Velika ljubav koju jedan prosečan fan gaji prema određenom izvođaču ili bendu pred svaki novi album se na određeni način smanjuje. Kako zbog straha od promene zvuka, tako i zbog ‘nikada neće snimiti ništa bolje od prvog albuma koji sam ja poslušao pre svih ostalih’, ista stvar se dešava i sa fanovima Fall Out Boya (FOB).
foto: falloutboy.com
Nakon izuzetno uspešnog albuma Save Rock And Roll, na kom već suptilno FOB najavljuju da i moderni rok, ma šta god on to bio, mora da opstane i da se nađe na top 40 listama, izlazi American Beauty/American Psycho (AB/AP), album koji se dugogodišnjim obožavaocima verovatno neće svideti u celini, ali neosporivost visokog kvaliteta i energija koja se jednako prenosi od prve do poslednje pesme na slušaoca potvrda su da Patrick Stump i Pete Wentz i dalje znaju šta rade.
Prošlo je 10 godina od Sugar, We're Going Down, pa je nekako i logično da zajedno sa svojim fanovima FOB odraste, sazri, poželi nešto novo u svom zvuku. Mada su uvek nalazili savršen spoj između pop-panka i pop-roka, do prethodnog albuma nisu se nazirali znaci komercijalizacije. American Beauty/American Psycho jeste do sada najveći mejnstrim album Fall Out Boya, no možda je takav utisak jer celokupnom svetskom pop scenom zapravo vladaju pop-rok i pop-pank. Produkcijskom timu su se za ovaj album pridružili i fantastični SebastiAn, jedan od najznačajnijih predstavnika french-electro zvuka, kao i Butch Walker, rok producent, i J.R. Rotem, hip-hop producent, koji su pre FOB-a producirali pesme i albume najvećih svetskih zvezda poput Katy Perry, Taylor Swift, Avril Lavigne, Maroon 5.
Odličan tim ljudi i kombinacija različith žanrova dovodi do krajnje ambivalentnosti kod slušaoca. U pojedinim momentima, pesme zazvuče kao one stare, no već posle 10 sekundi ritam se menja, i to je skroz drugačija vizija autora, nego što je bila na prethodnih pet albuma. Vodeći singl Centuries posvećen je svima onima koji su na bilo koji način drugačiji od većine, a energija koju nosi sa sobom je zaista fantastična. Zaraznost ove pesme lagano se prenosi i na ostale numere sa albuma poput Irresitible koja otvara album, potom i na naslovnu pesmu AB/AP koja u potpunosti zvuči kao da su je izvadili iz američkog tinejdž filma iz 2003. godine.
Opšti utisak je 'nije loše', sve do momenta kada počne Uma Thurman, numera koja automatski podiže ocenu albuma, kako zbog melodije, odličnih prelaza u pomalo Arctic Monkeys maniru, a ponajviše zbog refrena She wants to dance like Uma Thurman/ Bury me till I confess/ She wants to dance like Uma Thurman/ And I can’t get you out of my head. A i činjenica da se i Umi Thurman pesma izuzetno dopada dodatno daje na značaju pesmi koja će sigurno biti najveći hit ovog albuma.
AB/AP definitivno nije najbolji album Fall Out Boya, niti je album koji ćete rado i za deset godina slušati, kao recimo danas From Under The Cork Tree, ali vredan je ovogodišnjeg slušanja. Iako će fanovim teško oprostiti FOB-u skraćivanje naziva pesama, kao i mejnstrim zvuk, AB/AP je bez obzira na sve jedan vrlo dobar album, koji sasvim jasno prenosi FOB-ovu poruku - We'll go down in history/ Remember me for centuries.
Nema komentara