Dvadesetogodišnji teniser Peđa Krstin kraj svoje prve sezone u seniorskoj konkurenciji završio je na 406. mestu ATP rang liste. Jednu godinu kasnije, napredovao je za 175 mesta i tako je u decembru 2014. bio je 231. igrač sveta.
Da je među najboljim teniserima u Srbiji, pokazuje i poziv selektora Dejvis kup reprezentacije Srbije Bogdana Obradovića da se priključi timu u meču protiv Hrvatske početkom ovog meseca. U protekloj godini osvojio je pet titula na turnirima iz fjučers serije, a uspeo je da uđe u glavni žreb i na većim turnirima u Zagrebu i u Moskvi, gde je izgubio od 19. igrača sveta Tomija Robreda. Krstin, Banaćanin poreklom iz sela Mokrin kod Kikinde, za Odjek govori o svojim teniskim uzorima, finalima iz snova, ali i o omiljenim poslasticama iz rodnog kraja.
Više od 67.000 pregleda na Jutjubu za samo dva dana sakupio je video sa svečane večere Dejvis kupa, gde si svojim govorom razgalio saigrače i selektora Obradovića, pa i ostale goste. Možeš li reći kakav je to običaj u Dejvis kup reprezentaciji Srbije?
– Da, snimak ima toliko ̓lajkova̓, mada se nisam tome nadao, a izgleda da im se baš svideo moj govor! Svaki novi član Dejvis kup reprezentacije dobija od svakog igrača po jednu reč i od tih reči pravi rečenice. Poenta je u tome da ispadne smešno, kao što je bio slučaj i kod mog govora kada sam ih nasmejao do suza. I trebalo je, naravno, da uspešno održim govor, što mi je bilo izuzetno teško sa rečima koje sam dobio. Najviše sam ih nasmejao kod jedne rečenice – „kada dođem u Mokrin jedem puno slanina i kobasica kao da imam pantljičaru”.
To je još jedna situacija koja pokazuje prijateljsku atmosferu i zajedništvo Dejvis kup tima. Šta ovo timsko takmičenje znači za mlade igrače koji tek dođu u reprezentaciju?
– Znači nam mnogo. Ima mnogo pozitivnih stvar koje sam izvukao iz ovog Dejvis kupa, mnogo dobrih saveta, treniranja sa najboljim igračima kao što su Novak Đoković i Viktor Troicki. Mnogo nama, mladim igračima, znači ovo za naredni period sezone u koji ulazimo sa velikim samopouzdanjem .
foto: Peđa Krstin, prvi sa leva
Nakon veoma uspešne juniorske karijere u toku poslednje dve godine takmičiš na turnirima za seniore. Koliko je težak taj prelaz? Po čemu se razlikuju mečevi u mlađim kategorijama od onih u seniorskoj konkurenciji?
– Težak je taj period – prelaz iz juniorskog u senioski tenis. To su kao dva sveta – nema nimalo sličnosti i moraš u glavi da budeš 100 odsto spreman da bi što pre uspeo da se prilagodiš seniorskom tenisu.
Igrao si kvalifikacije za dva grend slema – Ju-Es opena i Australijan opena, sve češće se susrećeš sa najpoznatijim teniserima sveta, a neke i pobeđuješ, poput Markosa Bagdatisa u Zagrebu prošle godine. Da li je bio nervoze kada se nađeš na ovako velikim turnirima sa poznatim protivnicima?
– Do sada nisam uspeo da prođem prvo kolo, ali sam izvukao mnogo pozitivnih stvari i iskustva i nadam se da ću na sledećem grend slemu uspeti da ostvarim taj svoj cilj, a to je da prođem kvalifikacije. Pobeda nad Bagdatisom mi je najbolji uspeh karijere i jako sam bio srećan što sam to uspeo. Nisam se osećao nervozno sa takvim igračima. Jedva čekam da budem na terenu sa teniserima kao što je Markus, jer onda mogu da vidim gde sam i koliko još treba da radim da bih došao do njihovog nivoa. Iz svakog meča izvučem nešto pozitivno i iz meča u meč pokušavam da budem još bolji.
Kako bi opisao svoj stil igre? Koji ti je omiljeni udarac?
– Omiljeni udarac mi je bekend, a igram slično kao Đoković. Takođe imam mnogo prostora za rad što znači da mogu da budem još dosta bolji.
Da li bi mogao da izdvojiš nekog igrača sa ATP tura čiji stil igre voliš i zašto?
– Đokovića bih izdvojio jer je stvarno najbolji!
Potičeš iz male sredine. Kako je tekao put od Mokrina do terena čuvene teniske akademije Nikole Pilića?
– Da, potičem iz Mokrina gde sam počeo da se bavim tenisom. Nikola Pilić je sjajan stučnjak i vreme koje sam proveo tamo bilo mi je jako značajno za karijeru i zahvaljujem se Nikoli na tome!
Zamisli situaciju: kroz nekoliko godina igraš završnicu jednog grend slema. Koji bi to bio turnir i zbog čega i sa kojim protivnikom?
– Voleo bih da igram finale Vimbldona, nebitno sa kojim protivnikom. San mi je da igram finale i nadam se da ću ga ostvariti.
Novak Đoković je nakon osvojanja trofeja na Vimbldonu 2011. posetio svog prvog trenera Jelenu Genčić. Koga bi ti, posle tebi važnog uspeha, obišao u svom matičnom klubu, koji ima ukupno tri terena, a koji je ipak bio proglašen i za najbolji teniski klub u Vojvodini?
– Ne znam, imao sam zaista dosta trenera kada sam bio mali, morao bih dobro da razmislim o tome.
Nema komentara