Šteta od poplava koja je nastala izlivanjem Novoselskog potoka 14. i 15. maja u delovima Sremske Kamenice i Paragova i dalje se otklanja. Voda je oštetila nekoliko desetina kuća i u potpunosti uništila mnoge bašte i poljoprivedna dobra.
Meštani ulica Vase Stajića i Kneza Mihaila, koje su najviše pogođene, nezadovoljni su reakcijom nadležnih službi i smatraju da je akcija cišćenja bila spora i neorganizovana.
– Videli smo da su bili iz svih službi, od komunalne policije do Zavoda za igradnju grada, ali cela akcija je bila dosta spora, niko nam nije rekao koji je plan rada. Mehanizacija je stajala u dvorištima po nekoliko dana, i najveći posao smo obavili mi sami, organizovano i uz pomoć volontera – kaže meštanka Marija Konžul.
Građani su ponovo pokrenuli prikupljanje potpisa za oživljavanje plana za regulaciju toka. Iz kabineta predsednika Mesne zajednice Sremska Kamenica Ljubomira Lasice rečeno nam je da se na osnovu prigovora građana može upititi predlog gradskim insitucijama za reševanje ovog problema i da je to već učinjeno nekoliko puta.
– Mi smo već slali gradu predlog ranijih godina, na osnovu peticija koje su stizale. Ali o daljim koracima odlučuju gradske institucije tek kada se obezbede sredstva i kada se postigne dogovor s meštanima – rečeno nam je u Mesnoj zajednici.
Vasilije Popović iz Zavoda za izgradnju grada rekao je da je grad obezbedio novac za čišćenje korita i da je jedan deo već saniran, ali da za kompletno uređenje nema dovoljno novca.
– Jedan deo korita je već očišćen i grad će pomoći sa oko 30 miliona dinara. Za kompletnu regulaciju potoka, za produbljivanje i betoniranje korita potrebno je oko 100 miliona dinara, a to bi tek moralo da se izglasa na gradskoj Skupštini rebalansom budžeta – kaže Popović.
On je kao još jedan od razloga zbog kojih regulisanje toka stoji u mestu već nekoliko godina naveo nerešene imovinsko-pravne odnose stanovnika koji žive uz liniju potoka.
– Problem je što su pojedini meštani sagradili kuće ili pomoćne objekte uz korito. Takvi objekti bi morali biti srušeni da bi se korito regulisalo, a niko ne bi bio spreman za tako nešto. O tome bi morali građani sami da razmisle i da se međusobno konsultuju – rekao je on.
Materijalna šteta od poplava još uvek nije procenjena i za sada ne postoje informacije da li će grad nadoknaditi sredstva najugroženijim domaćinstvima. Meštani poručuju da ovoga puta neće odustati od svojih zahteva i podsećaju da nasipi i džakovi s peskom ne mogu biti adekvatno rešenje u ovom kraju. Ni najstariji meštani ne pamte poplavu ovolikih razmera, a prema nekim podacima, poslednji put je potok dostigao ovu visinu još 1926. godine.
Nema komentara