Tribina o autizmu, stvaralaštvu osoba sa autizmom, inkluziji i iskustvima roditelja dece sa autizmom pod nazivom „Govorim ti slikom – život sa autizmom” održana je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Učesnici tribine su istakli da društvo treba da pruži dodatnu podršku, pomoć i razumevanje autističnim osobama uz prihvatanje različitosti.
Foto: Marija Grbić
Defektološkinja Marija Svilar je rekla da autizam nije bolest, nego stanje koje otežava funkcionisanje tih osoba i dodala da postoje tri grupe simptoma autizma.
– Poremećaj socijalnih interakcija kao simptom ne podrazumeva otpor prema komunikaciji, nego nemogućnost ispoljavanja te vrste interakcije koju mi smatramo prihvatljivom. To između ostalog uključuje i odsustvo prepoznavanja šta druga osoba misli, oni ne mogu da čitaju sa lica. Drugi simptom je poremećaj komunikacije koji se odnosi na nerazvijen govor. Čak i kada se on razvije može biti oštećen na različite načine kao kada npr. sponavljaju rečenice koje im uputi druga osoba. Stereotipna aktivnost i interesovanje je simptom koji ukazuje na poremećaj motoričkih sposobnosti: kada osobe sa autizmom lepršaju rukama, ljuljaju se napred nazad, ili se okreću oko svoje ose– rekla je Svilar i istakla da je rana intervencija i rad sa autističnim osobama jako važan, jer poboljšava njihovo stanje i omogućava napredak.
Akademska slikarka Maja Stojanović, koja održava likovne radionice osobama sa autizmom, govorila je o značaju umetničkog stvaralaštva za njih.
– Likovne radionice im pomažu da organizuju svoje slobodno vreme, da razviju motoričke sposobnosti i doprinose njihovoj socijalizaciji. Radovi osoba sa autizmom nisu apstraktni, oni su proizvod doživljenog motiva. Mnogi od njih ne mogu da vam kažu šta žele, ali to mogu da pokažu slikom– rekla je Stojanović i dodala da stvaralaštvo doprinosi kreiranju umetničke svesti autističnih osoba.
Na tribini je govorila i majka osobe sa autizmom Mara Bošnjak ističući probleme i stanja sa kojima se roditelji suočavaju, ali i nestručnost medicinskih radnika u ovoj oblasti.
– Posle dijagnoze prolazili smo kroz različita stanja. Prva reakcija je bio šok i pitanja zašto baš nama i da li smo to zaslužili. Javljaju se tuga, bol, bes na sve one koji nam ukažu na problem, ali i poricanje problema. Nailazili smo i na velik problem nepoznanice autizma pedijatara, te smo često morali da im objašnjavamo kako da se ponašaju prema deci. Pogubno je kada dođete u ordinaciju i kažu vam da ne znaju šta da rade sa vašim detetom– rekla je Bošnjak.
Foto: Marija Grbić
Vladimir Mihić, profesor na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta, govorio je o socijalnoj inkluziji osoba iz osetljivih grupa ističući ulogu društva kroz veću angažovanost u problemima sa kojima se oni susreću.
– Potrebna je dodatna podrška osobama iz osetljivih grupa kako bismo pokušali da kompenzujemo ono što oni nemaju. Mi smo kao društvo obavezni da obezbedimo jednake šanse, ali i dodatnu podršku onima kojima je to potrebno. Time im pomažemo da se integrišu u zajednicu, roditelji dobijaju prostor da ispunjavaju i neke druge uloge, a društvo pospešuje svoju toleranciju na različitost– istakao je Mihić.
Tribinu je organizovao klub studenata psihologije „Trasfer”, a posetioci su imali priliku da pogledaju izložbu slika osoba sa autizmom koja je bila postavljena u holu fakulteta.
Nema komentara