Momci iz zagrebačkog pop punk benda KinoKlub izdali su EP pod nazivom Henganje nakon više od tri godine pauze. EP se sastoji od šest pesama, dok je za pesmu Slatka tajna, a nije slatkiš urađen i spot.
Sudeći po broju pregleda koje Henganje ima na YouTube kanalu, jasno je da je odlično prihvaćen i da je KinoKlub jedan od uspešnijih mladih pop punk bendova kako u Hrvatskoj, tako i u regionu.
Povodom promocije EP-a imali su dva nastupa u Srbiji, jedan u Novom Sadu, krajem 2014. godine, a drugi u Beogradu krajem prošlog meseca gde su nastupili sa bendom Tea Break. Tom prilikom pevač ovog benda Luka Tomaš razgovarao je sa nama kako o atmosferi sa nastupa, tako i o poslednjem izdanju benda, EP-u Henganje.
Ovo je već drugi put da ste svirali sa beogradskim Tea Break-om. Kako ste se uklopili, i kakvo je henganje sa njima?
Tea Break su super ekipa i ovaj put smo se uspjeli malo više družiti, vidim da baš sad sviraju po Hrvatskoj nešto i drago mi je zbog toga.
Ovo vam je drugi nastup u Beogradu, iako, kada ste prvi put bili, Goran nije svirao sa vama. Da li se promenilo nešto od prošlog puta?
Ništa se nije značajno promijenilo, a i da se mijenjaju ljudi u bendu, KinoKlub ostaje ista priča, to su sve prijatelji koji ulete ili izlete, svi smo si svoji.
Koji su vaši utisci sa nastupa iz Beograda i Novog Sada? Gde je bolja atmosfera?
Atmosfera je bila jednako dobra, mi smo prezadovojni čim ljudi sudjeluju, a toga je bilo na pretek u oba grada, a znam da je u Beogradu bilo puno Novosađana. Hvala im što su došli!
Napravili ste pauzu od tri godine kada su u pitanju nastupi u Srbiji. Zašto vam je trebalo toliko dugo da se vratite?
Zato jer nismo postojali uopće. Tek kad smo se reformirali krenuli smo svirati ponovo i prirodno je da dođemo i do Srbije zasvirati.
Zbog čega ste se odlučili da pevate na maternjem jeziku?
Pa pošto su nam svi drugi bendovi u kojima smo svirali bili na engleskom, to je bila ideja baš namjerno da sviramo pop-punk na hrvatskom, i drago nam je da je tako, ispočetka je bilo nezgodno i čudno uopće pisati na hrvatskom, ali smo se navikli i prihvatili to potpuno.
Kako bi se mogla opisati hrvatska pank-rok, pop-pank scena?
Ima je.
S obzirom na to da svirate pop-pank, verovatno to slušate i inače? Ko su neki od vaših muzičkih uzora?
Pa nemamo neke bendove koji su nam plafon, svako u bendu ima malo drugačije ukuse. Ja sam više emo, Damjan je više melodični pank devedesetih, Mario isto, a Goran je više ovo sve novije, kao što su A Day To Remember, The Story So Far i slično.
Promo video za vaš poslednji EP Henganje snimili ste u kolima. Kako ste došli na tu ideju?
Na probi, ono, slučajno kao zajebancija, i ispalo je super što se nas tiče. Idemo onim principom - zašto ne?
Sa albuma Ajmo klinci najviše se izdvojila pesma Za nju. Za koju pesmu sa ovog EP-a misliš da bi mogla toliko da odskoči?
Nijedna, EP je više cjelina.
Imate li omiljeno mesto za svirku?
Gdje god su dobri ljudi, nama je tamo dobro.
Možeš li da pojasniš omot za Henganje?
To su neke fotografije koje sam fotkao kad sam bio u Bostonu prije 2 godine sa bivšom curom, hodali smo po jednom predgrađu pored mora i bio je divan dan koji smo proveli skupa, mali dokument tog vremena.
Koliko je lakše kad u bendu imate dva reditelja?
Nije, svako onda ima nešto za nadodati. Mario je redatelj, ja sam se samo malo okušao u tome.
Rekao si da ćete u trećem mesecu početi sa snimanjem albuma i da će biti gotov na leto. Koliko se držite tih planova?
Ne držimo ih se, ups!
Nema komentara