Studentkinji druge godine filozofije Oliveri Batić dodeljena je nagrada za doprinos razvoju društvenih i humanističkih nauka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Priznanje za najperspektivnijeg studenta na ovoj katedri, Oliveri je dodeljeno u okviru programa obeležavanja šezdesetogodišnjice rada ovog fakulteta.
Olivera Batić rođena je u Novom Sadu 1994. godine. Završila je Karlovačku gimnaziju gde se prvi put susrela sa filozofijom i istog trenutka je znala da će ova nauka postati izuzetno značajan deo njenog života. Upisavši studije filozofije, pokazala je ogroman potencijal za dalji razvoj naučne misli u ovoj oblasti, što je ova nagrada i potvrdila. Priznanje za doprinos razvoju društvenih i humanističkih nauka je nagrada koju Filozofski fakultet dodeljuje najboljem studentu određenog smera. Odluku da nagradu dobije Olivera Batić jednoglasno su doneli profesori Katedre za filozofiju Filozofskog fakulteta.
Kakav je osećaj već u drugoj godini dobiti nagradu za najperspektivnijeg studenta na katedri za filozofiju?
Osećaj neverice. Prva misao pri saznanju ovakve vesti sadržinski je bila obojena onom vrstom zatečenosti, u smislu zar ja, kako, zašto… Pa se potom u meni stala razvijati polemika, da li ja ovo zaslužujem. Misao o tome, kako uopšte ja, nije našla udovoljenje ili takoreći odgovor, samim tim što nisam u dotičnom trenutku polazila za niti iole prozirnim osećajem, do neke zbunjenosti, a istovremeno i ushićnosti. Sama činjenica da sam druga godina, te saznanje da je priznanje dodeljivano pod okriljem Katedre za filozofiju u celini, otvara i pitanje da li moje studiranje, moj rad, stvarno toliko vrede. Svesna sam osećanja odgovornosti i obaveze prema sebi, daljem radu i rezultatima svojih zalaganja.
Sa filozofijom ste se prvi put susreli u srednjoj školi. Da li se vaše mišljenje o filozofiji, koja je postala vaš profesionalni izbor, promenilo u odnosu na vaše srednjoškolsko obrazovanje?
Zapravo, ovo se neretko i nameće kao misao, posebno kada treba da obrazložim momenat prelamanja prilikom odabira ovih studija. Otuda, kada težim da istaknem način ulaska, ili svojstvenosti skoka u filozofiju, jasno je da se to odigralo nakon prepuštanja da se sve većom razrešenošću predstave o tome šta ona jeste, u nju i upliva. Svakako da se ovo sada ne naziva viđenjem, već življenjem filozofije. Dakle, ono kako se ondašnji domet činio impresivnim, pri prvom susretu sa predstavom filozofije kao kakvom sabranošću učenja, zaista se nije dao zaodržati. Potom se, sve sada čini takvim da se svakim ponovnim skokom sve više njen predmet, te ujedno i filozofija sami raskrivaju, i to neretko u momentima izvesne ekstatičnosti, kojom se ona doseže punim volumenom bića. Utoliko, preobratilla se u ono što je upriličilo i moju malenkost dostojnom specifičnosti tog uživanja.
Pored rada i talenta, šta je neophodno za napredovanje i uspeh u studiranju?
Svakako da je nužna uloga profesora, kao vodilja kroz ono što u krajnjoj liniji mora biti projektovano kroz individualni patos i artikulaciju misaonog pohoda istinskog „ljubitelja mudorosti’’.
Očigledno je da ćete se u životu baviti filozofijom. Čemu biste se posvetili u daljem radu?
Ako bih planirala život, živela bih planirajući. Međutim, uvek već osvešćujući ono što sada jesam, živeću filozofijom.
Šta je za vas filozofija?
Filozofija je život.
Nema komentara