Povodom obeležavanja 7. aprila, Međunarodnog dana zdravlja, nadležne ustanove kroz različite akcije, tribine i predavanja žele da ukažu na važnost i značaj psihofizičkog stanja svakog pojedinca.
foto: actmtc.com
Na skupštini Svetske zdravstvene organizacije (SZO) održanoj od 24. juna do 24. jula 1948. godine u Ženevi donesena je odluka da se 7. april obeležava kao svetski dan zdravlja.
Osim zdravstvenih ustanova, ovaj dan obeležavaju nevladine i vladine organizacije, ali i državne institucije (Vlada Republike Srbije). Glavna ideja kojom se stručnjaci iz ove oblasti vode jeste da se svake godine ukaže na najčešće zdravstvene tegobe pacijenata širom sveta. Biraju se godišnje teme koje su u fokusu zbog svoje manje ili veće zastupljenosti, s ciljem da se u globalnom društvu razvije klima prevencije tj. ranog otkrića potencijalne bolesti u početnom stadijumu i da se na taj način spreče teže komplikacije.
Godine 1950, kada je svetski dan zdravlja i zvanično prvi put obeležen, tema je bila „Upoznajte svoj zdravstveni sistem“. Ovogodišnja tema je posvećena vektorskim zaraznim bolestima, pod sloganom „Vektorske zarazne bolesti: mali ubod, velika opasnost“. Protekle dve decenije ova grupa bolesti svakako spada u rastuće i goruće probleme koji su od javnog zdravstvenog značaja.
Na 100.000 ljudi u Srbiji godišnje 13 oboli od vektorskih zaraznih bolesti, koje najčešće prenose komarci, peščane muve i krpelji. Na mestu ujeda javlja se bubuljuca, da bi se potom crvenilo proširilo uz povišenu telesnu temperaturu, glavobolju, bolove u mišićima i zglobovima. Lokalne limfne žlezde mogu biti uvećane i bolne. Ukoliko se ne leči u početnoj fazi, posle 6 do 8 nedelja, može doći do lajmske bolesti, koju karakteriše zapaljenje moždanih opni ili nerava, zglobova, srčanog mišića i drugih organa.
Lekarka opšte prakse dr Zdenka Andrić kaže da se ove godine broj pacijenata zaraženih ovim vrstama bolesti nije značajno povećao, ali da je to i dalje veliki broj:
- Jedan od većih problema zdravstvenog sistema u našoj zemlji jeste to što se, i pored velikog broja obolelih, javlja nedostatak stručnog kadra, usled čega neretko dolazi do nezadovoljstva među pacijentima - kaže doktorka Andrić.
Vektorske zarazne bolesti uglavnom su endemskog karaktera i zauzimaju 17 odsto celokupnog globalnog opterećenja zaraznim bolestima. Najsmrtonosnija među njima je malarija, od koje u svetu godišnje umre 1,2 miliona ljudi, pretežno dece mlađe od pet godina, sa tla afričkog kontinenta. Osim malarije, najzastupljenije bolesti ove vrste su denga, lajšmanijaza i groznica Zapadnog Nila.
Maja Bugarski, studentkinja treće godine medicine univerziteta u Novom Sadu, smatra da su stručne greške u profesiji nešto što se ne prašta:
- Odnos lekara prema bolesniku može da utiče na međusobno poverenje, jer lekar mora da ima vremena da sasluša problem i da na eventualna pitanja pacijentu odgovori jezikom koji on razume – kaže Maja Bugarski i dodaje da je veliki problem zapostavljanje pacijenta i neodgovornost lekara.
Debora Santo, studentkinja Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, ističe da je generalni problem mali broj zaposlenih i konstantne gužve usled čestih sistematskih pregleda
- Prošle nedelje imala sam problem kada sam, ne znajući da mi je zdravstvena knjižica greškom poništena, otišla do lekara, pa su me poslali u administraciju i potom vratili na kraj reda, bez obzira na to što kao student imam pravo na besplatnu zdravstvenu zaštitu do 26. godine.
Stručnjaci su se složili da bi briga o samom sebi i odgovoran odnos prema potencijalnim zdravstvenim tegobama umnogome pomogli u većini slučajeva. Zato, da bismo bili zdravi, treba da sprovedemo i izvesne mere prevencije i poštujemo savete lekara.
Nema komentara