Tod Hajnes prvi je američki reditelj koji je adaptirao neku od knjiga Patricije Higsmit, poznate po svojim psihološkim trilerima. Reditelj u intervjuima ističe kako je „Kerol”, koji potpuno odaje prepoznatljivi pečet svoje kreatorke, bilo jedno od najzahtevnijih ostvarenja na kojem je radio do sada.
(themoviejerk.co.uk)
Film počinje scenom koja podseća na „Kratki susret” (1945) Dejvida Lina. Kako sam Hajnes priznaje, ova sličnost je namerna. Scena u kojoj slučajni prolaznik svedoči susretu dveju junakinja otvara i zatvara film. Nakon otvaranja, ovom scenom otići ćemo u prisećanje, gde ćemo videti na koji način se njih dve upoznaju i šta ih tačno dovodi u ovu situaciju. Drugi put scena će, za razliku od početka kada gledalac ni ne sumnja šta se desilo, ostaviti gorak ukus u ustima. Pripovedanje u filmu je isprekidano, događaji se nižu jedan za drugim bez jasno naznačenog hronološkog reda.
Kroz film nas vode glavne uloge, i gledajući ga sa teškoćom, možemo reći koja glumica radi bolji posao u interpretaciiji svoga lika. Kejt Blanšet glumi glavnu junakinju, koja prolazi čitav spektar emocija, od snažne i samosvesne žene prilikom prvog susreta sa Terezom, do ucenjene žene saterane u ćošak. Runi Mara sa druge strane prolazi obrnut proces, od obične prodavačice u trgovačkom centru, nesigurne u svoj talenat, do odlučne žene koja se ne plaši promeniti okruženje.
Film se bavi i homoseksualnošću polovinom dvadesetog veka u Americi. Hajnes je odabrao da centralnu temu ne čini težak položaj osoba homoseksualne orijentacije, iako je ona, svakako, sugerisana. Ovo je priča o jednoj ženi i njenoj poziciji u društvu. Kerolin muž, koji je dugo vremena svestan „nemoralnih” dela svoje žene, ne odbacuje je, iako bi ovo bilo očekivano za pedesete. On i dalje pokušava da je zadrži uz sebe. Ovakva pozicija govori nam o moći i specifičnosti koju poseduje Kerol.
Ljubav između Kerol i Tereze je senzualna, ona se ogleda u pogledima, i više je suptilno naglašena, nego što je eksplicitno prikazana. No, uloga Tereze je u filmu više funkcija nego definisan lik. Priča je zaista o Kerol, a uloga Tereze je pomoć glavnoj junakinji da pronađe sebe. Tu funkciju njen lik savršeno ispunjava, dok fantastična gluma Runi Mare uspeva u tome da nas uveri, ali da ipak ne postane kliše. Umetnost u ovom filmu je upravo izbegavanje klišea, iako ih sama priča na prvi pogled nudi i previše.
Upravo iz ovog razloga odabrana je baš takva kamera, baš zato su primenjeni takvi filteri. Detalji poput kose, kostimografije, automobila, kupea u vozu, ruževi za usne, lak za nokte i cigarete iznimno su naslikani. Sve u filmu prožeto je mističnošću i dostojanstvenošću glavne junakinje. Melodramatičnost u punom svom sjaju. Na prvi pogled tiha i monotona radnja nabijena je nekim čudnim mističnim elektricitetom. Na trenutke noir, a opet na druge romansa, Kerol je izvrsna psihološka drama.
Nema komentara