Što ako su svi ljudi u osnovi dvoličnjaci i izdajnici? Što ako je pitanje samo za koji će cilj dopustiti sebi da budu takvi, pa taj cilj onda određuje hoće li se njihove dvoličnosti i izdajstva smatrati plemenitim ili ogavnim?
Zbog čega bi se recenzija knjige jednog Anonimusa otpočela citatom romana Vita Aktiva (Activa) Viktora Ivančića? Najpre, zbog istog subjekta, Uhode. Stupajući na Dip veb (Deep web) upravo postajemo jedna od uhoda, ne zbog toga da li ćemo pratiti nekoga ili ne, već zbog osećaja koju ta dubina pruža. Dakle, reč je o mimikriji, mogućnosti da se utopi u situaciju, biti neprimetan u datoj okolnosti i baš zbog toga ostvariti cilj, koji će u konačnici odrediti naša plemenita ili pak ogavna izdajstva.
Kao i svaka knjiga, Deep web postavlja pitanja i ne nameće se čitaocu sa odgovorima. Međutim, u ovom slučaju, to može biti i nedostatak. Naime, autor, koji se poslužio marketinškim trikom nazvavši Anonimusom (aludirajući na hakersku grupu, ali i na bezličnost koju donosi internet), najviše opisuje sopstvene muke u pisanju knjige, ali i teškoću dolaska do ikakvih saznanja o mračnoj strani interneta. Čitatelj, koji je knjigu u ruke uzeo sa željom da postane dobro potkovani haker, doživeće potpuno razočaranje kada shvati da je posle 250 pročitanih stranica podjednako laik za drugu stranu neta, kao što je bio i do tada, te da ni ne ume da pronađe pretraživač Tor, pregleda sajt Silk Road 2.0, a kamoli da naruči drogu, oružje, ubistva ili dečju pornografiju.
Kroz kratke priče autor naglašava svoj osećaj u sasvim nepoznatom svetu, za šta se najčešće služi metaforom Alise u zemlji čuda. Na putovanju kroz tu zemlju čuda čitatelj se, naizgled, upoznaje sa Deep web-om, pa tako može da sazna o aferama dva najpoznatija uzbunjivača Edvarda Snoudena i Džulijana Asanža, načinu na koji se kriminalci organizuju na internetu, mišljenje policije o tehnološkom kriminalu, očuvanja podataka na internetu, ali i o tome koji su razlozi da neko bude ubijen zbog odane tajne.
Ipak, knjiga će sigurno ostaviti onaj najbitniji efekat, a to je osećaj prismotre. Naime, već na početku autor objašnjava kako ostavljamo svoje tragove na internetu, te da od toga najviše koristi svakako imaju Yahoo, Gmail, Google, koji informacije o nama prodaju marketinškim agencijama. I doista, Veliki Brat je tu, nema lice, nema glas, ali zato prelepo sjaji. Uhoda, koju je opisao Viktor Ivančić, danas se sjajno koristi internetom i ne mora trčkarati za vama poput pudlice, nego mirno sedi u svojoj stolici i ispijajući kafu iz Starbucks-a, drži vas na oku, iliti na mreži.
Nije bilo potrebno dugo vremena da se tehnološki napredak iskoristi za dokazivanje naše dekadencije. Deep web, kao oaza privatnosti na nudističkoj plaži, nije nužno zlo, ali jeste sva zaslepljujuća blještavost ljudske animalnosti i pohlepe. Današnji internet je zasigurno sredstvo buduće kompromitacije onih koji se usude da lanu i na koncu iskažu svoje mišljenje.
Na kraju krajeva, da biste uopšte došli do ovih reči, koliko ste nesvesnih klikova napravili, koliko ste samo informacija o sebi, danas bezazlenih – sutra po vas opasnih, odali? Pitanje za milion dolara: Koliko sluzav je vaš trag?
Nema komentara