Deset stvari koje treba da znate pre gledanja devetog Tarantinovog filma

„Bilo jednom u Holivudu“ u bioskopima od 15. avgusta

Photo: official trailer

Ljubitelji filma od polovine ovog meseca imaće priliku da na velikom platnu lokalnih bioskopa pogledaju najnovije ostvarenje američkog scenariste i reditelja Kventina Tarantina „Bilo jednom u Holivudu“. Radnja filma smeštena je u šezdesete godine prošlog veka, a glavne uloge tumače velika svetska imena iz glumačke branše – Bred Pit, Leonardo Dikaprio i Margot Robi. Među sporednim ulogama su i Al Paćino, Kurt Rasel i Dakota Fening.

„Bilo jednom u Holivudu“ deveto je scenarijsko-rediteljsko ostvarenje Kventina Tarantina koji se smatra jednim od najuticajnijih ljudi u filmskoj industriji današnjice i koji je već na polovini svoje karijere 2005. godine sebi obezbedio mesto na listi najboljih reditelja svih vremena.

Nakon premijernog prikazivanja na Kanskom festivalu u maju ove godine na kom je pozdravljen ovacijama, film se širom sveta prikazuje od 26. jula, a pre nego što stigne u domaće bioskope, podsećamo se koji su to lični pečati ovog reditelja.

1. Filmovi kroz sve etape života

Tarantinova ljubav prema filmu datira od ranog detinjstva, za šta reditelj pripisuje zasluge svom očuhu.  „Kada sam imao, recimo, četiri godine, sedeo bih kraj TV-a i gledao filmove sa očuhom, za kog sam mislio da je filmski genije. Zapravo sam mislio „Okej, to je to, tako to ide. Kada porasteš, postaneš filmski genije. Bolje da počnem da se pripremam“, objasnio je u intervjuu za radijsku emisiju Opie and Anthony iz 2012 godine.

Nakon što je u šesnaestoj godini napustio školu, zaposlio se u filmskoj arhivi u kojoj je imao „svoju policu“ na kojoj je iz nedelje u nedelju izlagao selekciju filmova po svom izboru koje bi preporučivao klijentima. Zarađenim novcem plaćao je časove glume, koji su ga, kako navodi, naučili i pisanju scenarija i dijaloga.

      2. Krv, nasilje zarad nasilja i komedija

Krvavi okršaji, eksplicitne scene nasilja i okrutna ubistva u kombinaciji sa apsurdnim humorom u neadekvatnim situacijama čine elemente po kojima se filmovi ovog reditelja lako prepoznaju. Ilustracije radi, prema računici magazina Vanity Fair, tokom osam filmova u fiktivnom krvoproliću „stradalo“ je okvirno 560 ljudi. Interesantan je i podatak da je u „Ubiti Bila“ deo poglavlja „Okršaj u Kući plavog lišća“ zbog scena brutalnog nasilja prebačen u crno-belo kako bi film zadržao R ocenu Američke filmske asocijacije, dok je, na primer, u Japanu čitava sekvenca prikazivana u koloru. Reditelj je u jednom intervjuu objasnio da ne treba tragati za dubljim značenjem nasilja u njegovim filmovima, da je ono tu „da zabavi gledaoca“ i da to ni u kom slučaju ne predstavlja ekvivalent nasilnim tendencijama u stvarnom životu.

Photo: Cheekylicious

      3. Nelinearna radnja

Koncept nelinearnog pričanja priče star je koliko i antička grčka književnost i dramaturgija, a na filmskom platnu njime se služe reditelji od nastanka kinematografije do danas. Priča koja nije predstavljena u standardnom hronološkom uzročno-posledičnom nizu ogleda se u retrospektivnom i „in medias res“ narativu. Čak i u dva svoja najvećim delom hronološki ispričana filma, reditelj se u „Đangovoj osveti“ u nekoliko navrata služi retrospektivnim narativom, dok u filmu „Džeki Braun“ glavni zaplet prikazuje iznova iz tri različite perspektive. Korišćenjem „in medias res“ narativa dobija se „instant“ pažnja gledalaca, a retrospektivnim narativom objašnjavaju se uzročno-posledične veze, te gledalac dobija utisak „slaganja slagalice“.

      4. Dijalozi

Komunikacija između likova jedno je od glavnih sredstava kojim se Tarantino služi u svojim filmovima. Mnoštvom dugih, zanimljivih i dinamičnih dijaloga doprinosi razvoju likova, daje im dubinu i slojeve i pruža uvid u njihove živote izvan uloga koje igraju u datom trenutku. Dijalog je prisutan tokom celog filma, uključujući i scene krvoprolića koje su neretko propraćene apsurdno komičnim, trivijalnim i opscenim razgovorima koji su zaštitni znak Tarantinovog scenarija.

      5. Saradnja sa glumcima

Tarantino svoju saradnju sa glumcima ne ograničava nužno na jedan film. Semjuel L. Džekson je do sada glumio u pet njegovih filmova, dok u filmu „Prokletnici“ ima ulogu naratora. Prema rediteljevim rečima, Džekson je glumac koji najbolje razume i prenosi njegov dijalog. Harvi Kajtel, Majkl i Džejms Parks pojavljuju se u četiri njegova filma. Tarantino se u ulozi glumca ili naratora pojavljuje u svim svojim filmovima.

6. „Pozajmljivanje“ iz drugih filmova i reference na pop-kulturu

– Kventin opisuje scenu u vidu šest različitih filmova, otprilike ovako: „Prvi deo scene je uvodni snimak iz filma „Dobar, loš, zao“, iz toga prelaziš u „Dane vina i ruža“, a zatim odatle u... onaj crtani film „Ptica trkačica“, tačno na kraju, kad pada niz liticu i pogleda unazad? E, taj trenutak“, a onda će sekund kasnije reći „Okej, spreman? Akcija“, objasnio je Semjuel L. Džekson u intervjuu sa Džejmsom Liptonom.

Tako je, na primer, čuvena scena plesa iz „Petparačkih priča“ inspirisana filmovima „Osam i po“ i „Banda autsajdera“, a Tarantino kao inspiraciju za plesne pokrete Mije Volas navodi i mačku Vojvotkinju iz animiranog filma „Mačke iz visokog društva“. Već pomenuti dijalozi bogati su referencama na pop-kulturu, a u svojim poznijim filmovima često referira i na sopstvena scenarijsko-rediteljska ostvarenja.

Photo: screenshot

      7. Inspiraciju pronalazi u svojoj bogatoj kolekciji vinila

Reditelj je u protekle tri decenije u više navrata opisao svoj proces stvaranja i, prema njegovim rečima, on uvek započinje traženjem savršene pesme za otvaranje uvodne sekvence i pronalaženjem osnovnog ritma celog filma, čime postavlja i temelj daljem sastavljanju saundtreka. Ovakvim kreativnim procesom nastale su brojne kultne scene njegovih filmova, nakon kojih ćete pojedine pesme slušati drugim ušima... ili uhom.

      8. Motiv osvete

Gangsterske priče i kriminal koji su osnovna tematika većine Tarantinovih filmova, često su podstaknute motivom osvete. Tome transparentno svedoči i otvaranje filma „Ubiti Bila“ klingonskom poslovicom „Osveta je jelo koje se servira hladno“. Uvođenjem motiva osvete kroz sudbine likova Tarantino u velikom delu izaziva opravdavanje nasilja i empatiju gledalaca, dajući utisak da je ono „zasluženo“ i stvarajući prostor za snažan i uzbudljiv razvoj događaja.

Photo: screenshot

      9. Magična ruka sudbine

Apsurdne koincidencije, simbioza paralelnih priča kroz susrete njihovih aktera i neočekivani preokreti u neočekivanim momentima stvaraju dojam prisustva „više sile“, pružajući gledaocu utisak da neko, u ovom slučaju reditelj i scenarista, negde u pozadini svega „vuče konce“, vešto se poigravajući vremenom i mestom preplitanja ljudskih sudbina. Na taj način Tarantino stvara ciklus kontinuiranog građenja i raspuštanja tenzije i osećaj da se u bilo kom trenutku može dogoditi bilo šta. Reditelj u svim svojim filmovima napetost gradi i otkrivanjem fragmenta značajnih za dalji razvoj događaja publici, pre nego što ih likovi sami postanu svesni.

Photo: screenshot

      10. Poigravanje bojama

Upotreba boja igra značajnu ulogu kako na estetskom nivou, tako i u pričanju priče i suptilnom najavljivanju daljeg sleda događaja. Isticanjem osnovnih boja, kako zasebno, tako i njihovim kontrastnim kombinovanjem, Tarantino predstavlja energiju, postavlja atmosferu i definiše karakter svojih likova.

Photo: screenshot

Photo: screenshot

Tokom proteklih nekoliko godina najavljivao je u više navrata da će se iz rediteljstva povući nakon svog desetog filma, a „Bilo jednom u Holivudu“ deveto je scenarijsko-rediteljsko ostvarenje Kventina Tarantina. Prilikom svog gostovanja na MTV-jevom podkastu Happy, Sad, Confused pre nekoliko nedelja, Tarantino je izjavio da sa Umom Turman pregovara o snimanju trećeg dela filma „Ubiti Bila“, kojim će potencijalno završiti svoju rediteljsku karijeru.