Postavljanje podzemnih kontejnera u Novom Sadu je bio pilot-projekat Javno komunalnog preduzeća „Čistoća“, koji je u novembru prošle godine zaokružio jednogodišnje funkcionisanje primarne separacije otpada.
Kontejneri su postavljeni u centralnom delu grada i predstavljaju pokušaj odvajanja ambalažnog otpada od ostalog komunalnog otpada, što je u skladu sa Lokalnim planom upravljanja otpadom za Novi Sad. Podzemni kontejneri razdvajaju se i obeležavaju zelenim nalepnicama za komunalni, a plavim za ambalažni otpad, koji onda treba da se pošalju na recikliranje.
Međutim, kako kaže Igor Jezdimirović, zastupnik udruženja „Inženjeri zaštite životne sredine“, ukopavanje kontejnera nije obavezan preduslov da bi se otpad reciklirao, pošto se taj proces može raditi i kada se smeće prikupi u kontejnerima koji nisu ukopani. Naglašava da je ta ideja nastala samo da bi se na taj način olakšalo razdvajanje ambalažnog otpada koji može da se prerađuje od ostalog komunalnog otpada.
– Građani su pokazali da imaju dobru volju da se uključe u procese separacije otpada, ali je potrebna šira edukacija i ukazivanje na sve benefite uvođenja sistema upravljanja otpadom. Takođe je neophodno pojačati kontrolu i kazniti one koji otpad odlažu na divlje deponije – navodi Jezdimirović.
Divlje deponije su nelegalna odlagališta smeća koja su najčešće formirana neposredno uz put u blizini naseljenog mesta, a čest je i slučaj da se takav otpad baca i u reku. One, naime, predstavljaju samo jedan od problema odlaganja otpada u Novom Sadu.
– U Novom Sadu ne postoji adekvatan sistem upravljanja otpadom. Otpad koji se prikupi odlaže se na deponiju, smetlište koje ne zadovoljava ni minimum tehničkih uslova za sprečavanje štetnog uticaja odloženog otpada na zdravlje i životnu sredinu – rekao je Jezdimirović i dalje naveo da je uspostavljanje sistema upravljanja otpadom, koji je jasan i lako dostupan građanima, osnovni preduslov za jačanje svesti o otpadu:
– Mogu građani da imaju jaku svest, ali ako nemaju gde da odlože plastiku, papir, staklo, limenke, svest bez sistema neće dati rezultate. Tek kada se uspostavi jasan i prilagođen sistem upravljanja otpadom, možemo govoriti o tome da li ga građani poštuju, i ako ne, šta su uzroci tome.
Kada se govori o sistemu upravljanja otpadom, kao i o njegovom recikliranju, prema podacima Ministarstva zaštite životne sredine iz 2015. godine, koji se mogu naći na njihovoj zvaničnoj stranici, procenjuje se da se u Srbiji reciklira od 10% do 15% otpada. Takođe, u istom tekstu navode da je od 2003. godine do danas zabeležen nagli rast preduzeća koja se bave reciklažom otpada.
Sa druge strane, EurActiv, internet portal posvećen aktivnostima Evropske unije, na svojoj stranici, navodi podatke Evropske statističke službe da je u Srbiji je u 2014. godini od tretirane količine otpada samo je 1% recikliran, a 99% je završilo na deponijama.
U JKP „Čistoća”, koje je odgovorno za prikupljanje i odlaganje otpada u Novom Sadu, kažu da je od 1. januara do 30. novembra 2017. godine, u okviru projekta primarne separacije prikupljeno ukupno 2.644 tone otpada:
– Građani su odlično prihvatili ovaj projekat i procenat reciklabilnog otpada koji je odnošen posebnim kamionima na deponiju je povećan u odnosu na period pre početka ovog pilot-projekta za skoro trećinu. Taj rezultat je odličan i jasno ukazuje na uspeh ovog projekta i potrebu da se koncept primarne separacije dalje širi – navode u „Čistoći”.
Inače, Novi Sad je prvi grad u Srbiji koji je dobio pogon za selekciju komunalnog otpada, na predlog Ekološkog pokreta Novog Sada. Nikola Aleksić, direktor tog pokreta, kaže da se selekcija, koja je prva faza reciklaže, ne sprovodi u podzemnim kontejnerima, već u pogonu koji je izgrađen 2002. godine na gradskoj deponiji:
– Gradska uprava je prihvatila naš predlog i odredila tehnologiju da se smeće odvaja ručnim radom na pokretnoj traci u pogonu, a ne u porodičnom domaćinstvu po kojoj bi se svaki dan sakupljala određena vrsta smeća u vrećama određene boje.
Taj sistem funkcioniše i odvija se u navedenom pogonu, gde se izdvaja devet vrsta komunalnog otpada: papir, karton, plastika, najlon, guma, staklo, metal, tekstil, organski otpad (kosti), koji se onda presuju i šalju u fabrike za preradu te vrste otpada kao sekundarna sirovina.
– Ostalo neselektirano smeće se isto balira i odlaže na deponiju kao kocke na kaldrmi, čime se vek gradske deponije produžio za osam puta – navodi Aleksić.
On takođe govori i o ulozi građana u obezbeđivanju normalnih uslova života:
– Građani treba da se pridržavaju opšteprihvaćenih normi ponašanja, odnosno normi i zakona, zatim da razvijaju svoju kritičku svest i da nezadovoljstvo postojećim stanjem izražavaju traženjem odgovornosti onih koji su zaduženi za javnu higijenu, plaćeni su za to, a ne rade ili nisu sposobni za tu vrstu posla. Aleksić dodaje i da je potpuno pogrešno i zdravstveno opasno organizovati radne akcije školske dece i omladine za čišćenje javnih površina, travnjaka, parkova, obala reka od „narkomanskih špriceva, prezervativa i higijenskih uložaka“, umesto uspostavljanja zahteva za smenu odgovornih i plaćenih lica.
Mišljenja građana o podzemnim kontejnerima i čistoći grada su podeljena. Naime, u anonimnoj anketi koju su popunjavali stanovnici Novog Sada, polovina ispitanika je navela da građani imaju svest o pravilnom odlaganju otpada, dok druga polovina smatra da to apsolutno nije tačno. Dve trećine anketiranih smatra da nema dovoljno kontejnera u Novom Sadu, dok, takođe, dve trećine misli da je postavljanje podzemnih kontejnera doprinelo većoj čistoći u gradu.
Na pitanje kako podići svest građana o pravilnom odlaganju otpadnog materijala, odgovori su podrazumevali uvođenje većih novčanih kazni, kao i kazni u vidu društveno-korisnog rada, postavljanje većeg broja kanti za smeće i na kraju i veću pokrivenost te teme u medijima.
Pojedini građani su dodali još nekoliko reči na ovu temu:
– Mislim da tih podzemnih kontejnera nema dovoljno, ja sam ih viđao samo tu u okolini centra, dakle moglo bi da ih bude više. Ali i pored toga mislim da se stanje promenilo u gradu, ljudi ne bacaju više toliko smeća po ulici i mnogo je čistije – Ivica Lagundžin.
– Stvarno ne znam koliko se reciklira i da li se reciklira ovde. Znam samo da grad jeste čistiji od kad ima tih podzemnih kontejnera, ali sam viđala svakakve. Ima i onih očuvanih, ali sam na nekoliko mesta videla da su kontejneri uništeni, da su poklopci razvaljeni i one drške odlomljene, a ko to radi, ne znam – Dragica Marković.
U JKP „Čistoća” nam je rečeno da se trenutno radi na izradi projekta za dalje širenje primarne separacije u Novom Sadu, pre svega na lokacije koje se smatraju delovima grada sa najgušćom naseljenošću, odnosno tamo gde je odnošenje otpada na najvišem nivou, poput Limana i Novog naselja, a plan je da ovim projektom bude pokriven ceo grad i prigradska naselja.
Nema komentara