Ko danas vaspitava roditelje?

Sve veći broj roditelja, tokom poslednje decenije, savete o vaspitanju dece pronalazi na društvenim mrežama, gde influenseri i drugi kreatori sadržaja bez stručnih kvalifikacija često postaju relevantan izvor informacija. Stručnjaci to dovode u vezu sa dostupnošću digitalnih platformi i potrebom za brzim odgovorima na roditeljske dileme. Odgovornost za takvu praksu dele i kreatori sadržaja koji svoje iskustvo predstavljaju kao univerzalno rešenje i roditelji koji informacije ne proveravaju. Stručnjaci kao moguće rešenje ističu razvoj medijske pismenosti i oslanjanje na proverene izvore i kvalifikovane eksperte.

Nekada su roditelji prve savete o odgajanju dece tražili od svojih roditelja, pedijatara ili patronažnih sestara. Danas je dovoljno nekoliko sekundi pretrage na Instagramu, TikToku ili Jutjubu da algoritam ponudi na desetine video snimaka sa naslovima poput „Pet grešaka koje svaki roditelj pravi“, „Kako da dete zaspi za pet minuta“ ili „Metode koje garantuju poslušnost deteta“.

Takvi sadržaji imaju stotine hiljada pregleda, dok pojedini profili posvećeni konkretno roditeljstvu imaju više pratilaca od stručnih udruženja psihologa ili pedijatara. Iako deo autora jasno naglašava da je njihov ceo narativ oblikovan isključivo na temelju ličnog iskustva, u velikom broju objava granica između iskustva i stručnog saveta ostaje nejasna. Upravo u tome psiholozi vide jedan od najvećih problema. Psihološkinja Gordana Nikić, koja se bavi porodičnim savetovanjem, kaže da roditelji danas dolaze na razgovor sa unapred formiranim stavovima koje su usvojili na društvenim mrežama.

“Internet može biti koristan izvor informacija, ali algoritam ne poznaje razvojnu psihologiju niti specifične potrebe svakog deteta. Ono što je pomoglo jednoj porodici ne mora biti odgovarajuće za drugu”, objašnjava Nikić.

Nikić dodaje da se u praksi sve češće susreće sa roditeljima koji zbog kontradiktornih saveta postaju nesigurniji nego pre nego što su počeli da ih prate.

Foto: pixabay

Prema istraživanju Pew Research Center-a iz 2023. godine, gotovo polovina roditelja dece mlađe od 18 godina koristi društvene mreže kako bi pronašla informacije o roditeljstvu ili razvoju dece. Istovremeno, istraživanje pokazuje da veliki broj ispitanika priznaje da im različiti saveti često izazivaju dodatnu nesigurnost, jer nisu sigurni koji izvor je stručan, a koji nije.

Sličan trend beleže i evropska istraživanja. Organizacija EU Kids Online već godinama upozorava da digitalne platforme postaju jedan od glavnih izvora zdravstvenih i obrazovnih informacija, zbog čega raste značaj medijske i digitalne pismenosti odraslih, a ne samo dece.

Da društvene mreže mogu biti i izvor podrške i dodatnog pritiska potvrđuju i iskustva roditelja. Tatjana Mijić, majka trogodišnjeg dečaka, kaže da je nakon porođaja gotovo svakodnevno pratila profile koji se bave roditeljstvom.

“Imala sam osećaj da svi znaju bolje od mene. Svaki novi video govorio je da nešto radim pogrešno i počela sam da sumnjam u sopstvene odluke. Nakon razgovora sa pedijatrom, prestala sam da tražim odgovore isključivo na internetu i počela sam da informacije proveravam iz više izvora”, navodi Mijić.

Iskustva roditelja pokazuju da problem nije samo u tačnosti informacija, već i u načinu na koji se one predstavljaju. Kratki video snimci nude jednostavna rešenja za složena pitanja, dok algoritmi favorizuju sadržaje koji izazivaju emocije i veliki broj reakcija. Takav način komunikacije ostavlja malo prostora za objašnjenje da razvoj deteta zavisi od uzrasta, porodičnog okruženja, zdravstvenog stanja i drugih individualnih okolnosti.

Foto: Vitolda Klein

Brojni influenseri savete o roditeljstvu povezuju sa promocijom različitih proizvoda- od knjiga i onlajn kurseva do dodataka ishrani, edukativnih igračaka ili programa za uspavljivanje dece. U takvim slučajevima roditelji često ne mogu lako da razlikuju preporuku zasnovanu na iskustvu od plaćene marketinške kampanje.

Takvu praksu deo stručne javnosti vidi kao problem ne samo zbog mogućnosti širenja neproverenih informacija, već i zbog toga što se autoritet gradi na popularnosti, a ne na stručnim kompetencijama. Influenseri neretko odbacuju tvrdnje da preuzimaju ulogu psihologa ili pedagoga. Većina navodi da njihovi sadržaji predstavljaju lična iskustva i da ne mogu biti odgovorni za način na koji će ih publika protumačiti. Influenserka Ena Čubrilo smatra da javnost često pogrešno tumači sadržaj koji objavljuje.

“Nikada nisam rekla da sam psiholog niti savetnik. Govorim o onome što je pomoglo mojoj porodici i uvek preporučujem da se roditelji za ozbiljna pitanja obrate stručnjacima”, objašnjava Čubrilo.

Ona ističe da društvene mreže omogućavaju roditeljima da razmenjuju iskustva i međusobno pružaju podršku, što, kako kaže, ne bi trebalo poistovećivati sa stručnim savetovanjem.

Iako društvene mreže nisu regulisane tako da zabranjuju korisnicima da dele lična iskustva o roditeljstvu, granica između iskustva i stručnog savetovanja nije uvek jasno vidljiva. Kada se sadržaj predstavlja kao univerzalno rešenje za probleme u razvoju deteta ili kao stručna preporuka, otvara se pitanje odgovornosti autora, posebno ukoliko on nema odgovarajuće kvalifikacije.

U Srbiji oblast psihološkog savetovanja uređuje Zakon o uslovima za obavljanje psihološke delatnosti. Tim zakonom psihološka delatnost definiše se kao stručna delatnost koja se zasniva na naučnim saznanjima psihologije, dok je psihološko savetovanje prepoznato kao jedan od poslova koje mogu obavljati psiholozi koji ispunjavaju zakonom propisane uslove.

Zakon propisuje da se psihološka delatnost mora obavljati u skladu sa pravilima struke i Kodeksom etike psihologa, se zabranjuje obavljanje psiholoških postupaka koji nisu zasnovani na naučnim saznanjima. Istovremeno, zakon ne zabranjuje građanima da javno govore o sopstvenom iskustvu roditeljstva, zbog čega se najveći problem pojavljuje upravo u situacijama kada granica između iskustva i stručnog savetovanja postane nejasna. Upravo zbog toga stručnjaci smatraju da najveći deo odgovornosti ostaje na korisnicima i njihovoj sposobnosti da procene verodostojnost izvora.

Foto: pexels

Prema podacima UNICEF-a, digitalna pismenost više ne podrazumeva samo sposobnost korišćenja interneta, već i razvijanje kritičkog odnosa prema informacijama koje korisnici svakodnevno dobijaju putem društvenih mreža. Organizacija upozorava da su roditelji, jednako kao i deca, izloženi velikom broju neproverenih informacija koje mogu uticati na donošenje odluka važnih za razvoj i dobrobit deteta.

Bez obzira na različite stavove, sagovornici se slažu da su društvene mreže postale nezaobilazan izvor informacija za roditelje. Razlika nastaje u proceni ko snosi odgovornost za posledice. Psihološkinja Gordana Nikić zaključuje da odgovornost ne može biti isključivo na jednoj strani.

“Influenseri imaju odgovornost da jasno razgraniče lično iskustvo od stručnog saveta, platforme imaju odgovornost da označavaju plaćeni sadržaj, a roditelji da provere informacije pre nego što ih primene. Nijedan od ta tri faktora ne funkcioniše dovoljno dobro ako druga dva izostanu”, kaže Nikić.

Nikić ukazuje i na to da se najveći problem javlja kada roditelji, zbog poverenja koje imaju u kreatore sadržaja, počnu da odlažu obraćanje stručnjacima ili zanemare preporuke pedijatara i psihologa.

Upravo su zato stručnjaci usaglašeni oko stava da razvoj medijske pismenosti treba da obuhvati i odrasle, a ne samo decu. Kritičko vrednovanje izvora, provera kvalifikacija osobe koja daje savet i razlikovanje marketinga od stručne preporuke predstavljaju osnovne korake u odgovornom korišćenju digitalnih platformi.

Iako informacije na brojnim onlajn platofrmama mogu biti korisne i brzo dostupne, često nije jasno da li dolaze iz stručnih izvora ili iz ličnog iskustva autora. Zbog toga je važno da roditelji ne prihvataju sve što vide na internetu kao tačno, već da dodatno provere informacije i posavetuju se sa stručnjacima kada je to potrebno. Najveći izazov biva upravo u tome da se pronađe ravnoteža između brzog pristupa informacijama i kritičkog razmišljanja o njima.