Iako mnogi i dalje vezuju stoni fudbal za igraonice, vašare ili večernju razonodu u gradu sa društvom, ovo je igra za koju se godinama unazad organizuju državni i međunarodni turniri. Uprkos tome, stoni fudbal i dalje nema zvaničnu titulu sporta u našoj zemlji, ali su entuzijasti koji se njime bave odlučili da postave temelje za formalizaciju i dalji razvoj ove discipline.
Nova sezona turnira u stonom fudbalu zvanično se otvara 6. aprila, kada će se održati nastavak Državne lige u Beogradu, u bilijar klubu Profesional. Državnu ligu organizuje Federacija stonog fudbala Srbije, a kako navodi predsednik Federacije Robert Gerštmajer,pored ovog turnira, u planu za ovu godinu su još dva državna, kao i dva međunarodnaturnira. Svi turniri podržani su od strane Međunarodne federacije za stoni fudbal (International Table SoccerFederation - ITSF).
Foto: Milica Ćirić
Zvaničan status sporta otvara mnoga vrata
Federacija stonog fudbala Srbije još uvek nije zvanično oformljena kao sportski savez, objašnjava Gerštmajer: „Onog trenutka kada budemo zvanično imali tri kluba, možemo se registrovati u Agenciju za privredne registre, nakon čega se možemo obratiti zvaničnim organima kao što je Sportski savez Srbije i pred njima izneti sve što smo dosada uradili i koji su naši planovi“, kaže on.
Neformalna grupa sačinjena od nekoliko entuzijasta za stoni fudbal iz Sombora, predvođena Nikolom Selakom,odlučila se na sledeći korak i registrovala se kao udruženje građana„Centar za razvoj stonog fudbala Ravangrad“ u januaru ove godine. „Pravni položaj ovog sporta u Srbiji je na dosta niskim granama i zbog toga smo zaključili da nam je primarni cilj da se stoni fudbal registruje kao sportska disciplina“ kaže Selak.
Jedna od prepreka na putu do ozvaničenja je ipravilnik o nacionalnoj kategorizaciji sportova, koji nije uvrstio stoni fudbal ni u jednu od pet prioritetnih kategorija za našu zemlju. Gerštmajer ističe da status sporta otvara mnoga vrata.Prva tela koja prepoznaju sportove kao takve obično su olimpijski komiteti zemalja. Oni uglavnom predstavljaju prvi korak, koji posle utiče na promenu zakona u samoj državi. „Priznanje otvara vrata i ka raznim finansijskim poboljšanjima: sportovi uvek mogu dobiti neke benefite koje bi samostalno bilo veoma teško ostvariti“, zaključuje Gerštmajer. Kako on navodi, u Vojvodini trenutno ima najviše igrača,jer je južnije interesovanje za stoni fudbal dosta manje, ali nada se da će doći do promena. Gerštmajer se zalaže za decentralizaciju, da Beograd ili Sombor ne budu ključna mesta sa najvećom moći i da Savez bude samo podrška pri organizaciji turnira i prikupljanja neophodnih sredstava, umesto da kontroliše rad klubova.
Začeci sportskog stonog fudbala u Somboru
Kako navodi Selak, Ravangrad trenutno broji oko 30 stalnih članova, ali ljudi su se okupljali oko stonog fudbala u Somboru poprilično dugo. Devedesetih i početkom dvehiljaditih godina,ova igrabilajedosta popularna u tom gradu, ali se poistovećivala sa zadimljenim prostorijama i konzumiranjem alkohola i narkotika. Pre oko tri godine pokrenuta je inicijativa da se promeni ta negativna slika stonog fudbala, i tako je u Somboru došlo do otvaranja klubau kom je zabranjeno točenje alkohola i pušenje.„Pokazali smo da je tako nešto izvodljivo i stavili smo u prvi plan ideju da stonom fudbalu nije mesto u kafani“,ističe Selak i dodaje da sve što je novou manjim sredinama, obično je neprihvaćeno, pa tako i kod ljudi u Somboru gde još uvek imaoscilacija u pogledu na njihovo postojanje, ali kaže da su na dobrom putu.
Uprkos tome što se Selak zalaže za držanje stolova za ovu igru u pabovima i u svim prostorima gde mladi provode vreme, kada su u pitanju pripreme za državne ilimeđunarodne mečeve,smatra da je za to potreban izdvojen prostor u vidu kluba: „Kada se dođe pred neko zvanično telo koje predstavlja zakon, treba da se prepozna jedna doza ozbiljnosti pri analizi naših aktivnosti“, kaže on.Ovoj zajednici je od velikog značaja zauzimanje ispravnog sportskog stava u početku kako bi kasnije se lakše prepoznalo ono čime se bave - sportom.
Sport za sve
Jedna od ključnih odlika ovog sporta je i njegova inkluzivnost. „Međunarodna takmičenja su otvorena za sve ljude iravnopravno se mogu takmičiti najbolji na svetu i dete od 11 godina“, kaže Gerštmajer. U razvijenijim zemljama zastupljen je i paraolimpijski stoni fudbal sa posebnim stolovima za igru. „Nažalost, kod nas i dalje ne postoji nijedan sto za ljude sa invaliditetom. Pitanje je da li će se prvo ljudi sa invaliditetom zainteresovati za ovaj sport, ili će ih privući mogućnost da igraju stoni fudbal“, kaže on. Pošto nemaju dovoljno prostora i resursa, još uvek nisu u mogućnosti da razmišljaju o toj vrsti proširenja.
Ravangrad je imao uspešnu lokalnu saradnju sa osnovnom i srednjom školom Vuk Karadžić za decu sa smetnjama u razvoju, kaže Selak. U Somboru su se u prethodne dve godine održale i dve akcije humanitarnih turnira gde su i učenici iz ove škole došli na turnir,a novčani iznos koji je prikupljen iskorišćen je kako bi seškoli donirao jedan sto za ovu igru. Kako kaže, nastavnici iz škole uočili su da je sto koristan i da se deca rado igraju. „U razgovoru sa mentorima primetili smo kod dece koja imaju nagle promene raspoloženja da im stoni fudbal,kada se fokusiraju na lopticu, pomaže da se smire“, objašnjava on.
Iako je Selak prvenstveno posvećen razvoju stonog fudbala na lokalnom nivou, polaže nadu u velike gradove kao što su Beograd, Novi Sad i Niš, koje vidi kao potencijalne centre u kojima bi se moglo omasoviti interesovanje za ovaj sport.„Pored svih klupskih i lokalnih angažmana, želimo da se na nivou države i u saradnji sa Federacijom stonog fudbala Srbije organizujemo i zajedničkim snagama, kada se dovoljno omasovimo, pokucamo na vrata ministarstva sporta i drugih nadležnih institucija koje bi, nadam se, prepoznale ovo što radimo“, zaključuje Selak.
Nema komentara