Kao neko ko je prvo zavoleo saundtrek, pa tek onda serijal filmova Igre gladi, naravno da sam prvo dočekala muziku iz novog filma, a sam film tek čeka svoj dan na „to watch“ listi.
foto: hypable.com
Za početak da izdvojimo činjenicu da je Lorde bila jedan od glavnih selektora muzike za ovaj album, kao i autor tri pesme. Iako vas možda njena pesma „Royals“ nije oduševila, morate da priznate da je Lorde jedno od najvećih prošlogodišnjih pop-senzacija i otkrića sveta, te je svakako neko ko na odličan način može da izdvoji ono što je prikladno uhu većem delu publike Igara gladi.
Iako što se samog kvaliteta muzike, samo subjektivno gledano, album ni po čemu ne izdvaja, izdvaja ga svakako izbor muzičara. Kao što već rekoh, Lorde je autorka tri pesme, ali je svojim vokalom upotpunila još dve, a muziku za jednu od njih su radili ni manje ni više nego The Chemical Brothers, a to je jedna od stvari koja posebno lako osvaja sve glave – neočekivane kolaboracije. „Hemijska braća“, Lorde i Miguel nisu tri imena koja biste zajedno stavili u muzički koš, ali su uspeli da iznesu jednu sasvim korektnu najavu za sam film, pod simboličnim nazivom „This is not a game“.
Neko ko me je posebno obradovao na ovom albumu je Charli XCX, svetski poznata po svojim, usuđujem se da kažem, najlošijim pesmama poput „Fancy“ i „I love it“. Мlada dama je imala priliku da sarađuje sa divnim Simonom Le Bonom, frontmenom grupe Duran Duran, а rezultat je definitivno fantastičan. Na prvo slušanje „Kingdom“ stvara jezu, kako zbog previše nežnog početka, još više zbog kontrastno mračnog teksta (It's all black/Your kingdom's turned me black/I'm playfull and I'm sad/I'm lost but I can't soar/I'm lost but not alone). Iako je sama kombinacija muzike i teksta teška za definisanje, sasvim je sigurno da Charli XCX ima da ponudi mnogo više od „I don't wanna go to school / I just wanna break the rules“.
Još jedna neočekivano dobra saradnja otvara sam album – Stromae ft. Lorde, Pusha T, Q-tip, HAIM) kroz „Meltdown“ spajaju savremeni svet sa onim fikcionim tekstom u duhu „Igara gladi“, koji se verovatno može primeniti na većinu životnih situacija „Can't pretend we're not plastic / When these poker faces take practice /Who to trust? Who to love? / Who to run from? Who to hug?“. Ono što bih zamerila svakako je usporenost melodija, na pojedinim delovima uspavljivost ritmova, a „Meltdown“ je zaista ritmična pesma, koja tera na „mrdanje“. Iako je možda previše ovakvih pesama, sam album ima izraženu koheziju, osim pesme „Original beast“ Grace Jonesa, koja u drugoj polovini albuma unese nemir, koji meni lično nema poente, a dalji razvoj albuma je u prethodnom laganom maniru.
Iako su prethodni Hunger games OST-ovi bili mnogo dinamičniji i donekle više u pop maniru, Mocking jay, Part 1 je definitivno mnogo mračniji, ispunjeniji laganijim melodijama, no sa izraženim dubinama i basom, što nam mnogo govori o samoj priči koja nas čeka u filmu.
Generalni utisak je da fali malo bržih melodija, ali i da se sama tematika razvila u dobrom smeru. Uključenost ne toliko poznatih izvođača poput Tove loa i CHVRCHES-a kao i sam izbor pesama dovode do sledeće rečenice – bravo, Lorde.
Nema komentara