Jedan od najpopularnijih crtanih filmova za decu „101 Dalmatinac“ producenta Volt Diznija nastao je još davne 1961. godine. Istoimeni igrani film sa Glen Klouz u ulozi Kruele snimljen je 1996. godine, a nedugo zatim objavljen je i nastavak „102 Dalmatinca“.
Foto: Printskrin
U ovim filmovima glavni zlikovac, Kruela, predstavljena je kao pohlepna i nemilosrdna žena. Međutim, kako sve u životu ima dve strane priče, u najnovijem ovogodišnjem Diznijevom ostvarenju „Kruela“ (Cruella) dobijamo sasvim novi uvid u život nama već svima poznate antiheroine.
Na početku filma susrećemo se sa Estelom – devojčicom crno-bele kose koja se zbog svoje različitosti i buntovnog duha loše uklapa u okolinu. Iako neprihvaćena od sredine Estela je radoznala devojčica vedrog duha, sve do jedne tragedije koja pogađa njeno detinjstvo. Gubitak majke koja joj je predstavljala jedini oslonac i njenu najveću podršku u životu, nestaje iznenada. Prinuđena da se sama izbori za sebe odlazi u London gde se susreće sa siročićima Džasperom i Horasom koji postaju njena nova porodica. Radnja se potom premešta u sedamdesete, u osvit pank revolucije, sa desetak godina starijim članovima trija, gde zatičemo Estelu (Ema Stoun) kao ambicioznu i kreativnu modnu dizajnerku koja dobija priliku da iskaže svoj talenat u čuvenoj modnoj kući koja je u vlasništvu nemilosrdne kraljice londonske mode baronice fon Helman (Ema Tompson).
Kako većina ljudi ima tendencije da likove deli na dobre i zle, u ovom filmu scenario nam ublažava negativan stav prema ozloglašenoj protagonistkinji. Ako ovaj film posmatramo nezavisno od prethodnih u kojima je poznajemo kao glavnog negativca, zbog njene tragične sudbine nalazimo se u situaciji da u stvari navijamo za njenu pobedu. Posle odgledanog filma postavlja se pitanje: Da li su zlikovci koje poznajemo iz priča uvek nužno zli ili su i oni junaci svoje priče ako stvari sagledamo iz njihove perspektive? Da li bi Estela prigrlila svoju mračniju stranu i na površini ostavila samo svoj osvetoljubivi alter ego Kruele da nije bila primorana da se bori za svoj opstanak?
Radnja filma smeštena je u London tokom sedamdesetih godina, i može se reći da je reditelj Кrejg Gilespi u velikoj meri uspeo da prikaže čar prošlih vremena. Uočava se mnogo detalja u prikazu londonskih trgova i ulica, a pored toga film je ispunjen i različitim modnim detaljima. Kostimografkinja Dženi Bivan, koja je i dvostuka dobitnica Oskara, imala je pune ruke posla pa je morala da okupi i stručni tim za dizajniranje i izradu kostima, kako za same glumce, tako i za čak tri gala zabave koje se održavaju u filmu. Ema Stoun imala je ukupno 47 promena kostima, a Ema Tompson 33.
Haljine dizajnirane za lik Kruele upotpunjavaju njen temperament i savršeno se uklapaju u prikaz kultnog fenomena panka. Naspram elegantnih i svedenih kreacija Baronice, sa druge strane nalaze se Esteline haljine smelog kroja i jarkih boja koji prikazuju bunt i revolt pank pokreta i njegovo suprotstavljanje konzervativnom svetu i stavovima.
Posvećenost detaljima koji otkrivaju puno o priči, vremenu i likovima uočava se i pri izboru muzičke podloge koja prati radnju filma. Tako muzika u pojedinim momentima budi emocije, a sa druge strane unosi energični osećaj pobune.
Film je ispunjen iznenađenjima i može se reći da prenosi prvobitni crtani na viši nivo, te da je namenjen i odraslima, jer se bavi mnogo dubljim temama odrastanja i naravno, njegovim posledicama.
Kako se prati pozadinska priča jednog negativnog lika koja nam na neki način opravdava Krueline dalje postupke u budućnosti, ipak treba da imamo na umu da ovo nije prvi protagonista koji je imao nerećno detinjstvo. Primera radi imao ga je i Betmen, pa ipak nije postao zao, te zato na gledaocu ostaje da sam odluči da li je Kruela kako joj i samo ime kaže zlica ili pak samo tragična protagonistkinja.
Nema komentara