali sve češće čujem i deo ljudi koji kažu da nisu upalili televizor XY godina. Treba privući mlade ljude da ih privole, a privoleće ih onog trenutka kada im se ponudi nešto što je interesantno”, rekla je Vasović i dodala da univerzitetske teme mogu dosta pomoći celokupnom društvu, kao i da je Univerzitet prirodno deo društva, te da samim tim treba da bude i deo medija.
Ipak, društvene mreže su danas ključ za rad svih studentskih medija, pa tako i Slušaonice 6. Radivojević je navela da je njihova prednost u tome što pružaju platformu za promociju i pokretanje priča o važnim temama, ali su one pogodno tle uglavnom za komunikaciju sa mlađim generacijama. Stoga se postavlja pitanje: šta činiti sa onima koji nisu student, a kojima se isto tako želi nešto važno ispričati.? Odnosno, kako prići toj publici?
Iz tog razloga, Radivojević je naglasila da je nužno više i glasnije govoriti o studentskim temama, jer mediji u kojima ne rade samo studenti slabo obrađuju i pokrivaju iste.
„Studenti su važan deo društva i važno je govoriti o njihovim problemima, zahtevima i o tome kako poboljšati studije kod nas, nebitno koji Univerzitet je u pitanju. Svakako da uvek možemo da radimo na tome da to bude bolje i kvalitetnije i treba dati prostora da se to čuje više”, rekla je Radivojević uz naglasak na činjenicu da su studenti uvek pokretači promena.
Da je pozitivno što je omladinski aktivizam ipak sveprisutan zaključila je Vasović, i dodala da je nužno da se studenti bave temama koje su zapostavljene i u kojima će i oni sami doći do izražaja.
„Sam aktivizam mladih je uvek tu. Mladi su pokretači, mladi moraju da krenu i mladi će krenuti, ali ne treba samo sedeti i čekati da se to desi. Treba postojati i za vreme toga i postavljati pitanja koja će studente navoditi na razmišljanje”, rekla je Vasović i podvukla da veruje da će svako imati priliku da doprinese bar nekoj maloj promeni u svojim studentskim danima i da će uticati na to da se bar nešto pomeri korak unapred.
Nema komentara