Novinari koji se ozbiljno bave naukom, kao i naučnici koji su otvoreniji ka medijima ključ su boljeg prezentovanja naučnih vesti u medijima, zaključak je tribine „Mediji, nauka i tabloidizacija”.
foto: Bojana Delić
Na skupu koji je organizovan u Studentskom kulturnom centru „Fabrika“, povodom pete Noći istraživača koja se organizuje u Novom Sadu, govorili su astrofizičarka Tijana Prodanović, novinar Slobodan Bubnjević, kao i urednica na Radio-televiziji Vojvodine Biljana Vorkapić.
Govornici su se dotakli različitih tema koje imaju uticaj na odnos nauke i medija. Najviše pažnje posvećeno je načinu na koji je potrebno relevantne naučne informacije plasirati na publici razumljiv i prihvatljiv način, ali istovremeno poštujući pravila medijskog plasiranja informacija. Govornici su se složili da je ozbiljan pristup, a ne tabloidizacija nauke, važan jer se nauka finansira preko poreza koji svi građani plaćaju, te je samim tim potrebno da se javnost što bolje upozna sa radom naučnika.
Prodanovićeva je napomenula da je odgovornost naučnika da približe nauku publici preko medija. Rekla je da oni treba da pomognu da se ispravna vest formira, a zato bi bilo važno da naučnici nauče kako da ispravno komuniciraju sa medijima, jer je važno znati prodati nauku, što može i da pomogne da se dobije novac za određene projekte koje naučnici žele da ostvare.
Sa druge strane, naučni novinar i član Centra za promociju nauke Slobodan Bubnjević dotakao se teme novinara koji se bave naukom i primetio je da je naučna redakcija najskuplja igračka koju mediji može da ima, jer podrazumeva investiranje, pa zato i nema mnogo naučnih novinara u Srbiji. Takođe, Bubnjević je primetio da je greška u medijskom sistemu to što je vrednost vesti presudnija od kredibiliteta, što i rezultuje time da mediji objavljuju senzacionalne i neproverene vesti iz oblasti (pseudo)nauke koje mogu da izazovu paniku.
foto: Marija Zemunović
Urednica na pokrajinskom javnom servisu Biljana Vorkapić napomenula je da ne treba potcenjivati gledaoce kada su u pitanju naučni programi, ali da oni po pravilu nisu unapred zagrejani za ove teme, te da zato publiku za naučne teme treba gajiti još od osnovne škole. Povezujući odnos naučnika i novinara, ona je zaključila da ljudi od nauke treba da pomognu novinarima da nalaze relevantne vesti iz nauke, čime bi se smanjilo neadekvatno i tabloidizovano izveštavanje o fenomenima iz oblasti nauke.
Kao neki od tih fenomena o kojima se pogrešno informisalo učesnici su imenovali sada aktuelan fenomen ebole, majanski kalendar i smak sveta, te slične vesti koje imaju predznak apokalipse. Tako se primetilo i da mediji zakonski ne odgovaraju kada prenesu lažnu naučnu vest koja može nekog da uznemiri. Istovremeno, govorilo se i o razlikovanju relevantnih od nerelevantnih izvora iz naučnih krugova, te načinima na koje se može proveriti da li je neko kredibilan sagovornik i relevantan član naučne zajednice.
Tijana Prodanović je zaključila da su nam potrebni naučni novinari i izveštavanje o nauci, jer upoznavanje publike sa naukom i njenim dostignućima omogućava da drušvo razvije kritičko mišljenje i postane zajednica koja pravi bolje izbore.
Zanimljivo je i da je tribina održana u prostoriji SKC Fabrika u kojoj su posetioci mogli da vide i izložbu mape kolaža Džez francuskog umetnika Anrija Matisa koja je posvećana ovoj vrsti muzike.
Nema komentara