Dugo se nije dogodilo da jaka regionalna muzička scena - misleći pritom na Hrvatsku i Sloveniju - odlepi za nekim mladim srpskim bendom. Možda još od Repetitora, što je bilo jako davno. Etiketa “alternativni” u ovom kontekstu je suvisla, jer je srpska scena toliko mala i slabašna da mainstream ni ne postoji.
Foto: Ana Dostanić
Time je značajniji odjek jednog nenametljivog, usredsređenog sastava u nameri da sviraju i beskompromisno stvaraju isključivo ono što vole, ne gubeći vreme na razmišljanje šta je ono što će se dopasti publici.
Gazorpazorp čak i svojim nazivom šalje poruku da ih nije briga, svesni da će slušaoci i radijski voditelji morati da lome jezik pokušavajući da izgovore ime benda - makar oni koji ne znaju šta je Gazorpazorp, a takvi im nisu ni potrebni. U tom smislu, njihovo ime je i svojevrsni placement test: tek ako položiš izgovor i razumevanje, možeš preći u narednu fazu - slušanje pesama. Legenda kaže da je jedan pao na testu, rekavši - Gazipopivode. Zvuči dovoljno slično.
Da bi postalo jasnije zašto je regionalna muzička kritika ištrikala hvalospeve ovom bendu, oni koji su dovoljno hrabri mogu poslušati i pogledati dvočasovni podkast, dok oni koji naširoko zaobilaze Klinikine eksperimente mogu, po pročitanom tekstu, poslušati EP Od vazduha i sunca i sami interpretirati muziku.
Njihova karijera ne kreće od ovog EP-a, ali on jeste momenat kada počinje novo računanje vremena, kada više prva asocijacija na njih nisu svirke sa jednocifrenim brojem ljudi. Gostovanjem na Hali Gali kompilaciji i pesmom Moja devojka, dalo se naslutiti da - iako su neodvojivi deo beogradske scene - mogu ponuditi nešto novo, ogoljeno, jednostavno, introspektivno, maštovito, dečački, hrabro.
Foto: Ana Dostanić
Buntovništvo je preslaba a revolucija prejaka reč da bi se opisalo njihovo razbijanje ustaljene forme strofa-refren-strofa-refren-refren, koje se scena tako grčevito drži. Prvi instinkt te scene je da pravi muziku koja liči na onu koja trenutno prolazi - ako je trep i promukli glas, onda se ide za tim, a ako je Adidas trenerka i treba plakati iza tamnih naočara, ni to nije problem.
Gazorpazorp se nije poveo tom praksom i to se čuje. Slušaoca ne zanima kako bend izgleda, osim kada dođe do stadijuma da je toliko puta preslušao EP i želi da ih prepozna na ulici i pruži im ruku.
Od vazduha i sunca je nesumnjivo nastao iz bromance-a i želje da bend napravi album za sebe, pesme koje i sami žele slušati. Dodatno, u svojim tekstovima - kada ih ima - uspevaju da artikulišu neuhvatljivu ravnodušnost i prećutno nadanje naše generacije.
Foto: Ana Dostanić
Taj osećaj, za koji ne postoji jedinstvena reč, dodatno je naglašen 2020. godine. Osim opipljivih i svima zajedničkih posledica, mladi - oni koji znaju šta je Gazorpazorp a ne oni koji idu po splavovima i skijalištima usred pandemije - u svoj emocionalni vokabular dodali su kombinaciju straha i svesti o potencijalnoj opasnosti, i prigrlili neizvesnost kao motivaciju za akciju. Ove apstraktne slike prisutne su na čitavom EP-u, a najeksplicitnije u pesmi Tango: “Osvetli nas da lutamo hodnicima / Da na minut ne znamo za strah.”
Pod pretpostavkom da ste položili placement test i razumevanje pročitanog, završni ispit je, naravno, najteži. Odnosi se na slušanje poslednje pesme, Outro, koja je bez reči, ali poručuje mnogo toga. Ispit se polaže pod vedrim nebom, 15. jula u Domu b-612. Borićemo se, kao pravi štreberi, ko će biti u prvoj klupi.
Nema komentara