Tradicionalono izvođenje predstave „Krcko Oraščić“ godinama je jedan od najposećenjih i najpoznatijih pozorišnih komada tokom praznika koji već početkom decembra beleži veliki broj rezervisanih i prodatih karata. Balerina Minja Jokanović već tri godine na sceni dočarava glavnu ulogu devojčice Klare, koja za nju predstavlja jednu od najznačajnijih u dosadašnjem karijernom ostvarenju. Minja je na baletskoj sceni još od srednje škole, uživa u svom poslu i napreduje u karijeri, iako ima samo 21 godinu iza sebe ima brojne uspehe sa takmičenja i učestvovala je u većini vrhunskih baletskih ostvarenja igranih od kad je ona zaposlena u Srpskom narodnom pozorištu.
Foto: Privatna arhiva sagovornice
Sa kakvim izazovima i prilikama se susreću baletski igrači u Srbiji nakon završene srednje škole? Postoji li opcija za dalje školovanje u Srbiji, ili je to moguće samo u inostranim zemljama, osvešćenijim o vrednostima i značaju baleta?
Balerine posle završene srednje škole imaju priliku da se školuju na Intitutu za umetničku i igru u Beogradu, to jejedan vid privatnog nastavka obrazovanja koji se može upisati da bi se dodatno unapredila tehnika i igra ili da usavrši pedagogija, neophodna za rad u baletskoj školi. Mi imamo dva izbora, prvi je da gradimo igrčku karijeru u pozorištu, dok je drugi da se oprobamo kao baletski pedagozi u prosveti. Po mom mišljenju baletski igrači su veoma zapostavljeni u našoj državi i ponekad se ne nalaze ni u drugom sporednom planu, uprkos tome što je to jedna prelepa i kompleksna umetnost, mnogo više cenjena u Evropi i ostatku sveta. Takođe, baletske predstave su daleko manje posećene i pridaje im se minorni značaj u odnosu na neke druge grane umetnosti koje uživaju veću pažnju kod nas.
Imate li u planu nastavak školovanja u inostranstvu i da li ste imali iskustva sa sličnim opcijama i ponudama do sada?
Moj prvobitni plan bio je da nakon završene srednje baletske škole, svoju karijeru nastavim da gradim u Sloveniji, ali zbog stanja sa kovidom, ta prilika mi je izmakla. Odlučila sam da se zaposlim u Novom Sadu u Srpskom narodnom pozorištu i trenutno sam zadovoljna uslovima i atmosferom na radnom mestu, kao i mojim dosadašnjim ostvarenjem i napretkom. Ne isključujem mogućnost da bih kasnije volela da steknem novo iskustvo u drugom pozorištu, u stranoj državi, gde bih imala priliku da upoznam nove ljude, igram i napredujem u kolektivu, drugačijem od ovog na koji sam navikla i radiću na tome da razvijam karijeru u nekom za mene do sad, nepoznatom i inovativnijem pravcu.
Predstava „Krcko Oraščić“ neizostavni je deo svake praznične euforije na pozorišnom repertoaru. Vi već treću godinu za redom igrate solo, glavnu ulogu devojčicu Klaru. Koliko se Vaš odnos prema ovoj ulozi izmenio tokom godina, kako je sada doživljavate i da li sa istim elanom i uzbuđenjem pirstupate pripremanju predstave?
U tradicionalnoj i vrlo poznatoj predstavi „Krcko Oraščić“, glavnu ulogu Klare igram već treću godinu, prvi put sam je igrala vrlo mlada sa 18 godina, dok još nisam bila potpuno formiran igrač i tokom ovih godina uviđam koliko sam iskustva stekla i koliko sam napredovala, te mi ova naizgled ista uloga donosi svake godine nova iskustva i proživljavam je na drugačiji način, kako što se tiče baletske tehnike, tako i po pitanju igre i ekspresije na sceni. Sada mi je mnogo lakše da je iznesem, više uživam, posvećenija sami pod manjim stresom tokom priprema u odnosu na prethodne godine, kroz Klaru sazrela sam i ja. Zadovoljna sam što to primećuju i drugi, ne samo ja, dobijam pozitivne kritike od koreografa i ljudi koji su svakodnevno na probama sa mnom tokom svih ovih godina. Uloga Klare mi je izuzetno draga i bliska srcu jer volim ovu predstavu koja je izuzetna, pogotovo za decu i mlade koji me nekada i prepoznaju na ulici i traže da se uslikaju sa mnom, tada mi bude puno srce jer mislim da je dečija ljubav pravi pokazatelj da sam odlično odigrala ulogu jer sam doprela do njihovih srca i to mi je najveći nauk i poklon koji sam dobila od ove predstave.
Tokom dosadašnje igračke karijere, koje uloge su na Vas ostavile najveći utisak, koje su Vam bile najznačajnije i najdraže i zbog čega?
Nadovezaću se na prethodno pitanje, gde želim da istaknem da mi je uloga Klare u „Krcku Oraščiću“ najdraža i do sada najznačajnija u karijeri. Jedna od omiljenih uloga mi je iz predstave „Kopelija“, gde tumačim jednu od Svanildinih drugarica koja je neustrašiva i hrabra, ali i nestašna i podložna čestim nevoljama. Mislim da me ta uloga najbolje karakterno opisuje, dok igram na sceni osećam se kao da sam to prava ja, mogu publici u potpunosti da prenesem osećanja. U predstavi „Labudovo jezero“ tumačim italijansku princezu, jednu od takođe meni bitnih uloga koja podrazumeva kraću, ali veoma tehnički zahtevnu varijaciju. Ponekad se desi da mi neka koreografija ne prija, da se nisam dovoljno pronašla u ulozi, ali se svaki put potrudim da dam sve od sebe i prikažem se u najboljem svetlu i da dovedem igru do savršenstva i vrhunca.
Od malih nogu ste na sceni. Postoji li sada, posle toliko godina, strah ili tremai da li možete da opišete emociju koju osetite na sceni kada izvodite solo?
Trema je uglavnom prisutna, nekad više, nekad manje, ali godinama, kako stičemiskustvo, naučila sam da je kontrolišem. Kada sam išla u srednju školu, imala sam velikiproblem sa tremom, znala sam ponekad da zaboravim koreografiju. Razgovarala sam sapsihologom i pomogao mi je da vremenom savladam strah. Kada igram ansambl uloge, strah je znatno manji jer imam podršku drugih igrača i nismo sami na sceni. Međutim, dokspremam solističke uloge, prisutna je veća, ali pozitivna trema. Najveći strah imam preodlaska na scenu jer nisam još videla publiku i osetila atmosferu, ali kada zakoračim napodijum i krenem da igram, sve probleme zaboravim u par sekundi.
Kako uspevate da uskladite privatni i poslovni život, koliko napora ulažete i kako održavate balans? Kakvi su vam planovi iciljevi koje biste da ispunite u budućnosti po pitanju dalje karijere?
- Baletski igrači moraju da imaju svoj prioritet, naše telo mora da se odmara i treba daimamo dobar i dovoljno dug san ukoliko je to moguće. Ceo život sam vodila računa o tome,meni je moj posao prioritet. Naravno nikad neću zapostaviti porodicu i prijatelje, a i oni imajurazumevanja. Cilj mi je da u narednom periodu igram i posvetim se napretku u baletu koliko god je to moguće, dok sam još mlada i dok mi je telo u najboljoj formi i dok imam snage više nego ikada. Trudiću se da istrajem, razvijem i usavršim solo karijeru koju sam tek počela da gradim. Kada to više ne budem u mogućnosti, volela bih da promenim profesiju na rad sa decom i podučavanjem plesa, ali ne isključujem mogućnost da bih se bavila i nečim potpunom različitim od baleta.Ne želim da ostanem na samo jednoj vrsti iskustva, uložila bih svoju kreativnost i sposobnost u svrhu različitih mogućnosti koje se mogu stvoriti preda mnom. Otvorena sam za svakakve mogućnosti i nova iskustva, želim da oprobam u što više prilika, kako u baletskoj karijeri, tako i u drugim aspektima života.Na kraju karijere želim da otvorim privatnu školu klasičnog baleta pa da uklopimbalet i pedagogiju zajedno jer volim rad sa decom.
Koje predstave i nove baletske uloge spremate za sledeću pozorišnu sezonu u 2024. godini?
U martu počinjemo da spremamo novu predstavu „Otelo“ sa koreografom Tomislavom Simićem, premijera je planirana za maj, još nam nisu dodelje uloge, ali nadam se dobroj saradnji sa novim koreografom i zanimljivoj ulozi kojoj ću moći da pristupim najbolje što umem. Pored toga, još jedna nova uloga koju spremam je Amor Kupidon, bog ljubavi u predstavi „Don Kihot“ postavljenoj još pre 12 godina. Radujem se novom iskustvu i nadam se da će mi poći za rukom da se dokažem u ovoj novini što bolje.
Nema komentara