VLADIMIR MUNĆAN: Adrenalinski kadrovi koji vas vode u središte akcije

Trkački dronovi u proseku za jednu sekundu dostižu brzinu od sto kilometara na čas što je, poređenja radi, više nego najveće ubrzanje kod Formule 1. Kako bi bio “na visini zadatka” i mogao brzo da reaguje, dron pilot preko naočara prati sve ono što dron vidi kamerom u datom trenutku.

Foto: Privatna arhiva

Vladimir Munćan, grafički dizajner i dron pilot iz Novog Sada, bavi se upravo “letenjem iz prvog lica”, video produkcijom i prikazivanjem različitih lokacija iz ove jedinstvene perspektive, a najbrži dron koji je napravio dostiže u sekundi brzinu od 230 kilimetara na čas. Iza sebe ima više od pedeset snimljenih projekata, pobedu na prošlogodišnjem takmičenju organizacije RC dron Srbija u Svilajncu, a njegovi kadrovi mogu se videti i u nekoliko domaćih muzičkih spotova. Dronovima je, kako kaže, počeo da se bavi iz hobija, kada je pre dve godine preko interneta poručio svoju prvu “igračku”.  

– Prvi dron je bio sitan, kućni, sa jako lošom kamerom koja je pravila jako loše fotke, ali je ipak nešto pravila. Sa njim sam se igrao, postalo mi je zanimljivo, pa sam odlučio da uzmem neki ozbiljan, “pravi” dron, da mogu da radim sa njim. Počeo sam da tražim veće dronove, najpre klasične, pa onda i trkačke. Kod trkačkih dronova nije toliko poenta u mirnom snimanju koliko u tome da se u potpunosti uživiš u samo iskustvo. Samo upravljanje dronom jeste letenje u realnom vremenu.  

Osim što upravljaš dronovima, ti ih samostalno i sklapaš. Koja je razlika između kupljenog, “gotovog” drona i onog koji sam sastaviš?

– Slično kao kada kupuješ kompjuter – možeš uzeti gotovu konfiguraciju, ali uvek će biti bolji kada ga sam sastaviš, zato što kada sam sastavljaš biraš najbolje delove, dok se za gotove komplete uvek na nečemu štedi. Možeš uzeti gotov dron i on ne mora biti loš, ali uglavnom svi koji se bavimo trkačkim dronovima sami sklapamo svoje dronove. Početnici uzmu gotov, pa ga u nekom trenutku slupaju, moraju da ga poprave i tako nauče kako se to radi, pa onda počnu da sklapaju svoje, ali uglavnom je uobičajeno da svi sklapaju svoje dronove. 

Koliko su padovi učestali? Koliko je tvojih dronova stradalo?

– Uuuhh (smeh), na svakom letenju po bar 2-3 pada, uglavnom ne smrtonosnih, oni su retki. Dronovi su poprilično izdržljivi. Ako se zaletiš 100 km/h u betonski zid, on će samo da se odbije i da nastavi da leti. Smrtonosni padovi su uglavnom greška pilota koji pokušava da uradi nešto što ne bi trebalo. Prošle godine mi je tako dron završio u Dunavu. Zvao sam ronioca koji nije uspeo da ga nađe, ali ja sam bio ubeđen da je on i dalje tu i da nije otplutao. Išao sam kad god padne Dunav da pogledam da li je možda isplivao, da bih ga na kraju posle skoro godinu dana našao i isplivao ga iz Dunava. Dron je gotov, tu nema preživljavanja, ali kamera je preživela i imam snimak tog incidenta kako upada, tone i kako pišti svojih poslednjih sat vremena.

Snimao si nedavne proteste?

– Da, imao sam situaciju i dok sam leteo iznad protesta, hteo sam da uhvatim atmosferu na samom protestu i da letim malo niže sa dronom koji jeste namenjen za tako nešto – on ima štitnike i ne može nikoga da povredi, ima težinu ispod 500 grama i kreće se dosta sporo – toliko sporo da je lik sa barjakom uspeo da ga obori. Dron je pao negde dole među demonstrante, kroz naočare sam gledao kako ga ljudi gaze. 

Kako izgleda tvoja priprema za letove?

– Napunim baterije, pripremim dronove, proverim da li su dobili batina na prethodnom letenju i pre letenja popravim te kvarove. Odem na teren, prošetam, pogledam lokaciju da upamtim gde su svi prolazi, vizualizujem šta bih sve na toj lokaciji mogao da radim i gde sve mogu da radim trikove. Prvu bateriju trošim na takozvano “skautovanje” – letim polako da zapamtim gde su opasnije zone i gde treba pripaziti. Nakon toga izvodim trikove ili dok ne potrošim baterije, ili dok ne potrošim dronove. Kada vežbam za trku uzmem simulator da se prisetim kako to ide, jer trkanje je sasvim druga disciplina naspram snimanja koje inače radim. 

Kako funkcioniše simulator?

– Za sve ljude koji žele da počnu da se bave FPV-om (First Person View), prva preporuka jeste kupiti samo kontroler. Taj kontroler se poveže na kompjuter i simulator se pokrene isto kao i bilo koja igrica za kompjuter, jedina je razlika što se umesto džojstika koristi baš taj kontroler koji će se kasnije koristiti i za dron. Na taj način, dok vežbaš na simulatoru, istovremeno vežbaš i mišiće na ruci, kako treba da držiš kontroler i kako treba da se ponaša sve.

Trkački dronovi su rastući trend na svetskom tržištu. Koliko su oni zastupljeni kod nas?

– Recimo da u Srbiji ima između sto i dvesta ljudi koji se bave trkačkim dronovima. Za sada postoje dva kluba, RC dron Srbija i Archibald racing. Što se tiče takmičenja, sada se sve zaustavilo zbog korone, ali uglavnom bude po šest-sedam trka godišnje. Najveća obično bude u septembru u Beloj crkvi i to je veliki događaj na koji dolaze piloti iz čitave regije, bude i Čeha, Poljaka, Bugara, Makedonaca – svi dođu. 

Budući da dron tehnologija stalno napreduje, na koji način hvataš korak sa aktuelnostima?

– Najaktuelnija stvar na svetskom tržištu jeste pravljenje mnogo većih dronova koji će nositi velike kamere za ozbiljniju produkciju, ali to je dosta teško i skupo. Što se tiče inovacija u mom radu, imam dva projekta u toku od kojih je jedan 360 kamera na dronovima, a drugi je dron za HD strimovanje direktno sa trkačkog drona. Lajv prenosi sa klasičnih dronova postoje odavno, ali nedavno je izašao softver koji to omogućava i trkačkim dronovima. To je posebno interesantno za, na primer, strimovanje ili prenošenje snimka putem video bima na moto trkama. Dron u tom slučaju može uživo da pruži kadrove na metar-dva od same akcije. To su kadrovi koji vas vode u središte akcije, da vam proradi adrenalin dok gledate kako to izgleda.

Kolika je potražnja za dron snimcima u domaćoj video produkciji?

– Za klasične dronove odavno postoji tržište i odavno su traženi. Što se tiče trkačkih, to je nešto novo i dinamično što se tek probija. Ko god vidi kadrove zainteresuje se, a trenutno su najtraženiji u muzičkim spotovima. Dok “prizemene” kamere, čak i kada su na kranu, imaju relativno statičnu poziciju i ograničenu količinu pokreta koje mogu da ostvare, kod trkačkog drona ta količina pokreta je neograničena i on snima sve pokretne kadrove. On nije ni za šta zakačen, ima potpunu slobodu da se kreće u prostoru i uhvati bilo koji ugao za bilo koji kadar. Prizemna kamera ne može da leti naopačke (smeh).