Da su pojedine nezavisne institucije u Srbiji u poodmakloj “rem” fazi sna, te da ne služe svrsi zbog koje su osnovane, potvrdio je ovogodišnji slučaj monitoringa izveštavanja medija tokom kampanje za predsedničke izbore u Srbiji 2017. godine.
Foto: Pixabay
Civilni sektor je na vreme shvatio da će zapravo ostati jedini izvor validnih informacija o radu emitera tokom tog perioda, a problem zbog “spavanja” Regulatornog tela za elektronske medije (REM) tek će doći pred oči javnosti. Naime, Pokret Podrži RTV zahtevaće od Skupštine Srbije da pokrene javni dijalog o radu REM-a zbog niza spornih odluka kojih je bilo više, a počevši upravo od one da ne nadgledaju predsedničku izbornu kampanju.
Kako je za Fairpress rekla predstavnica Podrži RTV Maja Leđenac, ovaj Pokret sproveo je sopstveni monitoring i uočene nepravilnmosti prijavio REM-u uz pomoć mehanizma za pritužbe gradjana, ali se na samom kraju procesa ispostavilo da baš te prijave nisu navedene u izveštaju na sajtu te institucije. Pokret je po zakonu o pristupu informacijama od javnog značaja tražio i od samog REM-a dokaz o primeljenim prijavama, ali ni u tom dokumentu nije navedeno više od stotinu Pokreta Podrži RTV, koje su se odnosile uglavnom na rad pokrajinskog javnog servisa Radio-televizije Vojvodine tokom kampanje.
– Kao da se nisu dogodile. O svim prijavama smo uredno obaveštavali javnost i imamo dokaz da smo ih poslali. Dva su moguća scenarija – ili je neko u REM-u namerno uklonio pritužbe koje smo slali na rad RTV-a i time načinio ozbiljan prestup, ili REM nije omogućio građanima da koriste čak ni onaj mehanizam koji je bio najavljen. I u jednom i u drugom slučaju, neko mora da snosi odgovornost i mi ćemo taj slučaj isterati do kraja – kaže Leđenac za Fairpress.
Prema mišljenju Pokreta, propusti koji su uočeni tokom predizborne kampanje, a na koje su ukazali REM-u i na koje se on oglušio, predstavljaju vrhunac nepravilnosti u radu ovog tela.
– Afere koje su pratile izbor članova Saveta REM-a rezultirale su vrlo sumnjivim izborom članova upravnih odbora oba javna servisa u Srbiji. Nenadležnima su se proglasili i u kampanji kada su saopštili da zbog tehničkih problema neće raditi monitoring medija, iako je to njihova zakonska obaveza, te da će umesto toga reagovati po pritužbama. Onda se ispostavilo da su za njih čak i naše prijave nepostojeće – navodi Leđenac.
REM spava dubokim političkim snom
Pažnja na nadležnosti REM-a i na činjenicu da nije sprovodio monitoring predizborne kampanje, ponovo je skrenuta nakon vesti da Agencija za borbu protiv korupcije, po prijavi Biroa za društvena istraživanja (BIRODI), proverava da li je tadašnji predsednik Vlade, a današnji šef države Aleksandar Vučić zloupotrebio funkciju tokom predizborne kampanje.
Odlukom REM da ne monitoruje izbornu kampanju, otvoren je ogroman prostor da funkcioneri bez ikakve zadrške zloupotrebljavaju svoju poziciju u propagandne svrhe. Nezavisni monitorinzi, koje je uglavnom sprovodio civilni sektor, upućuju upravo na to da je Vučić imao nesrazmerno veću zastupljenost u medijima u odnosu na ostale kandidate.
– U javnosti se često raspravljalo o tome kako ne postoji mehanizam koji bi sankcionisao zloupotrebu funkcije, a članom 29 Zakona o Agenciji kaže se da je funkcionerima zabranjeno da koriste javne resurse tokom izborne kampanje. Mi smo utvrdili oko 18 slučajeva u kojima je to prekršeno, ali smo poslali sedam slučajeva u kojim je to najočiglednije kako bismo proverili da li sistem funkcioniše – poručuje direktor programa BIRODI-ja Zoran Gavrilović.
Novinarka i članica Saveta za štampu Tamara Skrozza u ovom u slučaju ne očekuje ništa od REM-a ili Agencije, jer kako kaže, da su “državne agencije htele bilo šta da urade, to su mogle da učine na početku kampanje”. Prema njenom mišljenju, REM je morao da kontroliše kampanju, jer se prema navodima člana 22 Zakona o elektronskim medijima upravo ta institucija brine o doslednoj primeni zakona. Osim toga, u članu 47 navodi istog zakona, navodi se da on mora političkim strankama, koalicijama i kandidatima u toku predizborne kampanje obezbediti zastupljenost bez diskriminacije.
– Prema tome, ako je REM taj koji bi trebalo da kontroliše sprovođenje Zakona, onda je trebalo da kontroliše kampanju. REM ima strašno velike nadležnosti i strašno veliku moć. Problem je u tome što tu moć zloupotrebljava, a ne bi smeo. Oni mogu po sopstvenom nahođenju da određuju šta je njihov posao i šta stoji u zakonu – ukazuje Skrozza.
Međutim, advokat i stručnjak za medijsko pravo Slobodan Kremenjak navodi da se na osnovu odredaba zakona, REM-u ne može nametnuti obaveza da radi monitoring kampanje. Za njega je problematično to što ovo telo prekida praksu koju je samo uvelo.
– Sada se postavlja pitanje, ako je to praksa i tradicija koju je sam REM uveo i koja je bila dobro prihvaćena u javnosti, koje je njihovo opravdanje da to sada ne urade. Zašto nama to nedostaje? Zato što bismo mogli da uporedimo dva izvešaja i da kažemo da je sada očigledno gore nego što je bilo prošli put. Ili, hipotetički da zamislimo, da je bilo bolje – smatra Kremenjak.
Ostatak teksta u kom se postavlja pitanje da li REM ne želi da objavljuje podatke, iako ih ima, kao i zbog čega su to građani postali čuvari zakona, pročitajte OVDE.
Nema komentara