Poslednje filmsko ostvarenje režisera Kerija Fukunage ostavilo je mnoge s neodogovorenim pitanjem – u kom pravcu će ići Bond serijal? Pored Fukunage, za ovo neodgovoreno pitanje su odgovorni i scenaristi Fibi Voler Bridž, Nil Pervis, Robert Vejd i Skot Barns.
Foto: Getty
Posle nekoliko meseci kašnjenja 25. film o Džejmsu Bondu je stigao u bioskope u oktobru. Akcioni film koji predstavlja agenta 007 kojeg u ovom filmu očekuje možda čak i njegova najteža misija, a to je kako završiti jednu eru s obzirom na to da svi znaju da je ovo poslednji put da će se Danijel Krejg pojaviti u ulozi Bonda, pa samim tim i film treba da pruži gledaocima osećaj konačnosti za Bonda kao lika, a da nam na neki način nagovesti koja budućnost čeka špijuna 007.
U filmu „Nije vreme za umiranje“ Bond je napustio aktivnu službu i uživa u mirnom životu na Jamajci. Njegov mir je kratkog veka kada se pojavi stari prijatelj Feliks Lajter iz CIA i traži pomoć. Misija spasavanja kidnapovanog naučnika se ispostavlja kao izdajnička, što vodi Bonda ka tragu misterioznog zlikovca naoružanog veoma opasnim, novim oružjem.
Ne moramo pogledati prethodne delove kako bismo pogledali ovaj, međutim, veoma je teško ceniti „Nije vreme za umiranje“ ukoliko ne znamo dešavanja iz prethodnih filmova, posebno „Spectre“, zato što je ovo nastavak. Takođe, „Spectre“ se smatrao razočaranjem, tako da je bilo potrebno da Krejg ostavi bolji utisak u ovom filmu.
„Kazino Rojal“, prvo Krejgovo pojavljivanje u ulozi Bonda je postavilo temelje za njegov lik u više aspekata, ali njegova ljubav – Vesper je jedan od ključnih za ovaj deo filma. Na samom početku kada Bond i Medelin Svon (Lea Sejdu) pristižu u Italiju, on veruje da će videti grob svoje Vesper. Međutim, prilikom dolaska na mesto gde je ona sahranjena desila se eksplozija za koju je Bond ubeđen da se dogodila zbog Medelin i da ga je ona izdala.
Ono što Džejmsa kao agenta vraća u igru bila je krađa virusa koji može da cilja DNK određene osobe. To ga opet povezuje sa CIA-om i njegovim prijateljem Feliksom Lajterom (Džefri Rajt) i jednim novim licem – Loganom Ešom (Ralf Fajns). On više nema status 007 i po prvi put je 007 žena – Nomi (Lašana Linč). Ona se ponaša veoma arogantno i sebično, kako bi se dokazala da je vredna svoje pozicije i trudi se da ne da mnogo prostora Bondu da još jednom pokaže zašto je on toliko dugo imao ulogu 007. Njena uloga nema, još uvek, dovoljnu jačinu za takve stavove i čeka se nastavak priče kako bi ona mogla da zasija u potpunosti.
Može se i jasno primetiti da između Džejmsa i Medelin ima iznenađujuće malo hemije, posebno ako uporedimo njega i Vesper u „Kazino Rojalu“. Ovaj nedostatak hemije je takođe bio problem i u prethodnom delu, „Spectre“. Postoji uvreženo mišljenje među ljubiteljima ovog serijala da je Vesper najbolja Bond devojka i da se do sada nijedna nije pokazala bolje u toj ulozi.
S druge strane, glavni negativac filma, Rami Malek, je u ulozi Safina. Po svom fizičkom izgledu se veoma ističe sa upečatljivim ožiljcima na licu, ali i po svom načinu govora i monolozima koje ima. Naravno da se svaki negativac na neki način oslanja na prethodnog, ali je Malekov lik u ovom u filmu zaista samo senka svih prethodnih negativaca. Ne nosi sa sobom određenu jačinu koja je u ovom delu i više nego neophodna kako bi se jedna era završila na pravi način. S tim u vezi, poslednji, konačni Krejgov neprijatelj je zaslužio da bude mnogo bolji i upečatljiviji.
Vizuelni efekti koje „Nije vreme za umiranje“ nosi sa sobom su ono što ga čini veoma gledljivim. Od uvodne sekvence koja je, prema nekim mišljenjima, čak i veoma poetična, pa preko plesne scene tokom koje se dešava pucnjava na Kubi, sve do poslednjeg trenutka i poslednjeg Bondovog pogleda u kameru. To je ono što Fukunaga često radi u svojim filmovima – daje prednost vizuelnom osećaju i efektu onda kada glavni fokus nije na samom zapletu filma.
Krejg ostavlja poseban pečat na franšizu Bonda. Od kada je izašao „Kazino Rojal“ uloga Bonda je dobila adrenalin, pokvarila ravnotežu jednog bezvremenog lika koji su održavali glumci pre Krejga. Ipak, „Nije vreme za umiranje“ nije imao taj efekat koji je imala uloga Bonda od prvog Krejgovog ostvarenja u ovoj ulozi. „Kazino Rojal“ i „Skajfol“ su ipak definisali eru Krejgovog Bonda i ovaj poslednji njegov film verovatno nije ono što će ljudi pamtiti, za razliku od dva navedena, što dovodi do razmišljanja da je možda sve ovo trebalo da bude gotovo i nekoliko filmova ranije.
Nema komentara