Legendarni Džoni Keš svojevremeno je obradio pesmu Nika Kejva "The Mercy Seat" sa albuma “Tender Prey” iz 1988. godine. Međutim, mnogo pre tog događaja, Kejv je bio odao počast velikanu obrađujući Kešovu pesmu “The Singer”.
Sve je počelo pozivom producenta Rika Rubina koji je upitao Kejva da li je u redu da Keš napravi obradu pesme “The Mercy Seat”, pričao je frotmen benda “The Bad Seeds” za magazin “Uncut”. U jednom drugom intervju je rekao kako je najpre rekao da će razmisliti, kako bi "odigrao kul", ali ga je poziv i pomen toga da bi Keš obradio njegovu veoma obradovao.
– Nisam imao problema sa tim uopšte. Dobio sam snimak, čuo ga, i zaista me je to pomerilo. Mislim da je ponudio jednu drugu stranu pesme koju ja nisam mogao da ponudim. Bile su to njegove godine, držanje, i ono što se dogodilo jeste da je dao novo izvođenje te pesme – pričao je Kejv.
I zaista je negde Kešova obrada navela Kejva da i sam ponudi drugačiji način izvođenja ove pesme, koja je, za mnoge, jedno od najboljih ostvarenja australijskog autora. To će dovesti do toga da “The Mercy Seat” ima mnoge svoje verzije, od prvobitne brze pa do one koja je došla više od dve decenije kasnije, a koja je svedena na klavir i violinu Vorena Elisa, koja nudi jednu sasvim novu emociju.
– Kada je trebalo da se sastanemo poranio sam pola sata. Zapravo, ja sam došao na vreme, on je kasnio pola sata – dodao je Kejv.
Na bini Kejv je gorostas, neustrašiv, siguran u svoj glas i sebe. Pružajući ruke ka publici uliva sigurnost i njima da je on tu, da su na sigurnom, a ne u snovima nakon kojih će se probuditi razočarani. Zbog toga je čudno, ali i zanimljivo, čitati o tome kako se Kejv tokom čitavog susreta sa Kešom zapravo plašio.
– Onda je pitao šta želim da sviramo. Ja sam mu rekao, a bend je samo počeo - bili su je*eno neverovatni. Tajno sam bio prestrašen da neću moći da pevam sa njim, da će to biti u nekom tonu koji neću moći da dosegnem, i da ću sve da zaje*em.
Tek pošto je Rik Rubin rekao da će morati još jednom da snime pesmu, jer je Keš nije odradio svoj deo kako treba, Kejv je mogao da se opusti.
Keš je u to vreme već bio opasno bolesan, teško se kretao, a pri naglom prelasku iz mračno u svetlo nije mogao da vidi. Ali, kada je počinjao da peva, pričao je Kejv, sve bolesti su nestajale.
– To mu je dalo energiju. Često čujem takve stvari, i obično je to gomila s*anja, ali ovo je bilo zaista istina. Nekada kada bih sedeo i pričao sa njima, pomalo sam se čudio kako je moguće da će ovaj čovek moći da otpeva bilo šta. Jednom je seo i nastala je prava snaga - ta sila prirode je izlazila iz njega. Za mene - to su bila dva sata, izašao sam napolje misleći: 'je*ote šta se dogodilo?' To je bila neverovatna stvar. Osetio sam da sam vidoe nešto što je za mene veoma ugodno, inspirativno i iskreno neverovatno – zaključio je Kejv.
Kejv je takođe ispričao da je Keš imao veliki uticaj na njega kada je u pitanju način pevanja. Mirniji ton, dublji, ali ponekad i furiozan, ono je što krasi oba umetnika.
Nema komentara